Пређи на садржај

Венерологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Венерологија
Битне болести:Полно преносиве болести
СпецијалистаВенеролог

Венерологија је грана медицине која се бави проучавањем и лечењем полно преносивих болести. Назив потиче од староримске богиње Венере, која је повезивана са љубављу, лепотом и плодношћу. Лекар специјализован за венерологију назива се венеролог.[1] У многим деловима света ова специјалност је обично комбинована са дерматологијом, јер се већина полно преносивих инфекција манифестује као лезије коже и слузокоже.[2]

Полно преносиве болести укључују бактеријске, вирусне, гљивичне и паразитске инфекције.[3] Неки од најважнијих обољења су ХИВ инфекција, сифилис, гонореја, кламидија, кандидијаза, херпес симплекс, инфекција хуманим папилома вирусом и генитална шуга. Остале полно преносиве инфекције које се проучавају у оквиру венерологије укључују шанкроид, венерични лимфогранулом, ингвинални гранулом (донованоза), хепатитис Б и цитомегаловирусну инфекцију.[4]

У Индији је формална обука за венерологе започета 1910. године, што је довело до шире примене микроскопије и серологије широм Британске империје. Пре тога, многи случајеви раног сифилиса били су или погрешно дијагностиковани као шанкроид или у потпуности превиђени. У сумњивим и атипичним случајевима, дијагноза се понекад постављала остављањем пацијента без лечења како би се видело да ли ће се развити секундарни сифилис.[5]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Реч венереологија је изведена од venereus и λογος (логос). Придев venereus је први пут је забележен 1432. године,[6] али је и раније коришћен у схоластици, на пример од Томе Аквинског,[7] и изведен је од латинског venus.[8] Грчка реч λογος значи „реч”, „учење”.[9] У медицинској употреби се често користи придев „венерички”, што је синоним за „сексуално преносив”.

Израз „венерична болест” први пут је употребио француски лекар Жак де Бетенкур 1527. године да опише сифилис (и гонореју, која се дугоније јасно разликовала од сифилиса) уместо израза „француска болест”, који је омаловажавао његову земљу.[10]

Пет класичних венеричних болести

[уреди | уреди извор]

Почетком 20. века, медицинска наука венерологије обухватала је само пет класичних венеричних болести:[11][12]

  1. Сифилис – Узрокује га бактерија Treponema pallidum. Болест има више стадијума (примарни, секундарни, латентни и терцијарни), а може довести до тешких компликација ако се не лечи.
  2. Гонореја – Узрокује је бактерија Neisseria gonorrhoeae. Изазива инфекције урогениталног тракта, ректума и грла, а ако се не лечи, може довести до стерилитета и других компликација.
  3. Шанкроид – Узрокује га бактерија Haemophilus ducreyi. Карактерише га болни улкус (отворена рана) на гениталијама и увећани, болни лимфни чворови.
  4. Венерични лимфогранулом – Изазива га Chlamydia trachomatis (серотипови L1, L2, L3). Узрокује улцерације и отечене лимфне чворове, а у каснијим фазама може довести до хроничног лимфедема и фиброзе.
  5. Ингвинални гранулом (донованоза) – Узрокује га бактерија Klebsiella granulomatis. Карактеришу га безболне, споро зарастајуће улцерације које могу довести до тешке деструкције ткива ако се не лече.

Ове болести су у прошлости биле доминантне међу полно преносивим инфекцијама, али су данас у великој мери потиснуте модерним методама дијагностике и лечења.

У том периоду, вирусологија је још увек била неразвијена, а разумевање вируса било је ограничено.

До раних 1960-их, у медицинским уџбеницима било је описано око шест полно преносивих болести, а истраживања у области сексуално преносивих инфекција била су оскудна. Штавише, постојало је мало медицинских центара који су нудили клиничку негу пацијентима са овим болестима, остављајући их без адекватних ресурса за лечење и подршку.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Venerologist”. The Free Dictionary. Приступљено 2. 12. 2018. 
  2. ^ „Journal of the European Academy of Dermatology and Venerology”. Wiley. Архивирано из оригинала 03. 12. 2018. г. Приступљено 2. 12. 2018. 
  3. ^ „List of all STDs and their Symptoms”. 28. 3. 2017. 
  4. ^ „What you need to know about STDs”. Medical News Today. Приступљено 2. 12. 2018. 
  5. ^ Thappa, Devindermohan; Sivaranjini, Ramassamy (2011). „Venerology in India”. Indian Journal of Dermatology. 56 (4): 363—7. PMC 3178995 Слободан приступ. PMID 21965840. doi:10.4103/0019-5154.84713 Слободан приступ. 
  6. ^ „Etymonline - Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com. Приступљено 2025-02-27. 
  7. ^ Namenregister, DE GRUYTER, Приступљено 2025-02-27 
  8. ^ Stowasser, Josef M.; Petschenig, Michael; Skutsch, Franz; Pichl, Robert (1991). Der kleine Stowasser: lateinisch-deutsches Schulwörterbuch (3., unveränd. Aufl изд.). Wien: Hölder-Pichler-Tempsky. ISBN 978-3-209-00225-9. 
  9. ^ Gemoll, Wilhelm; Vretska, Karl (2002). Griechisch-deutsches Schul- und Handwörterbuch (9. Aufl., [Nachdr.] изд.). Zug: HPT-Medien AG [u.a.] ISBN 978-3-209-00108-5. 
  10. ^ Adam, Birgit (2001). Die Strafe der Venus: eine Kulturgeschichte der Geschlechtskrankheiten. München: Orbis. ISBN 978-3-572-01268-8. 
  11. ^ „Sexually Transmitted Diseases: An Overview and Perspective on the Next Decade by King K. Holmes”. Sexually Transmitted Diseases: 1980 Status Report. U.S. Department of Health and Human Services, Public Health Service, National Institutes of Health. 1981. стр. 3—20. 
  12. ^ Stoner, B. P.; Fraze, J.; Rietmeijer, C. A.; Dyer, J.; Gandelman, A.; Hook Ew, 3rd; Johnston, C.; Neu, N. M.; Rompalo, A. M.; Bolan, G.; National Network of STD Clinical Prevention Training Centers (2019). „The National Network of Sexually Transmitted Disease Clinical Prevention Training Centers Turns 40-A Look Back, a Look Ahead”. Sexually Transmitted Diseases. 46 (8): 487—492. PMC 6713229 Слободан приступ. PMID 31295214. doi:10.1097/OLQ.0000000000001018. 
  13. ^ Maurice, John. „2013 Gairdner Global Health Award goes to King Holmes”. The Lancet. 381 (9871): 981. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(13)60605-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Венерологија&oldid=29088717”