Венецуела

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 8°00' СГШ; 66°00' ЗГД

Боливарска Република Венецуела
República Bolivariana de Venezuela
Застава Венецуеле Грб Венецуеле
Застава Грб
Химна
Gloria al Bravo Pueblo
Слава храбром народу
Положај Венецуеле
Главни град EscudoCaracasDC.png Каракас
10°30′N 66°58′W
Службени језик шпански
Облик државе Савезна република
 — Председник Николас Мадуро
 — Потпредседник
Независност  
 — од Шпаније 5. јул 1811
 — од Велике Колумбије 13. јануар 1830
 — међународно признање 30. март 1845
 — важећи Устав 20. децембар 1999
Површина  
 — укупно 916.445 km² (33)
 — вода (%) 0,3
Становништво  
 — 2013. 31.648.930 (44)
 — густина 30,2/km² (181)
ИХР (2011) 0,735 (73) — висок
Валута Боливар фуерте (VEF) (100 центима)
Временска зона UTC -4:30
Интернет домен .ve
Позивни број +58

Венецуела, или званично Боливарска Република Венецуела[a] (шп. República Bolivariana de Venezuela) је држава која се налази у северном делу Јужне Америке [1]. Смештена је између Колумбије на западу, Бразила на југу и Гвајане на истоку, док на северу излази на обале Карипског мора и Атлантског океана на североистоку. Укупна дужина обале је око 2.800 км. Уз североисточну и северну обалу Венецуеле налазе се острвске државе Тринидад и Тобаго, Гренада, Курасао и Аруба. Са површином од 916.445 км² налази се на 6. месту међу јужноамеричким и на 33. месту међу светским државама и територијама. Према подацима пописа становништва из 2011. у земљи је живело нешто мање од 29.000.000 становника (рачунајући и избегла и расељена лица), или у просеку 30,2 ст/км².

Географијом Венецуеле доминирају високи Анди на западу, басен Амазона на југу и Оринока у централном и јужном делу делу земље, пространи љаноси и карипска обала. Биодиверзитет који варира од тропских кишних шума на југу до приморске тропске вегетације на северу, и од високопланинских шума на западу, преко високотравних савана у централном делу до мочвара у делти Оринока на истоку сврстава Венецуелу у земље са најразноврснијим биолошком сликом на свету. Највиши водопад на свету са висином од 979 метара Анђеоски водопад један је од бројних симбола ове земље.

Шпански конкистадори колонизовали су подручје данашње Венецуеле до 1522, а нешто раније око 1515. на острву Кубагва основали су град Нуево Кадиз који је био први шпански град на тлу Јужне Америке. Венецуела је била прва шпанска колонија на континенту која је прогласила независност од Шпанске империје 1811. што је довело до рата за независност. Победа бораца за независност предвођених револуционаром Симоном Боливаром у бици код Карабоба 1821. утрла је пут ка независности Венецуеле. Дан када је извојевана ова велика победа 24. јун Венецуела слави као национални празник.

У политичком смислу Венецуела је савезна република са председником као врховним поглаваром на челу. Чине је 23 савезне државе, дистрикт Каракас и зависне острвске територије уз обалу. Венецуела има вишедеценијски територијални спор са Гвајаном око територије од око 159.000 км² западно од реке Есекибо (територија Гвајана Есекиба или Zona en Reclamación) коју Венецуела сматра законитим делом своје територије.

Венецуела се убраја у земље са изразито високом стопом урбанизације, а већина њене популације живи у великим градским центрима у северном делу земље. Главни и највећи град у земљи је Каракас, а међу највеће градове у земљи спадају и Маракаибо, Сијудад Гвајана, Маракај, Валенсија, Баркисимето, Мерида и Сан Кристобал.

Главни извор прихода је нафта чије процењене резерве од скоро 300 милијарди барела сврставају Венецуелу на прво место у свету а држава је и међу највећим светским произвођачима овог енергента. Поред нафте важан извор прихода представља извоз пољопривредних култура, посебно кафе и какаа.

Етимологија[уреди]

Пример Индијанског насеља типа палафито

Тачно порекло о термину имена Венецуеле није познато и постоји неколико теорија.

Експедиција предвођена конкистадором Алонсом де Охедом је 1499. истраживала приобално подручје северозападне Венецуеле. Члан експедиције је био и Венецијанац Америго Веспучи. Приликом упловљавања у залив Маракаибо истраживачи су на његовим обалама уочили многобројне сојенице. Веспучија су те сојенице асоцирале на његов родни град познат по бројним каналима, због чега је новооткривеном подручју дао име Veneziola што на тосканском наречју италијанског језика значи мала Венеција. Под утицајем шпанског језика италијански деминутив iola је замењен шпанским обликом uela при чему се дошло да садашњег имена земље - Венецуела.[2] Такође и немачки колонизатори који су истраживали ово подручје у првој половини 16. века су ову територију називали Klein-Venedig односно мала Венеција.[3] У прилог овој тези иде и чињеница да домородачка племена у подручју залива Маракаибо и данас живе у сојеничарским насељима која се ту називају палафито (palafito).[4]

