Велики атрактор

С Википедије, слободне енциклопедије
Панорамски поглед неба блиском инфрацрвеним свијетлом. Локација великог атрактора се може видјети ако пратите плаву стрелицу у доњем десном углу.
Слика области неба гдје се налази Велики атрактор, користећи Хабл Телескоп 

Велики атрактор је гравитациона аномалија у интергалактичком простору у центру локалног суперкластера Ланиакеа, у којем се налази Млијечни пут. Налази се у у зони избегавања, коју је тешко посматрати у видљивом опсегу таласних дужина јер је заклоњена од свјетлости ралактичке равни Млијечног пута. Ова аномалија наговјештава о локализованој концентрацији масе хиљаду пута масивнијих, него Млијечни пут. Ово је примјетно због њеног утицаја на кретања галаксија и њихових кластера на подручју стотина милиона светлосних година у пречнику. Велики атрактор се креће у правцу суперкластера Шепли.[1] Недавна астрономска студија тима астрофизичара из Јужне Африке је открили суперкластере галаксија, названа суперкластер Вела, на локацији гдје се теоретски претпоставња да се налази Велики атрактор[2].

Ове галаксије су све помјерене према црвеном дјелу спектра, у складу са Хабловим током, што указује да се удаљавају у односу на нас и међусобно, али варијације у помјерању према црвеном дјелу смектра су  довољне да открију постојање аномалије. Варијације у њиховом црвеном дјелу спректра су познате као пекјулиар брзине и покривају опсег од +700 km/s до -700 km/s, у зависности од угаоне девијације од правца у односу на Велики атрактор.

Локација[уреди | уреди извор]

Први знаци одступања од униформог ширења универзума је примјећен 1973 и поново 1978. години. Локација Великог Атрактора је коначно оређена 1986: она се налази на распону удаљености од 150 до 250 Мсг (милиона светлосних година) (47-79 Мpc, према последњим проценама) од Млечног пута, у правцу сазвежђа Јужног троугла и Угломјера.[3] Иако се објекти у том правцу налазе у зони избегавања (дио ноћног неба заклоњен галаксијом Млечни пут), тако да је тешко проучавати у видљивом спектруму, посматрања помоћу рендгенских зрака показала су да у овој области простора доминира Норма кластер (Абел 3627),[4][5] велики скуп галаксија, гдје превладавају велике, старе галаксије, многи од њих се сударају са својим сусједима и/или емитују велику количину радио таласа.

Дискусија око масе[уреди | уреди извор]

Године 1992, много очигледног сигнала Великог Атрактора је приписано ефекату Малмкуст пристрасности.[6] 2005. године, астрономи спроводе рендгенски преглед дијела неба, познат као кластери у области избегавања. Пројекта је дошао до закључка да је Велики Атрактор је заправо чини само једна десетина масе коју су научници првобитно процијенили. У истраживању је такође потврђена раније теорије да галаксије Млијечни Пут заправо привлачи много вићи скуп галаксија поред суперкластера Шепли, који лежи иза Великог Атрактора, и који се зове Шепли атрактор.[7]

Тамни ток[уреди | уреди извор]

У астрофизици, "Тамни ток" - је одсуство било какве случајне компоненте пекуларне брзине од кластера галаксија. Измерена брзина је збир оне што је предвиђа Хабл закон и потенцијално мале, "тамним" брзине која тече у уобичајеном правцу кластера галаксија.

Ланиакеа суперкластер[уреди | уреди извор]

Предложени Ланиакеа суперкластер се дефинише као слив Великог Атрактора, који обухвата бивше суперкластере Вирго и Хидра-Центаурус. На тај начин, Велики атрактор би био језгро новог суперкластера.[8]

Вела суперкластер[уреди | уреди извор]

Године 2016, мултинационална група јужноафричких, европских и аустралијских истраживача на челу са јужноафричким астроном Рене С. Кран-Кортевег је објавила откриће суперкластера галаксија, који би у великој мери објаснио мистериозни Велики атрактор. Користећи податке из ААОмега спектрографа, 3.9m Англо-Аустралијског телескопа, и јужноафричког велики телескоп, астрономи су открили области галактичке превелике густине које су у складу са "суперкластерима", која обезбеђује потрбно објашњење за гравитациону аномалију у области Шепли суперкластера, где се теоретски претпоставља да је Велики атрактор.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „What Is The Great Attractor? - Universe Today”. Universe Today. 
  2. ^ Kraan-Korteweg, Renée C. (08. 11. 2016). „Discovery of a supercluster in the ZOA in Vela”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 466 (1): L29—L33. Bibcode:2017MNRAS.466L..29K. arXiv:1611.04615 Слободан приступ. doi:10.1093/mnrasl/slw229. Приступљено 29. 12. 2017. 
  3. ^ „NASA - Hubble Focuses on "the Great Attractor"”. Nasa.gov. 18. 01. 2013. Приступљено 02. 6. 2015. 
  4. ^ „[astro-ph/0006199] Galaxies behind the Milky Way and the Great Attractor”. 
  5. ^ „NASA's Ask an Astrophysicist: The Great Attractor”. Imagine.gsfc.nasa.gov. Приступљено 02. 6. 2015. »One theory claims the Great Attractor is a supercluster (possibly the Shapley Supercluster), "with Abell 3627 near its center."« 
  6. ^ „A general analytical solution to the problem of Malmquist bias due to lognormal”. Adsabs.harvard.edu. 01. 6. 1992. Bibcode:1992ApJ...391..494L. doi:10.1086/171365. Приступљено 02. 6. 2015. 
  7. ^ „X-rays Reveal What Makes the Milky Way Move”. Ifa.hawaii.edu. 11. 01. 2006. Приступљено 02. 6. 2015. 
  8. ^ Tully, R. Brent; Courtois, Helene; Hoffman, Yehuda; Pomarède, Daniel (02. 9. 2014). „The Laniakea supercluster of galaxies”. Nature. 513: 71—73. Bibcode:2014Natur.513...71T. PMID 25186900. arXiv:1409.0880 Слободан приступ. doi:10.1038/nature13674. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_атрактор&oldid=25328087”