Велимир Живојиновић Масука

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велимир Живојиновић Масука
Masuka.jpg
Датум рођења(1886-12-03)3. децембар 1886.
Место рођењаВелика Плана
 Краљевина Србија
Датум смрти24. август 1974.(1974-08-24) (87 год.)
Место смртиБеоград
 СФР Југославија

Велимир Живојиновић Масука, односно — како се сâм потписивао — Massuka (18861974) је био српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Својим позоришним радом Масука је задужио и ужи завичај — Доњу Јасеницу (Велику Плану и Смедеревску Паланку. (У Паланци био управник позоришта и режирао 18 представа до одласка у Ниш). Масукино име носи аматерско позориште у Великој Плани.

Биографија[уреди]

Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани, од оца Мате и мајке Злате.[1] Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу.

Током Првог светског рата је радио у војној цензури и повлачио се са српском војском 1915. године преко Пећи, Рожаја и Подгорице до Сан Ђованија. Опорављајући се од тежег запаљења плућа након повратка из Сан Ђованија 1916. бива заробљен у Улцињу и одведен у логор Болдогасоњ у Мађарској, данашњи Фрауенкирхен у Аустрији. У логору је остао до јесени 1918. године.

Након рата радио је као наставник у Четвртој мушкој гимназији у Београду, а затим прешао у Народно позориште у Београду. Од 11. новембра 1924. до 21. августа 1925. био је управник Народног позоришта у Београду. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха“, а новембра 1919. са Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао“ у којем је објављивао позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Са Боривојем Недићем превео је Шекспирове „Зимску бајку“ и „Ромеа и Јулију“. Једно време био је директор драме Народног позоришта у Нишу, а током Другог светског рата радио је као редитељ Народног позоришта у Београду. Режирао је Молијеровог „Тартифа“, у којем су играли Страхиња Петровић, Олга Спиридоновић и Љубинка Бобић.[1]

У браку са супругом Даницом, рођеном Радмиловић 1893, имао је сина Бранимира Живојиновића, германисту и преводиоца.[1]

Књижевни рад[уреди]

  • збирка песама „Ведре и тамне ноћи“ (1922)
  • драме „Станица“ и „Човек снује...“ (1927)
  • песничка збирка „Одблесци у ноћи“ (1928)
  • збирка критика „Из књижевности и позоришта“ (1928)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Симо Ц. Ћирковић: „Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944“, чланак „Живојиновић, Велимир М. - Массука“, pp. 197, издавач Просвета, Београд 2009.COBISS.SR 170123788

Спољашње везе[уреди]