Велики Црљени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велики Црљени
Veliki Crljeni termoelektrana Kolubara2.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 4318
Географске карактеристике
Координате 44°28′02″ СГШ; 20°17′02″ ИГД / 44.467166° СГШ; 20.284° ИГД / 44.467166; 20.284Координате: 44°28′02″ СГШ; 20°17′02″ ИГД / 44.467166° СГШ; 20.284° ИГД / 44.467166; 20.284
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 134 м
Велики Црљени на мапи Србије
Велики Црљени
Велики Црљени
Остали подаци
Поштански број 11563
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Велики Црљени је градско насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 4318 становника.

Историја[уреди]

Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .

За време аустријске владавине (1818-1739. г.) ово се село помиње под именом Zerlins. У првим десетлећима 19. века Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године. Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.

У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли од Сјенице. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.296
1953. 2.687
1961. 4.227
1971. 3.861
1981. 4.252
1991. 4.668 4.506
2002. 4.580 4.865
2011. 4.318
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.347 94,91 %
Роми
  
61 1,33 %
Румуни
  
26 0,56 %
Југословени
  
22 0,48 %
Хрвати
  
21 0,45 %
Црногорци
  
13 0,28 %
Горанци
  
8 0,17 %
Македонци
  
5 0,10 %
Мађари
  
4 0,08 %
Немци
  
2 0,04 %
Бугари
  
2 0,04 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Словенци
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Албанци
  
1 0,02 %
непознато
  
22 0,48 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Подаци су узети из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  • Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]