Велико завештање
Велико завештање (Le testament или Le grand testament) је збирка песама Франсоа Вијона настала 1461. године. Садржи преко 2000 стихова и обухвата двадесетак релативно независних песама, углавном балада, у осмерцу. Стихови су прожети размишљањем о смрти, протицању времена и пролазности живота, осећајем горчине због патњи и разочарања, али и иронијом и мрачним хумором.
Ово дело је вероватно настало током периода лутања по Француској, између два боравка у затвору, а Вијонов језик (мноштво жаргонских израза из оног времена) и обрађене теме (страх од хапшењна, робија, вешање) одраз су његовог бурног живота испуњеног лутањима, крађама и једним убиством, и атмосфере унутар маргиналних кругова друштва у којима се кретао.[1],[2] Стихови обилују именима стварних ликова из средњовековне Француске (племићи, богаташи, адвокати, проститутке) и пошалицама на њихов рачун.[3] Један од централних мотива је ubi sunt (Ubi sunt qui ante nos fuerunt? - Где су они што бејаху пре нас), израз жаљења због пролазности живота.[4]
Садржај
[уреди | уреди извор]Велико завештање садржи следеће песме (наслови на српском дати су у преводу Станислава Винавера[5]):
- Ballade des dames du temps jadis (Балада о госпама пређашњих времена)
- Ballade des seigneurs du temps jadis (Балада о некадашњим госпарима)
- Ballade à ce propos, en vieil françois (Балада, тим поводом, у старинском, фрушком слогу)
- Les regrets de la belle Heaulmiere (Жалба лепе шлемарке)
- Ballade de la Belle Heaulmière aux filles de joie (Балада лепе шлемарке)
- Double ballade sur le mesme propos (Дупла балада о истом предмету)
- Ballade que Villon feit a la requeste de sa mère, pour prier Nostre-Dame (Балада коју је Вијон саставио, умољен од мајке да јој послужи као молитва Богородици)
- Ballade de Villon à s’amye (Вијон својој пријатељици)
- Lay ou plustost rondeau (Аманет, а пре ће бити рондо)
- Ballade et oraison (Балада и молитва)
- Ballade que Villon donna à un gentilhomme, nouvellement marié, pour l’envoyer à son espouse, par luy conquise à l’espée (Балада коју је Вијон дао једном племићу-новобрачнику да је овај уручи својој супрузи (Амдроази де Лоре) освојеној на мачу
- Ballade (Балада)
- Ballade Intitulée: Les Contredictz de Franc-Gontier (Балада названа у опреци са Гонтијеом Слободаром)
- Ballade des femmes de Paris (Балада о париским женама)
- Ballade de Villon et de la Grosse Margot (Балада о Вијону и о друсној Марго)
- Belle leçon de Villon, aux enfants perduz (Добар наук од Вијона - изгубљеној деци)
- Ballade de bonne doctrine à ceux de mauvaise vie (Балада наравоучителна за оне који терају покварени живот)
- Lays (Рондо)
- Rondeau (Рондо)
- Ballade par laquelle Villon crye mercy à chascun (Балада којом Вијон моли свакога да му се смилује)
- Ballade поур сервир de conclusion (Балада која има да послужи као завршетак)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Stacpoole, H. De Vere (Henry De Vere) (1917). François Villon, his life and time, 1431-1463. New York : Putnam. Приступљено 18. 2. 2016.
- ^ Freeman, Michael (2000). François Villon in His Works: The Villain's Tale. Rodopi. ISBN 978-90-420-1443-5.
- ^ Sainean, Lazare (1859—1934) Auteur du texte (1912). Les sources de l'argot ancien. T. I. Des origines à la fin du XVIIIe siècle / par L. Sainéan. Приступљено 21. 2. 2016.
- ^ McGaughey, Christine Swafford (1983). From Life to Life: The Ubi Sunt Motif in Villon's Testament and Manrique's Coplas Por la Muerte de Su Padre. Ball State University.
- ^ Vijon, Fransoa (1969). Veliko zaveštanje. Stanislav Vinaver (trans.). Rad.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lewis, Dominic Bevan Wyndham (1928). François Villon. Coward-McCann, Incorporated.
- The Problem of Time in Villon's Testament. University of Virginia. 1974.
- Costanzo, Antonio (1978). „Time and Space in Villon: "Les trois ballades du temps jadis"”. Fifteenth Century Studies. 1 (Jan 1): 51—69. Приступљено 18. 2. 2016.
- Randall, Susan Darrow Hussar (1980). Villon's 'Testament': A Burlesque Requiem. Cornell University.
- A reading of Villon's Testament. 1984. ISBN 978-0-917786-04-4.
- Mus, David (1992). La poétique de François Villon. Editions Champ Vallon. ISBN 978-2-87673-155-4.
- Thomas, Jacques (1992). Lecture du testament Villon: huitains I à XLV et LXXVIII à LXXXIV. Librairie Droz. ISBN 978-2-600-02888-2.
- Hunt, Tony (1996). Villon's last will: language and authority in the Testament. Clarendon Press.
- Fein, David A. (1997). François Villon revisited. Twayne Publishers. ISBN 978-0-8057-4564-1.
- Taylor, Jane H. M. (2001). The Poetry of François Villon: Text and Context. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79270-7.
- Pensom, Roger (јануар 2004). Le sens de la métrique chez François Villon: Le testament. Peter Lang. ISBN 978-3-03910-165-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
