Велики Трновац

Координате: 42° 28′ 31″ С; 21° 44′ 30″ И / 42.47539° С; 21.74169° И / 42.47539; 21.74169
С Википедије, слободне енциклопедије
Велики Трновац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2011.6.762
Географске карактеристике
Координате42° 28′ 31″ С; 21° 44′ 30″ И / 42.47539° С; 21.74169° И / 42.47539; 21.74169
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина405 m
Велики Трновац на карти Србије
Велики Трновац
Велики Трновац
Велики Трновац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17528
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Велики Трновац је насељено место у општини Бујановац, које се налази у Пчињском округу. Према попису из 2002. живело је 6.762 становника (према попису из 1991. било је 5.896 становника).

Религија[уреди | уреди извор]

У насељу постоји српски православни храм Св. цара Константина и царице Јелене. Православни Срби из Бујановца су послали писмо патријарху Герману 7. маја 1969. у којем су се жалили да локални Албанци скрнаве ову цркву. Срби су ту живели до 1964., а црква је грађена на старим темељима цркве 1936/37. Уништена је ограда црквеног дворишта, сломљени су капија и врата на цркви, уништени су сви гробови, уништене су све иконе у цркви и разлупани сви прозори. Цркву су Албанци користили као тоалет, а екипа из завода за споменике из Београда је у цркви затекла једног магарца. Три џамије у месту су Албанци одржавали, а ову цркву су скрнавили.[1] Слични ванализми се учестало понављају и у 21. веку, па су тако 2007. Срби из Бујановца у цркви затекли одваљена и бачена врата, почупане електеичне водове, однет струјомер, ишчупан и поломљен лустер и пепео од ложене ватре на сред цркве, а били су и видљиви трагови људског измета.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Велики Трновац живи 4.324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 30,2 година (29,2 код мушкараца и 31,2 код жена). У насељу има 1.236 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,47.

Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Националност 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011. 2022.
Срби 86
  1,74%
2
  0,04%
9
  0,14%
Албанци 4.502
 90,91%
5.517
 98,55%
6.278
 99,08%
[а] 186
 96,35%
6.730
 99,53%
Бошњаци
Муслимани (до 1991)
14
  0,28%
1
  0,02%
16
  0,25%
5
  2,60%
1
  0,01%
Роми 11
  0,22%
7
  0,13%
Македонци 2
  0,03%
Југословени 187
  3,78%
3
  0,05%
Мађари 1
  0,02%
Бугари 1
  0,01%
Остали                                         1
  0,52%
    30
  0,44%
             
Укупно 3.887 4.378 4.952 5.598 6.336 5.896 6.762 [б]


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис становништва 1991. је бојкотован од стране албанског становништва
  2. ^ Због непотпуног обухвата подаци из 2002. г. су исказани само на нивоу општине.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Православље, бр. 1344. од 15. марта, Напади на српске светиње и православне вернике на Косову. Београд: СПЦ. 2023. стр. 27. 
  2. ^ Oskrnavljena crkva u Velikom Trnovcu. 2007. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]