Велико Крушево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велико Крушево
Црква Свете Пречисте Велико Крушево.jpeg
Црква Свете Пречисте у Великом Крушеву
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаКлина
Становништво
 — 2011.585
Географске карактеристике
Координате42°39′29″ СГШ; 20°31′29″ ИГД / 42.6581° СГШ; 20.5247° ИГД / 42.6581; 20.5247Координате: 42°39′29″ СГШ; 20°31′29″ ИГД / 42.6581° СГШ; 20.5247° ИГД / 42.6581; 20.5247
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина402 м
Велико Крушево на мапи Србије
Велико Крушево
Велико Крушево
Велико Крушево на мапи Србије

Велико Крушево (алб. Krushevë e Madhe) је насеље у општини Клина на Косову и Метохији, Република Србија.

Географски положај[уреди]

Село се налази на десној обали реке Белог Дрима, 23 km источно од Пећи, 6 km северозападно од Клине. Налази се претежно у равници алувијалне равни реке Бели Дрим, сем Ледина крушевачких, које су у пристранку села. Дели се на више заселака: Доња мала, Горња мала, Лугаџије, Ледине крушевачке и Паљушевића мала, у којој живе Албанци католици. Село нема основну школу, од првог до петог разреда деца уче у Јагоди а од петог до осмог у Злокућанама.

Историја[уреди]

Велико Крушево било је средиште хиландарског поседа у Хвосну, који је по њему назван Крушевска метохија. Писаних извора о њему пре 1200./1201. године немамо. Сва села које је Стефан Немањић даровао Хиландару организована су у посебну привредну и управну јединицу са седиштем у Крушеву, где је боравио управитељ манастирског поседа који се у средњовековној Србији називао "старац" или по грчком узору "иконом". Он је био непосредна веза између манастира и његовог поседа у Хвосну, а исто тако и веза између манастира и владара. Вероватно је и заступао манастир у свакодневним пословима, док би приликом избијања спорова то чинио сам хиландарски игуман у пратњи мање или више хиландарских монаха. Пошто "икономи" нису учествовали у тим значајним споровима, врло ретко наилазимо на њихова имена. Поименце нам је познат само Тома иконом крушевски, који је због манастирских послова долазио на двор кнеза Лазара. Нема спомена Крушева у труском попису из 1455. године што нам оставља простор за претпоставке. Питање је шта се заправо догодило са овим насељем у периоду последњих турских освајања. Као највећа вероватноћа стоји да су Турци разорили и раселили становништво овог управног средишта хиландарског поседа у Хвосну, међутим у попису из 1485. године Турци га опет спомињу као Долину Крушево. У време Турака се звало Алипашино Крушево, јер је било беговски посед. Назив села је чисто словенског порекла и постоји на широком подручју где живе словенски народи, у најближем окружењу исти назив носе и насеља Крушево у Гори и Крушево у данашњој БЈР Македонији, као и називи Крушевац као и варијанта Крушевица. Етимолошки овај термин означава мањи камени облутак. У селу постоје остаци цркве Св. Пречисте — Ваведење Пресвете Богородице, коју је по предању подигла сестра Стефана Дечанског. У поду је сачувана мермерна надгробна плоча са натписом рабе Марене , односно, Негославе, мајке Кнеза Војислава и Кесара Војихне из друге половине XIV столећа, чија је унука позната монахиња Јефимија. У натпису стоји: Трећег дана месеца септембра представи се раба (божија) Марена, звана Негослава, мати Војислава и Војихне и овде је њен вечни гроб и спомен.

Становници Великог Крушева и суседног села Беркова су на темељима старе цркве подигли нову 1980./1981. године. На старом гробљу око цркве налази се неколико надгробних крстова међу којима је на једном урезан стилизовани допојасни лик жене са обнаженим грудима. Црква се налази на списку оштећених и порушених споменика на Косову и Метохији (од 1999—2003.) коју је издала информативна служба СПЦ октобра 2003. године. Делимично је обновљена у претходном периоду.

Демографија[уреди]

Пре прогона Срба 1999. године Велико Крушево је било већинско српско село. Према последњем попису из 2011. године у истом живи 585 становника. 86,15 % припадника албанске националности као и 5,64 % ромске. Незнатан број Срба повратника живи данас у селу. Године 1978. у Великом Крушеву било је педесет и пет српских породица, четрдесет и три су пореклом из Црне Горе. Најбројнија породица у селу је била фамилија Живковића са четрнаест кућа, након њих следи фамилија Бичанин са једанаест кућа.

Презимена[уреди]

Занимљив попис породица налазимо у књизи Данила Стијовића, Ономастика дела северне Метохије, који је у периоду од 1ог до 15ог јула 1978. године обилазио села у северној Метохији. У следећим редовима налази се попис породица као и славе које прослављају.

  • Андрејић, раније презиме Степановића.
  • Бичанин, једанаест кућа. Старином су из Велике у Црној Гори. Извесно време живели су у селу Бичи, одакле су прешли у Велико Крушево још у време Турака. Раније су се презивали Гашанин. Слава Свети Андреја, мала слава Петровдан. За Светог Саву секу колач "да вук не поједе стоку".
  • Гашанин, раније презиме Бичанина.
  • Гашић, пет кућа. Чувају предање да су старином из Куча. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола.
  • Доганџић, једна кућа. Чувају предање да су из Куча и да су најстарија српска кућа у Метохији. Слава Свети Стеван.
  • Живковић, четрнаест кућа, најбројнија фамилија у селу. Чувају предање да су са старином са Фундине из Црне Горе. Овамо су дошли из Петњика (Иванград) пре "петсто година". Слава Свети Аранђео, мала слава Свети Аранђео.
  • Јовановић, једна кућа. Преселили су се из Међуријечја (Ровца колашинска) 1922. у Ругово, где су боравили до 1926. , када је у поплави страдало једанаест чланова ове породице. Слава Свети Лука.
  • Кнежевић, једна кућа. Старином су из Љешанске нахије. Славе Светог Стевана.
  • Крстић, једна кућа. Старином су из Шекулара. Овамо су дошли пре 100 година. Слава Свети Лука, мала слава Свети Илија.
  • Миљановић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола.
  • Петковић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Славе Петровдан.
  • Плавић, једна кућа. Пореклом су из Плава. Слава Свети Стеван.
  • Покрајчевић, две куће. Старином су из Куча. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола.
  • Рајичић, две куће. Чувају предање да су најстарији староседеоци Великог Крушева. Слава Свети Стеван, мала слава Свети Стеван.
  • Ралевић, три куће. Старином су из Калудре у Црној Гори. Овамо су дошли још у време аустроугарске власти. Слава Свети Ђорђе Алемпије.
  • Сталетић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе, мала слава Ђурђевдан.
  • Станишић, једна кућа. Старином си из села Виниће код Даниловграда. Од 1915. живе у Метохији. Настањени су у Великом Крушеву 1926. године. Славе Петковдан.
  • Степановић, једна кућа. Дошли су из Истока. И данас им тамо живе рођаци Андрејићи. Слава Свети Јован.
  • Стојановић, три куће. Верују да су "негде из Србије, тако су причали стари". Слава Свети Никола.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Данило Стијовић — Ономастика дела северне Метохије 1978.
  • Срђан Б. Младеновић — КРУШЕВСКА МЕТОХИЈА — Хиландарски посед у Хвосну; Центар за црквене студије Ниш 2013.

Спољашње везе[уреди]