Велики брашнар
| Tenebrio molitor | |
|---|---|
_Figure_28.jpg)
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | T. molitor
|
| Биномно име | |
| Tenebrio molitor (Linnaeus) 1758
| |
Велики брашнар (лат. Tenebrio molitor) је инсект из реда тврдокрилаца (Coleoptera) и фамилије мрачњака (Tenebrionidae). Припада потфамилији Tenebrioninae.[1] Спада у групу инсеката складишних штеточина. [2]
Опис
[уреди | уреди извор]Народни назив за имага T. molitor је велики брашнар, док је за ларву ове врсте карактеристичан назив брашнени црв. Оба назива указују на то да се врста најчешће налази у брашну, у и око складишта брашна или млинова.[3] У природи, они се хране сакупљајући биљне и животињске остатке, али понекад могу бити и прилично грабљиви. Углавном живе испод коре дрвећа или у тунелима које су бушиле у подлози. Ларве T. molitor се широко узгајају ради исхране кућних љубимаца. Имага врста из овог рода су дужине 12-18mm, благо спљоштени. Црвенкасто-смеђе су боје, у зависности од старости јединке.[2]
Морфологија
[уреди | уреди извор]Имаго
[уреди | уреди извор]Имаго T. molitor је црвенкасно-браон до црне боје са металним одсјајем. Ноге и вентрална страна су црно-смеђе боје. Тело је издужено и дорзовентрално спљоштено, дужине 12–18 mm.[3] Глава је ужа од вратног штита, који је карактеристичан по финим пунктацијама. Ширина вратног штита је већа од сопствене дужине. Бочне ивице вратног штита су истакнуте и унапред угласто продужене. Покриоца су у својој основи широка, а целом дужином су покривена финим тачкастим удубљењима. Антене су нитасте, изграђене од 11 чланака од којих је трећи најдужи.[2]
Јаје
[уреди | уреди извор]Јаја T. molitor су овалног облика, млечнобеле боје, дуга око 1,5 mm. Тешко се уочавају ако су положена у брашно.[2]
Ларва
[уреди | уреди извор]Ларве T. molitor су елатеридног типа, познате као лажни жичари. Тело је издужено, танко, са три пара ситних грудних ногу. Ларве ове врсте имају народни назив брашнени црв, јер се често налазе у млиновима где су услови складиштења и хигијене лоши[2][3]. Ове ларве су у почетку светле, готово беле боје. Временом боја постаје жута, док су одрасле ларве браон боје. Одрасле ларве достижу дужину 27–30 mm.[2]
Лутка
[уреди | уреди извор]Лутка T. molitor је у почетку бела, а временом добија жућкасту боју (сл. 5). Дуга је 15–17 mm. На боковима трбуха има карактеристичне израштаје, као и два хитинска трнолика израштаја на крају трбуха.[2]
Екологија
[уреди | уреди извор]Распрострањење и станиште
[уреди | уреди извор]Tenebrio molitor је космополитски распрострањен, али до сада није потврђено његово присуство у тропском подручју. Сматра се да потиче из Европе, пре свега из Медитерана или из Азије. Најчешће се проналази на старом брашну, у фабрикама сточне хране, птичијим гнездима, производима од брашна, на кромпиру, житарицама, у пиварама, на месу, разној амбалажи коју, неретко, ларве прогризају. Могу се наћи и у неким дрвеним предметима у која се увлаче најчешће ради улуткавања. Имага се лети могу наћи у природи у трулом дрвећу или испод коре, а ни канибализам није реткост. Места на којима се дуже задржавају и примирују се обично су теже доступна места, дуже време запуштена и мрачна. У нашој земљи је T. molitor широко распрострањена врста, али се углавном јавља у малим популацијама, тако да штета коју причињава често није велика, за разлику од неких других сличних штеточинама, попут малог брашнара Tribolium confusum.[2]
Животни циклус
[уреди | уреди извор]Tenebrio molitor је холометаболни инсект који пролази кроз четири стадијума током свог развића: јаје, ларва, лутка и имаго. Женке полажу јаја на производима где се хране и то након 5–18 дана од еклозије. Овипозиција траје 10–11 дана на температури од 20ºC, а 4–6 дана на 30ºC.[2] Положена јаја се након одређеног времена, у зависности од температурних услова, излежу у ларву.[4] Развој ларве може бити изузетно дуг (некада и до годину дана), а оне се у том периоду пресвлаче и до 20 пута (могу имати између 9 и 23 ступња), што највише зависи од исхране и температуре.[2] У природном условима, ларва је презимљавајући стадијум. Ларве су отпорне на ниске температуре и могу да преживе чак 48 сати на -18ºC или до три седмице на -12ºC. [3]Зиму могу преживети у овом стадијуму ако су температуре веће од -5ºC.[2] У стадијуму ларве T. molitor се често јавља канибализам. Када ларва престане да се храни, умирује се и прелази у стадијум лутке која након 5–9 дана (колико уобичајено траје овај стадијум развића) еклодира у имага. [4][5][6] Имага су обично тамних боја и по завршеном развићу се паре како би поново покренули нови циклус полагањем јаја. Животни век имага траје између 37 и 97 дана.[7]
Исхрана
[уреди | уреди извор]У природи, они се хране сакупљајући биљне и животињске остатке, али понекад могу бити и прилично грабљиви. Као што је већ поменуто, могу се наћи у складиштима старог брашна, житарица, кромпира, у фабрикама сточне хране и друго. Неретко се јавља и канибализам.[2]
Еколошки значај
[уреди | уреди извор]Tenebrio molitor најчешће живи као штеточина на различитим житарицама на којима углавном причињава мање штете. Често се налази на остацима поломљеног зрневља и отпацима брашна, где не чини превелике штете услед већ лошег квалитета супстрата на ком се налази. Такође, углавном се јавља у мањим популацијама што је олакшавајућа околност за произвођаче житарица који се сусретну са овим инсектом. Ипак, штету причињавају на тај начин што ће супстрат загадити својим ексудатима, након чега ће он бити неупотребљив.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Слика 1. Адултна јединка -
Слика 2. Ларве -
Слика 3. Млада јединка -
Слика 4. Ларве -
Слика 5. Ларва -
Слика 6. Лутка -
Слика 7. Вентрална страна лутке
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Tenebrio molitor, Linnaeus, 1758”.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Štrbac, Pero (2002). Štetočine uskladištenih proizvoda i njihova kontrola. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, Institut za zaštitu bilja i životne sredine "Dr Pavle Vukasović". стр. 110 — 112.
- ^ а б в г Rees, David (2004). Insects of Stored Products (на језику: енглески). CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-10112-8. doi:10.1071/9780643101128.
- ^ а б Siemianowska, Ewa; Kosewska, Agnieszka; Aljewicz, Marek; Skibniewska, Krystyna A.; Polak-Juszczak, Lucyna; Jarocki, Adrian; Jędras, Marta (2013). . „Larvae of mealworm (<i>Tenebrio molitor</i> L.) as European novel food”. Agricultural Sciences. 04 (06): 287—291. ISSN 2156-8553. doi:10.4236/as.2013.46041.
- ^ Morales-Ramos, J. A.; Rojas, M. G.; Shapiro-Ilan, D. I.; Tedders, W. L. (2010). . „Developmental Plasticity in Tenebrio molitor (Coleoptera: Tenebrionidae): Analysis of Instar Variation in Number and Development Time under Different Diets”. Journal of Entomological Science (на језику: енглески). 45 (2): 75—90. ISSN 0749-8004. doi:10.18474/0749-8004-45.2.75.
- ^ Pests of Stored Foodstuffs and Their Control (на језику: енглески). Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. 2003. ISBN 978-1-4020-0735-4. doi:10.1007/0-306-48131-6.
- ^ Ghaly, A.E.; Alkoaik, F.N. (2009-04-01). . „The Yellow Mealworm as a Novel Source of Protein”. American Journal of Agricultural and Biological Sciences. 4 (4): 319—331. doi:10.3844/ajabssp.2009.319.331.
