Велики муфтија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај чланак је дио серије о исламу
Ислам
Алах

Велики муфтија (арап. مفتي عام, muftī ʿām или арап. كبير المفتين, kabīr al-muftīn), често и реис-ул-улема[1], највиши је представник вјерског права у сунитским или ибадијским муслиманским земљама. Велики муфтија издаје правна мишљења и заповијести, тзв. фатве, на основу тумачења исламских закона за приватне клијенте или због помоћи судијама у рјешавању случајева. Прикупљена мишљења великог муфтије служе као драгоцјен извор информација о практичној примјени исламског закона као супротност апстрактним формулацијама. Фатве великих муфтија нису обавезујуће у областима грађанског права који регулишу склапање и развод брака, насљедство, као ни у кривичном праву.

Историја[уреди]

Муфтије су муслимански вјерски научници који издају утицајна правна мишљења (фатве) тумачењем шеријата.[2] Османско царство је започело праксу давања званичног признања и статуса једног муфтије, који је изнад свих осталих, као велики муфтија.[3] Велики муфтија Константинопоља је од касног 16. вијека добио статус шефа вјерских установа.[4] Он није био само надмоћан, него је бирократски одговарао за скуп религијско-правних стручњака и давао је правне одлуке о важним државним политикама, као што је свргнуће владара са пријестола.[4] Ова пракса је касније позајмњена и прилагођена у Египту током средине 19. вијека.[3] Од тада, концепт се проширио на друге муслиманским државе, тако да данас има око 16 земаља са знатним муслиманским становништвом које имају великoг муфтију.[5] Однос између великог муфтије било које државе и владара се могу знатно разликовати, како од региона, тако и од историјске ере.

Типови[уреди]

Именовани од стране државе[уреди]

  • У Османском халифату, велики муфтија је био државни функционер, а велики муфтија Константинопоља је био најуваженији.
  • Током британске колонијалне ере, Британци су задржали институцију великог муфтије у неким муслиманским областима под њиховом контролом, а велики муфтија Јерусалима је био највиша политичка структура у Палестини.
  • Током Првог свјетског рата, постојала су двојица великих муфтија Јерусалима, један подржан од стране Британаца, а други од стране Турака.
  • Када је Палестина била под британском влашћу, велики муфтија Јерусалима је био положај који је именован од стране власти Британског мандата.
  • У Палестинској Народној Самоуправи, управна организација основана да би владала дијеловима Западне обале и Газе, а великог муфтију именује предсједник.
  • Великог муфтију Саудијске Арабије поставља краљ.
  • Државног муфтију Брунеја поставља султан.
  • По члану 78. устава из 2014. године, генералног муфтију Туниса поставља и смјењује предсједник Републике.[6]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). „82а”. Правопис српскога језика (PDF) (на језику: српски). Редакција: Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић, Живојин Станојчић; Рецензенти: Иван Клајн, Драго Ћупић (Измењено и допуњено екавско изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 76. ISBN 978-86-7946-079-0. 256189191. Приступљено 19. август 2018 — преко Google Drive. 
  2. ^ Vogel, Frank E. (1999). Islamic law and legal system: studies of Saudi Arabia. стр. 16—20. ISBN 978-90-04-11062-5. 
  3. 3,0 3,1 Vogel, Frank (1999). Islamic Law in the Modern World: Legal System of Saudi Arabia. стр. 5. ISBN 978-9004110625. Приступљено 23. 05. 2012. 
  4. 4,0 4,1 Faroqh, Suraiya N. (ed.) (2006). The Cambridge History of Turkey: Volume 3, The Later Ottoman Empire, 1603-1839. стр. 213. ISBN 978-0521620956. Приступљено 23. 05. 2012. 
  5. ^ Janin, Hunt Janin; Kahlmeyer, André (2008). Islamic law: the Sharia from Muhammad's time to the present. стр. 85. ISBN 978 9004110625. 
  6. ^ „Title four, chapter one, article 78”. THE CONSTITUTION OF THE TUNISIAN REPUBLIC (Unofficial english translation) (PDF). UNDP and International IDEA. 26. 01. 2014. Приступљено 19. 04. 2015.