Велики Бастаји

Координате: 45° 38′ 41″ С; 17° 19′ 22″ И / 45.644750° С; 17.322714° И / 45.644750; 17.322714
С Википедије, слободне енциклопедије

Велики Бастаји
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ОпштинаЂуловац
ОбластЗападна Славонија
Становништво
 — 2011.502
Географске карактеристике
Координате45° 38′ 41″ С; 17° 19′ 22″ И / 45.644750° С; 17.322714° И / 45.644750; 17.322714
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина175 m
Велики Бастаји на карти Хрватске
Велики Бастаји
Велики Бастаји
Велики Бастаји на карти Хрватске
Велики Бастаји на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Велики Бастаји
Велики Бастаји
Велики Бастаји на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број43531 Велики Бастаји
Позивни број+385 43

Велики Бастаји су насељено место у општини Ђуловац (до 1991. Миоковићево), у западној Славонији, Република Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

Почетком 20. века православна парохија Велики Бастаји има у саставу парохијске филијале: Мали Бастаји, Брђани, Вријеска, Добра Кућа и Кореничани (црква Св. Николе). Православно парохијско звање је основано 1800-1804. године, а црквене матице и то рођених се воде од 1807. године. Велики Бастаји су политичка и црквена општина, са поштом и брзојавом. У мету има 546 домова, од којих су 356 српски. А кад је реч о становништву, од 3909 Срба православаца има 2216 (57%).[1]

Православна црква је посвећена Св. великомученику Георгију, са иконостасом који је осликао 1805. године сликар Мојсеј Суботић. Парохија је треће класе, има парохијски дом и православно гробље. Председник црквене општине је поп Панта Бикицки (1876-1937)[2] који је и месни парох. Рођен је у бачком месту Доњи Ковиљ 1876. године, а ту служи три године.

Комунална основна школа има здање грађено 1897.године а наставу изводе два учитеља. Никола Ђекић и Петар Јовановић раде са 232 школске деце.[3]

У месној православној цркви 5. октобра 1785. године завршио је иконостас живописац Мојсеј Суботић из Срема.[4]

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Дарувар.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Велики Бастаји су имали 502 становника.[5]

По попису из 2001. године село је имало 538 становника.

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 315 (74,29%) 375 (70,75%) 530 (79,93%) 533 (75,71%)
Хрвати 47 (11,08%) 33 (6,22%) 69 (10,40%) 69 (9,80%)
Југословени 23 (5,42%) 97 (18,30%) 8 (1,20%) 1 (0,14%)
остали и непознато 39 (9,19%) 25 (4,71%) 56 (8,44%) 101 (14,34%)
Укупно 424 530 663 704

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Велики Бастаји је имало 424 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
315 74,29%
Хрвати
  
47 11,08%
Југословени
  
23 5,42%
Чеси
  
6 1,41%
Роми
  
4 0,94%
Италијани
  
1 0,23%
Муслимани
  
1 0,23%
Руси
  
1 0,23%
Словенци
  
1 0,23%
неопредељени
  
17 4,00%
регион. опр.
  
1 0,23%
непознато
  
7 1,65%
укупно: 424

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  2. ^ Породица Бикицки, прота Панта Бикицки и његово потомство (Порекло, 19. јул 2020)
  3. ^ Мата Косовац, наведено дело
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1904. године
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 11. 2015. 
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]