Велики Трновац
Велики Трновац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Општина | Бујановац |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 28′ 31″ С; 21° 44′ 30″ И / 42.47538° С; 21.74168° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 405 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 17528 |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | BU |
Велики Трновац је насељено место у општини Бујановац, које се налази у Пчињском округу. Према попису из 2022. живело је 7.894 становника.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Велики Трновац живи 4.324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 30,2 година (29,2 код мушкараца и 31,2 код жена). У насељу има 1.236 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,47.
Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2002. године).
|
| Националност | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. | 2011. | 2022. |
| Срби | 86 1,74% |
2 0,04% |
9 0,14% |
3 0,04% | |||||
| Албанци | 4.502 90,91% |
5.517 98,55% |
6.278 99,08% |
[а] 186 96,35% |
6.730 99,53% |
7.798 98,78% | |||
| Бошњаци Муслимани (до 1991) |
14 0,28% |
1 0,02% |
16 0,25% |
5 2,60% |
1 0,01% |
||||
| Роми | 11 0,22% |
7 0,13% |
|||||||
| Македонци | 2 0,03% |
||||||||
| Југословени | 187 3,78% |
3 0,05% |
|||||||
| Мађари | 1 0,02% |
||||||||
| Бугари | 1 0,01% |
||||||||
| Остали | 1 0,52% |
30 0,44% |
4 0,05% | ||||||
| Укупно | 3.887 | 4.378 | 4.952 | 5.598 | 6.336 | 5.896 | 6.762 | — [б] | 7.894 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 573 | 646 | 742 | 806 | 959 | 940 | 1.236 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 44 | 85 | 98 | 205 | 249 | 223 | 147 | 64 | 33 | 88 | 5,47 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.281 | 651 | 1.556 | 72 | 1 | 1 |
| Женски | 2.400 | 516 | 1.650 | 230 | 1 | 3 |
| УКУПНО | 4.681 | 1.167 | 3.206 | 302 | 2 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 924 | 412 | 0 | 1 | 59 |
| Женски | 381 | 333 | 0 | 0 | 1 |
| Укупно | 1.305 | 745 | 0 | 1 | 60 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 18 | 96 | 8 | 48 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| Укупно | 2 | 18 | 99 | 8 | 48 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 3 | 16 | 60 | 14 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 15 | 17 |
| Укупно | 0 | 3 | 17 | 75 | 31 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 15 | 0 | 0 | 172 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 8 | |
| Укупно | 18 | 0 | 0 | 180 | |
Религија
[уреди | уреди извор]У насељу постоји српска православна црква Св. цара Константина и царице Јелене. Православни Срби из Бујановца су послали писмо патријарху Герману 7. маја 1969. у којем су се жалили да локални Албанци скрнаве ову цркву. Срби су ту живели до 1964., а црква је грађена на старим темељима цркве 1936/37. Уништена је ограда црквеног дворишта, сломљени су капија и врата на цркви, уништени су сви гробови, уништене су све иконе у цркви и разлупани сви прозори. Цркву су Албанци користили као тоалет, а екипа из завода за споменике из Београда је у цркви затекла једног магарца. Три џамије у месту су Албанци одржавали, а ову цркву су скрнавили.[2] Слични вандализми се учестало понављају и у 21. веку, па су тако 2007. Срби из Бујановца у цркви затекли одваљена и бачена врата, почупане електричне водове, однет струјомер, ишчупан и поломљен лустер и пепео од ложене ватре на сред цркве, а били су и видљиви трагови људског измета.[3]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Православље, бр. 1344. од 15. марта, Напади на српске светиње и православне вернике на Косову. Београд: СПЦ. 2023. стр. 27.
- ^ Oskrnavljena crkva u Velikom Trnovcu. 2007.
