Велико Ропотово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велико Ропотово
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаКосовска Каменица
Географске карактеристике
Координате42°30′56″ СГШ; 21°33′59″ ИГД / 42.5156° СГШ; 21.5664° ИГД / 42.5156; 21.5664Координате: 42°30′56″ СГШ; 21°33′59″ ИГД / 42.5156° СГШ; 21.5664° ИГД / 42.5156; 21.5664
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина484 м
Велико Ропотово на мапи Србије
Велико Ропотово
Велико Ропотово

Велико Ропотово (алб. Ropotovë e Madhe или Ropotova e Madhe) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Велико Ропотово површине 753 ha.

Овде се налазе Црква Светих Архангела у Великом Ропотову и Основна школа Трајко Перић (Велико Ропотово).

Порекло становништва по родовима[уреди]

Ропотово се помиње 1530. године. Данас у непосредној близини постоје два села под именом Ропотово: Големо и Мало. Најстарији родови приликом досељавања око 1750. године нису овде затекли село. Село је расло прираштајем и досељавањем.

Подаци из 1929[1]

  • Паунићи (10 k., Св. Петка). Пореклом Лингури, Власи из Румуније, а овде досељени после Марделића као мечкари из кумановског краја. Од њих је 1 кућа исељена у Северну Србију.
  • Врањци (2 k., Св. Никола), досељени из врањског округа око 1830. године. Њихове се 3 куће око 1890. године иселиле у Србију.
  • Качари (2 k., Св. Ђорђе), досељени из Качаника око 1830. године.
  • Говедаровићи (2 k., Св. Мина), пресељени из Ранилуга од истоименог рода око 1870. године као пасторци код Огњановаца.
  • Перчинковић (1 k., Св. Ђорђе Алимпије), досељен 1882. године из Башиног Села код Велеса у Македонији, и до 1922. године живео у Гњилану. У Ропотово досељен као бакалин.

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

Национални састав[уреди]

Попис 1981.[уреди]

Попис 1981.‍
Срби
  
695 90,25 %
Албанци
  
68 8,83 %
Хрвати
  
1 0,12 %
остали
  
6 0,77 %
укупно: 770

Попис 1971.[уреди]

Попис 1971.‍
Срби
  
716 89,94 %
Албанци
  
75 9,42 %
Црногорци
  
2 0,25 %
Словенци
  
1 0,12 %
остали
  
2 0,25 %
укупно: 796

Попис 1961.[уреди]

Попис 1961.‍
Срби
  
673 93,21 %
Албанци
  
45 6,23 %
Црногорци
  
3 0,41 %
Муслимани
  
1 0,13 %
укупно: 722

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник