Велики Извор

Велики Извор
Велики Извор;
	Поглед на Велики Извор
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2022.	2.036
Географске карактеристике
Координате	43° 55′ 00″ С; 22° 20′ 00″ И / 43.916666° С; 22.333333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	229 m
	Велики Извор Велики Извор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19206
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA

Велики Извор је приградско насеље града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 2.036 становника (према попису из 2011. било је 2.399 становника).^[1] У овом насељу се одржавају манифестације Башта Балкана и Потекла вода студена.^[2]

Географија

Смештено је 5 km североисточно од центра града Зајечара.

Историја

Већи део становништва пореклом jе из Тетевена у Бугарскоj. Досељени су средином XVIII века.^[3] У овом селу, 1839. године је отворена основна школа која је најстарија сеоска основна школа на територији града Зајечара.^[4]

Познате особе

У Великом Извору су рођени Ђорђе Генчић, предратни министар и индустријалац, и Антоније Антић, један од учесника атентата на краља Александра Обреновића.

Овде се одиграла Битка код Великог Извора.

Демографија

Према попису становништва из 2002. године насеље има 2.684 становника. 1991. године насеље је имало 2.945, 1953. године 3.676 и 1924. године 4.000 становника.

У насељу Велики Извор живи 2227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,0 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 754 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	3.758
1953.	3.676
1961.	3.598
1971.	3.363
1981.	3.062
1991.	2.945	2.889
2002.	2.684	2.774
2011.	2.399
2022.	2.036

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.629	97,95%
Роми	13	0,48%
Бугари	9	0,33%
Црногорци	7	0,26%
Власи	6	0,22%
Македонци	2	0,07%
Хрвати	1	0,03%
Немци	1	0,03%
Муслимани	1	0,03%
непознато	5	0,18%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	8	6
80+	32	78
75—79	54	94
70—74	79	93
65—69	88	92
60—64	93	102
55—59	93	95
50—54	99	103
45—49	117	92
40—44	97	79
35—39	79	76
30—34	79	76
25—29	60	79
20—24	67	54
15—19	77	76
10—14	67	62
5—9	69	62
0—4	55	52
Просек :	43,0	46,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	816	826	805	777	745	756	754

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	126	164	112	122	78	80	47	19	5	1	3,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.122	260	740	72	50	0
Женски	1.195	155	750	224	64	2
УКУПНО	2.317	415	1.490	296	114	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	568	152	0	15	145
Женски	280	106	0	0	51
УКУПНО	848	258	0	15	196
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	37	44	14	56
Женски	2	2	36	4	5
УКУПНО	11	39	80	18	61
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	7	19	12	23
Женски	4	4	4	13	40
УКУПНО	4	11	23	25	63
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	16	0	0	19
Женски	3	0	0	6
УКУПНО	19	0	0	25

Референце

^ ^а ^б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Републички завод за статистику. Приступљено 05. 09. 2024.
^ „Program manifestacija za 2022. godinu”. Narodno pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović”. Приступљено 05. 09. 2024.
^ Каниц, Феликс. Србија. Земља и становништво. Од римског доба до краја XIX века, Друга књига, Београд 1986, с. 589-590. Напомена 169.
^ „ОШ Вук Караџић Велики Извор”. Град Зајечар. Приступљено 05. 09. 2024.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[Упоредни_преглед-1] а ^б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Републички завод за статистику. Приступљено 05. 09. 2024.

[2] „Program manifestacija za 2022. godinu”. Narodno pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović”. Приступљено 05. 09. 2024.

[3] Каниц, Феликс. Србија. Земља и становништво. Од римског доба до краја XIX века, Друга књига, Београд 1986, с. 589-590. Напомена 169.

[4] „ОШ Вук Караџић Велики Извор”. Град Зајечар. Приступљено 05. 09. 2024.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]