Велико Крушево

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Велико Крушево
Црква Свете Пречисте Велико Крушево.jpeg
Црква Свете Пречисте у Великом Крушеву
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаКлина
Становништво
 — 2011.585[1]
Географске карактеристике
Координате42°39′29″ СГШ; 20°31′29″ ИГД / 42.6581° СГШ; 20.5247° ИГД / 42.6581; 20.5247Координате: 42°39′29″ СГШ; 20°31′29″ ИГД / 42.6581° СГШ; 20.5247° ИГД / 42.6581; 20.5247
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина402 м
Велико Крушево на мапи Србије
Велико Крушево
Велико Крушево
Велико Крушево на мапи Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаПЕ

Велико Крушево (алб. Krushevë e Madhe) је насељено место у општини Клина, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 585 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Село се налази на десној обали реке Белог Дрима, 23 km источно од Пећи, 6 km северозападно од Клине. Налази се претежно у равници алувијалне равни реке Бели Дрим, сем Ледина крушевачких, које су у пристранку села. Дели се на више заселака: Доња мала, Горња мала, Лугаџије, Ледине крушевачке и Паљушевића мала, у којој живе Албанци католици. Село нема основну школу, од првог до петог разреда деца уче у Јагоди а од петог до осмог у Злокућанама.

Историја[уреди | уреди извор]

Велико Крушево било је средиште хиландарског поседа у Хвосну, који је по њему назван Крушевска метохија. Писаних извора о њему пре 1200./1201. године немамо. Сва села које је Стефан Немањић даровао Хиландару организована су у посебну привредну и управну јединицу са седиштем у Крушеву, где је боравио управитељ манастирског поседа који се у средњовековној Србији називао "старац" или по грчком узору "иконом". Он је био непосредна веза између манастира и његовог поседа у Хвосну, а исто тако и веза између манастира и владара. Вероватно је и заступао манастир у свакодневним пословима, док би приликом избијања спорова то чинио сам хиландарски игуман у пратњи мање или више хиландарских монаха. Пошто "икономи" нису учествовали у тим значајним споровима, врло ретко наилазимо на њихова имена. Поименце нам је познат само Тома иконом крушевски, који је због манастирских послова долазио на двор кнеза Лазара. Нема спомена Крушева у труском попису из 1455. године што нам оставља простор за претпоставке. Питање је шта се заправо догодило са овим насељем у периоду последњих турских освајања. Као највећа вероватноћа стоји да су Турци разорили и раселили становништво овог управног средишта хиландарског поседа у Хвосну, међутим у попису из 1485. године Турци га опет спомињу као Долину Крушево. У време Турака се звало Алипашино Крушево, јер је било беговски посед. Назив села је чисто словенског порекла и постоји на широком подручју где живе словенски народи, у најближем окружењу исти назив носе и насеља Крушево у Општини Гора и Крушево у данашњој БЈР Македонији, као и називи Крушевац као и варијанта Крушевица. Етимолошки овај термин означава мањи камени облутак. У селу постоје остаци цркве Св. Пречисте — Ваведење Пресвете Богородице, коју је по предању подигла сестра Стефана Дечанског. У поду је сачувана мермерна надгробна плоча са натписом рабе Марене , односно, Негославе, мајке Кнеза Војислава и Кесара Војихне из друге половине XIV столећа, чија је унука позната монахиња Јефимија. У натпису стоји: Трећег дана месеца септембра представи се раба (божија) Марена, звана Негослава, мати Војислава и Војихне и овде је њен вечни гроб и спомен.

Становници Великог Крушева и суседног села Беркова су на темељима старе цркве подигли нову 1980./1981. године. На старом гробљу око цркве налази се неколико надгробних крстова међу којима је на једном урезан стилизовани допојасни лик жене са обнаженим грудима. Црква се налази на списку оштећених и порушених споменика на Косову и Метохији (од 1999—2003.) коју је издала информативна служба СПЦ октобра 2003. године. Делимично је обновљена у претходном периоду.

Демографија[уреди | уреди извор]

Пре прогона Срба 1999. године Велико Крушево је било већинско српско село. Године 1978. у Великом Крушеву било је педесет и пет српских породица, четрдесет и три су пореклом из Црне Горе. Најбројнија породица у селу је била фамилија Живковића са четрнаест кућа, након њих следи фамилија Бичанин са једанаест кућа. Према попису из 2011. године, Велико Крушево има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 504 (86,155%)
Роми 33 (5,641%)
Срби 25 (4,274%)
Египћани 21 (3,59%)
Ашкалије 1 (0,17%)
други 1 (0,17%)
Укупно 585


Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 695
1953. 799
1961. 958
1971. 1.171
1981. 1.303
1991. 1.470
2011. 585

Презимена[уреди | уреди извор]

Занимљив попис породица налазимо у књизи Данила Стијовића, Ономастика дела северне Метохије, који је у периоду од 1ог до 15ог јула 1978. године обилазио села у северној Метохији. У следећим редовима налази се попис породица као и славе које прослављају.

  • Андрејић, раније презиме Степановића.
  • Бичанин, једанаест кућа. Старином су из Велике у Црној Гори. Извесно време живели су у селу Бичи, одакле су прешли у Велико Крушево још у време Турака. Раније су се презивали Гашанин. Слава Свети Андреја, мала слава Петровдан. За Светог Саву секу колач "да вук не поједе стоку".
  • Гашанин, раније презиме Бичанина.
  • Гашић, пет кућа. Чувају предање да су старином из Куча. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола.
  • Доганџић, једна кућа. Чувају предање да су из Куча и да су најстарија српска кућа у Метохији. Слава Свети Стеван.
  • Живковић, четрнаест кућа, најбројнија фамилија у селу. Чувају предање да су са старином са Фундине из Црне Горе. Овамо су дошли из Петњика (Иванград) пре "петсто година". Слава Свети Аранђео, мала слава Свети Аранђео.
  • Јовановић, једна кућа. Преселили су се из Међуријечја (Ровца колашинска) 1922. у Ругово, где су боравили до 1926. , када је у поплави страдало једанаест чланова ове породице. Слава Свети Лука.
  • Кнежевић, једна кућа. Старином су из Љешанске нахије. Славе Светог Стевана.
  • Крстић, једна кућа. Старином су из Шекулара. Овамо су дошли пре 100 година. Слава Свети Лука, мала слава Свети Илија.
  • Миљановић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола.
  • Петковић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Славе Петровдан.
  • Плавић, једна кућа. Пореклом су из Плава. Слава Свети Стеван.
  • Покрајчевић, две куће. Старином су из Куча. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола.
  • Рајичић, две куће. Чувају предање да су најстарији староседеоци Великог Крушева. Слава Свети Стеван, мала слава Свети Стеван.
  • Ралевић, три куће. Старином су из Калудре у Црној Гори. Овамо су дошли још у време аустроугарске власти. Слава Свети Ђорђе Алемпије.
  • Сталетић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе, мала слава Ђурђевдан.
  • Станишић, једна кућа. Старином си из села Виниће код Даниловграда. Од 1915. живе у Метохији. Настањени су у Великом Крушеву 1926. године. Славе Петковдан.
  • Степановић, једна кућа. Дошли су из Истока. И данас им тамо живе рођаци Андрејићи. Слава Свети Јован.
  • Стојановић, три куће. Верују да су "негде из Србије, тако су причали стари". Слава Свети Никола.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је стварни удео Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]