Венизелизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Елефтериос Венизелос.

Венизелизам (грч. Βενιζελισμός) је био један од најважнијих политичких покрета у Грчкој од почетка 20. вијека до средине 1960-их године.

Дефениције[уреди]

Венизелизам је дефинисан као широки политички покрет, који је за циљ имао урбану модернизацију Грчке по узору на западне либералне демократије, као и спровођење Велике идеје (грч. Μεγάλη Ιδέα).[1][2]

Покрет је добио име по једном од најзначајнијих политичара у савременој грчкој историји, Елефтериосу Венизелосу.

Главне особине[уреди]

  • Укидање монархије и успостављање демократске републике.
  • Подршка испуњењу Велике идеје.
  • Савез са Западном Европом. Конкретно са Уједињеним Краљевством и Француском против Њемачке у свјетским ратовима, и са Сједињеном Америчким Држвама против Совјетског Савеза у Хладном рату.
  • Напор да се развије и модернизује грчка привреда у капиталистичком систему, на основу стандарда који је био изражен у Западној Европи и Сједињеним Државама. Венизелосова влада је примјењивала мјешовиту финансијску политику ради обнове и развоја грчке привреде.[3]
  • Покушај да се унапреди институционални и друштвени оквир земље кроз законодавство. Напор је настао да би се усредсредили на стварање владавине права, са савременим друштвеним, административних функција, у стању да се економски и културно интегрише на Запад.[4]
  • Венизелизам је био најубједљивији експонент грчких урбаних циљева за националну интеграцију. Национализам није био само изражен међу Грцима у Грчкој, него и у грчкој заједници изван Грчке, којој је под хитно био потребан национални центар, држава која би их штитила у међународним привредним активностима, као и држава која би представљала посљедње уточиште у времену нужде.[5] Иако ванизелисте често описују као националисте, та карактеристика их није много разликовала од конзервативаца — противника ванизелизма.
  • Присталице ванизелизма су биле спој различитих слојева и класа, на челу са урбаном пословном класом и нижом средњом класом, као и присталицама из редова сељака беземљаша, младих земљорадника са грчког села након аграрних реформи у периоду 191020, и на крају избјеглице из Мале Азије.

Водеће странке у венизелизму[уреди]

Насљеђе[уреди]

Иако је лик Елефтериоса Венизелоса је и даље веома поштовано у Грчкој, венизелизам више није био битан политички фактор. Престиж Венизелоса и његових ставова о демократији и модернизацији земље разлог је што много политичких снага баштини његово политичко насљеђе. Постоје мањи политички покрети у Грчкој који су присталице ванизелизма. Био је покушај да се оживи Либерална партија 1980. године, и то од стране унука Елефтериоса Венизелоса, Никитаса Ванизелоса.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. http://www.ime.gr/chronos/13/gr/domestic_policy/language/index.html.Ίδρυμα Μείζονος Ελληνισμού,Εσωτερική πολιτική Βενιζέλου
  2. Βερέμης Θάνος, Μεγάλοι Έλληνες-Ελευθέριος Βενιζέλος, εκδόσεις ΣΚΑΪ, Αθήνα 2009, σελ.17
  3. Paschalis M. Kitromilides, Eleftherios Venizelos: The Trials of Statesmanship, Edinburgh University Press 2008, pp. 285-306
  4. Βερέμης Θάνος, Μεγάλοι Έλληνες-Ελευθέριος Βενιζέλος, εκδόσεις ΣΚΑΪ, Αθήνα 2009, σελ.52-54
  5. Γ.Β. Δερτιλής, ΄΄Ιστορία του ελληνικού κράτους 1830-1920΄΄, γ' έκδοση (βελτιωμένη), Βιβλιοπωλείον της Εστίας, Αθήνα 2005, τόμ. Β', σελ. 867