Велики празници

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Велики празници се по Типику деле на три трупе: Господњи, Богородичини и Празници великих Светих. Господњи и Богородичини се обједињују заједничким називом „Дванаест празника“, због тога што их укупно има дванаест, девет непокретних и три покретна:

Непокретни празници[уреди]

  1. Крштење Господње или Богојављење — 6. јануар,
  2. Сретење Господње — 2. фебруар,
  3. Благовести Пресветој Богородици — 25. март,
  4. Преображење Господње — 6. август,
  5. Успење Пресвете Богородице — 15. август.
  6. Рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојина) — 8. септембар,
  7. Воздвижење часног Крста Господњег (Крстовдан) — 14. септембар,
  8. Ваведење Пресвете Богородице у храм — 21. новембар,
  9. Рождество Христово или Божић — 25. децембар,

Покретни празници[уреди]

  1. Улазак Господњи у Јерусалим (Цвети), који се празнује у недељу пре Васкрса,
  2. Вазнесење Господње — четрдесети дан после Васкрса и
  3. Педесетница или Силазак Духа светога (Духови, Тројице), педесети дан после Васкрса.

Дванаест празника можемо по садржају подијелити на 7 Господњих и 4 Богородичина. Сретење Господње је истовремено и Господњи и Богородичин.

Празници великих Светих[уреди]

Међу велике празнике са бденијем спадају још и празници у част светих. То су:

  1. Рођење Светог Јована Крститеља — 24. јун,
  2. Свети првоврховни апостоли Петар и Павле — 29. јун.
  3. Усековање главе Светог Јована Крститеља — 29. август,

Обрезање Господње и спомен Светог Василија Великога који се славе истог дана, 1. јануар, припадају исто по богослужењу великим празницима.

Напомена[уреди]

Сви датуми су дати по Јулијанском календару.

Литература[уреди]