Велико Лаоле

Велико Лаоле
Велико Лаоле;
	Главна улица
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Петровац на Млави
Становништво
— 2022.	1.421
Географске карактеристике
Координате	44° 18′ 34″ С; 21° 26′ 03″ И / 44.3095° С; 21.434166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	138 m
	Велико Лаоле Велико Лаоле на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12306
Позивни број	012
Регистарска ознака	PT

Велико Лаоле је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 1421 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Велико Лаоле коју су чинила насељена места: Бистрица, Буровац, Бусур, Ћовдин, Крвије, Мало Лаоле, Шетоње, Табановац, Велико Лаоле, Везичево и Ждрело. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Петровац на Млави.

Сеоска црква је освећена 3. јуна 1935.^[1]

Порекло становништва

Оснивачи села су породице, сви досељени са Косова у првој половини XVIII века.:

Кумријићи - славе св. Јована,
Станковићи - слава Михољдан,
Диздари - славе св. Јована и
Крстићи - славе св. Ђорђа

Према пореклу, ондашње становништво Велике Лаоле из 1903. године може се овако распоредити:

Тимочко-крајинских досељеника има 7 породица са 138 кућа.
Шумадијских досељеника има 4 породице са 90 кућа.
Косовско-метохијских досељеника има 4 породице са 71 кућом.
Из Старе Србије има 2 породице са 30 кућа.
Из Влашке има 2 породице са 59 кућа.
Са Хомоља има 1 породица са 18 кућа.
Из Војводине има 2 породице са 16 кућа.
Из Бугарске 1 породица са 3 куће.
Из Македоније 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1903. године)^[2]

Западно од села се налази неолитско археолошко налазиште Беловоде. Јужније се налази каменолом Бело брдо, за кога се веровало да се користио и у средњем веку.^[3]

Демографија

У насељу Велико Лаоле живи 1567 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 542 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	2.940
1953.	3.076
1961.	3.143
1971.	2.951
1981.	2.910
1991.	2.694	2.242
2002.	1.925	2.520
2011.	1.735

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.880	97,66%
Југословени	18	0,93%
Роми	8	0,41%
Румуни	5	0,25%
Хрвати	1	0,05%
Словенци	1	0,05%
Муслимани	1	0,05%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	3
80+	28	39
75—79	42	74
70—74	72	117
65—69	60	65
60—64	53	53
55—59	57	54
50—54	76	68
45—49	66	55
40—44	41	41
35—39	49	45
30—34	59	53
25—29	66	75
20—24	55	60
15—19	51	58
10—14	53	32
5—9	53	58
0—4	45	49
Просек :	42,3	45,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	671	703	751	687	660	615	542

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	100	104	80	82	79	46	34	15	1	1	3,55

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	775	158	536	49	31	1
Женски	860	116	546	169	27	2
УКУПНО	1.635	274	1.082	218	58	3

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	515	365	0	0	37
Женски	387	298	0	0	14
Укупно	902	663	0	0	51

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	7	32	9	13
Женски	2	0	25	2	2
Укупно	8	7	57	11	15

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	4	9	12	7
Женски	1	2	4	15	21
Укупно	3	6	13	27	28

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	4
Женски	1	0	0	0
Укупно	9	0	0	4

Референце

^ „Политика”, 6. јун 1935
^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља
^ "Време", 4. окт. 1934
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Политика”, 6. јун 1935

[2] Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља

[3] "Време", 4. окт. 1934

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]