Венера-12

Из Википедије, слободне енциклопедије

Венера-12 је била совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вјештачки сателит) намијењена за истраживање планете Венере. Лансирана је 14. септембра 1978.

Ток мисије[уреди]

Венера-12 је била дио мисије истраживања Венере и међупланетарног простора, заједно са апаратом Венера-11. Обје летјелице су имале орбитални дио и дио за спуштање, и идентичне инструменте. Орбитални дио је носио инструменте за истраживање сунчевог вјетра, гама-зрака, ултравиолетне радијације и густине електрона у јоносфери Венере.

Одсјек за спуштање је носио низ инструмената за истраживање атмосфере и облака, термометар, мјерач притиска и тако даље. Ушао је у атмосферу Венере 21. децембра 1978., и требало му је око 1 сат да се меко приземљи на површину планете.

Резултати су потврдили ранија мјерења, а уз то су нађени докази о постојању муња и грмљавине, откривен је угљен-моноксид на малим висинама и висок однос аргон Ar36/Ar40 хемијског елемента. Ове резултате је потврдила и капсула за спуштање апарата Венера-11 неколико дана касније.

Основни подаци о лету[уреди]

  • Датум лансирања: 14. септембар 1978.
  • Ракета носач: Протон са додатим степенима
  • Мјесто лансирања: Тјуратам, Бајконур
  • Маса сателита (kg): укупно 4940

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Венера-12

Литература[уреди]


Сателити серије „Венера“
Венера-1Венера-2Венера-3Венера-4Венера-5Венера-6Венера-7Венера-8Венера-9Венера-10Венера-11Венера-12Венера-13Венера-14Венера-15Венера-16