Велики Црљени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Црљени
Veliki Crljeni termoelektrana Kolubara2.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 4318
Положај
Координате 44°28′02″ СГШ; 20°17′02″ ИГД / 44.467166° СГШ; 20.284° ИГД / 44.467166; 20.284 Координате: 44°28′02″ СГШ; 20°17′02″ ИГД / 44.467166° СГШ; 20.284° ИГД / 44.467166; 20.284
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 134 m
Велики Црљени на мапи Србије
Велики Црљени
Велики Црљени
Велики Црљени на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11563
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Велики Црљени је градско насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 4318 становника.

Историја[уреди]

Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .

За време аустријске владавине (1818-1739. г.) ово се село помиње под именом Zerlins. У првим десетлећима 19. века Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године. Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.

У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли од Сјенице. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.296
1953. 2.687
1961. 4.227
1971. 3.861
1981. 4.252
1991. 4.668 4.506
2002. 4.865 4.580
2011. 4.318
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.347 94,91 %
Роми
  
61 1,33 %
Румуни
  
26 0,56 %
Југословени
  
22 0,48 %
Хрвати
  
21 0,45 %
Црногорци
  
13 0,28 %
Горанци
  
8 0,17 %
Македонци
  
5 0,10 %
Мађари
  
4 0,08 %
Немци
  
2 0,04 %
Бугари
  
2 0,04 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Словенци
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Албанци
  
1 0,02 %
непознато
  
22 0,48 %


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Подаци су узети из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  • Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]