Међутим, морепловац и географ Мартин Фернандез де Енцисо који је такође био део Оједине експедиције, у свом делу Summa de Geografía тврди да је експедиција током истраживања подручја наишла на домородачка племена која су себе називала Венециуела (Veneciuela) апа је према томе име данашње земље изведено од имена њених староседелаца.[5]

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Венецуеле

На истоку око језера Маракаибо и у средишњем делу западно од реке Ориноко рељеф је низијски. На крајњем западу земље уз колумбијску границу, затим дуж већег дела обале и између споменутих низина пружају се најсевернији огранци Анда у којима надморска висина досеже 5007 m (Боливаров врх). Источно од Оринока рељеф се уздиже према југу и истоку и чини западни део Гвајанских планина у којима се налази Анђеоски водопад, највиши на свету (пад воде је 979 m).

Клима Венезуеле је тропска, углавном влажна и врућа, нешто блажа само у планинским пределима. Највећа река је Ориноко који утиче у Карипско море великом делтом.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Венецуеле

Венецуела се дели на 23 (савезне) државе, један федерални град и једну Федералну зависносну територију која се састоји од великог броја венецуеланских острва. Венецуела тврди за има право и на територију Гвајана Есекиба, а коју Гвајана сматра својом територијом.

Државе Венецуеле
  1. Амазонас
  2. Анзоатеги
  3. Апуре
  4. Арагва
  5. Баринас
  6. Боливар
  7. Карабобо
  8. Кохедес
  9. Делта Амакуро
  10. Фалкон
  11. Гварико
  12. Лара
  13. Мерида
  14. Миранда
  15. Монагас
  16. Нуева Еспарта
  17. Португеса
  18. Сукре
  19. Тачира
  20. Трухиљо
  21. Јаракуј
  22. Варгас
  23. Зулија
  24. Федерална територија Венецуеле

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Венецуеле

На подручју Венезуеле основана је 1522. једна од првих шпанских насеобина у Јужној Америци, а нешто касније је већина венецуелске територије укључено у састав Вицекраљевства Нове Гранаде, а мањи источни део је прикључен Новој Андалузији.

Након неколико неуспешних устанака земља је прогласила независност од Шпаније 5. јула 1811. под водством Симона Боливара. Борба за самосталност потрајала је десет година, а у њој су се уз Боливара истакли и генерали Антонио Хосе де Сукре и Хосе Антонио Паез, који је постао први председник Венецуеле након распада уније с Еквадором и Колумбијом године 1830.

Политички живот Венезуеле у 19. и раном 20. веку обележили су нестабилност, жестока борба за власт и диктатуре. Након смрти ауторитарног вође Хуана Висентеа Гомеза године 1935. започела је демократски преображај земље, који је довео до коначног повлачења војске из политичког живота 1958. Искоришћавање налазишта нафте повећало је национално богатство.

Године 1998. за председника је изабран популист Уго Чавез, потпуковник падобранства и главни организатор неуспешног покушаја државног удара у фебруару 1992. Чавез је спровео опсежне реформе политичког система, ојачао социјалну државу с циљем побољшања животних услова најсиромашнијих слојева и захладио односе са САД, заступајући истовремено иницијативе за регионално повезивање и сарађујући с комунистичком Кубом. Његова политика је изазвала противљење венецуелских привредника и синдиката, али је остао популаран међу становништвом земље, посебно међу сиромашнијима.

Становништво[уреди]

Венецуела има 28 милиона становника. Годишњи раст становништва је 1,4% (2005). Наталитет је 18,91, а морталитет 4,90 (на 1000 становника, 2005). Свака жена просечно рађа 2,51 деце (2000), а смртност новорођенчади је 2,617% (2000).

Међу становништвом 67% су местици, 21% европљани (Шпанци, Италијани, Португалци, Немци и други), 10% африканци и 2% индијанци. Индијанци су подељени на многа племена, а данас живе углавном у прашумама и на делти Оринока.

Већина становништва (85%) живи у градовима на северу земље. У области јужно од Оринока живи само 5% становништва, иако ово подручје представља скоро половину венецуеланске територије. Главни град Каракас је уједно највећи град Венецуеле. Други већи градови су:


Град Становника
Каракас 1.836.000
Маракаибо 1.609.000
Валенсија 1.196.000
Баркисимето 811.000
Сијудад Гвајана 629.000
Пуерто Ла Круз 199.000
Мерида 196.000

Уз шпански језик, говоре се и многи индијански језици. Око 96% верника припада католичкој цркви.

Напомене[уреди]

  1. ^ Према новом Уставу из 1999. службеном имену државе Република Венецуела додат је префикс Боливарска у част револуционара Симона Боливара који је учестовао у борбама за независност Венецуеле од Шпанске Империје

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  2. ^ Beech 2004, стране 153
  3. ^ Thomas (2005), стр. 189.
  4. ^ Beech (2004), стр. 177.
  5. ^ (На шпанском језику) Cuadernos Hispanoamericanos. Instituto de Cultura Hispánica (Agencia Española de Cooperación Internacional). 1958. pp. 386.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :