Венијамин Тупеко

С Википедије, слободне енциклопедије
Венијамин (Тупеко)
Епископ Вениамин (Тупеко) в 2016 году.jpg
Епископ Венијамин на православном омладинском фестивалу „Браћа“, 21. јуна 2016. године
Основни подаци
МитрополијаМинска митрополија
ТитулаМитрополит мински и заславски, Патријаршијски егзарх све Белорусије
Године службеод 25. августа 2020.
ПретходникПавел (Пономарјов)
Претходна епархијаЕпископ борисовски и марјиногорски
Године службе20142020
Претходникутврђена дужност, као викарски епископ борисовски
Претходна епархијаЕпископ борисовски, викар Минске епархије
Године службе20102014
ПретходникИоан (Хома)
Лични подаци
Световно имеВиталиј Иванович Тупеко
Датум рођења(1968-09-16)16. септембар 1968.(53 год.)
Мјесто рођењаСовјетски Савез

Венијамин (световно Виталиј Иванович Тупеко, блр. Віталь Іванавіч Тупека; Лунинец, 16. септембар 1968) епископ је Руске православне цркве, Митрополит Мински и Заславски, Патријаршијски егзарх све Белорусије[1], пуноправни члан Светог Синода РПЦ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Виталиј Иванович Тупеко рођен је 16. септембра 1968. године у граду Лунинцу у Брестској области у Белоруској ССР. По завршетку средње школе у Лунинцу 1985. године уписао је факултет радиофизике и електронике на Белоруском државном универзитету.

После служења војног рока 1987-1989 наставио је студије на Белоруском универзитету. Дипломирао је јуна 1992. године, на смеру Радиофизика и електроника.

У августу 1992. године уписао се на Минску духовну семинарију. По завршетку треће године 1994. године поднео је молбу и примљен је у братство Жировичског манастира. Две године касније, 16. децембра 1994. године замонашио се са монашким именом Венијамин, у част Свештеномученика Венијамина Петроградског, по благослову митрополита Минског и Слуцког Филарета (Вахромејева).[2].

Митрополит Мински и Слуцки га је 9. јануара 1995, за време литургије у Успенском сабору Жировичског манастира хиротонисао у јерођакона, а 13. фебруара 1995. у јеромонаха. На дужност благајника манастира ступио је 20. јуна 1996. године. Исте године уписао се на Минску духовну академију и постао је професор семинарије. Минску духовну академију завршио је 1999. године, а 14. децембра исте године унапређен је у чин игумана и стекао академски степен кандидат (доктор) богословије.

Ступио је на дужност намесника у Жировичском манастиру 12. јануара 2005. године, а у чин архимандрита унапређен је 20. маја 2006.[3]. Као члан делегације Минске епархије учествовао је у Сабору Руске православне цркве од 27. до 29. јануара 2009. године.

Ослобођен је дужности намесника Успенског Жировичског манастира 1. јула 2009. године и постављен на дужност намесника Благовештенског Љаденског мушког манастира Минске епархије. Свецрквену аспирантуру је завршио 2011. године.

Архијерејство[уреди | уреди извор]

Одлуком Светог синода Руске православне цркве 5. марта 2010. године изабран је за епископа Борисовског, викарија Минске епархије.[4]. Петнаест дана касније у крсном храму Патријаршијске резиденције у Даниловом манастиру у Москви наречен је заепископа.[5]. Хиротонисан је 21. марта 2010. године у Храму Христа Спаситеља у Москви. Богослужење је предводио патријарх московски и све Русије Кирил.[6].

Одлуком Синода Белоруске православне цркве постављен је на дужност председника Издавачког савета белоруског егзархата.[7]. Одлуком Синода БПЦ 26. јуна 2014. године постављен је на дужност председника новообразованог синодског Одељења верског образовања и катехизације, а такође на дужност заменика председавајућег Црквеног суда Белоруског Егзархата.[8]. Одлуком Светог синода БПЦ 19. новембра 2014. године ушао је у састав Синода белоруског егзархата са правом гласа. Такође је 3. јуна 2015. ослобођен дужности председника Издавачког савета БПЦ.[9].

Одлуком Светог синода РПЦ 25. августа 2020. године именован је за Патријаршијског егзарха све Белорусије, митрополита Минског и Заславског, са привременим управљањем Борисовском епархијом.[10]. Унапредио га је Патријарх московски и све Русије Кирил у митрополита и егзарха 6. септембра 2020. године на Светој литургији у Храму Христа Спаситеља у Москви.

Значај за српску културу[уреди | уреди извор]

У згради Борисовске епархијске управе 25. јануара 2020. године Митрополит Венијамин је предводио освећење Домовног храма Светог Саве Српског, у сарадњи са свештенством Српске православне цркве. Освећењу храма је присуствовао Амбасадор Републике Србије у Републици Белорусији Вељко Ковачевић, као и проф. др Иван Чарота и српски публициста Ранко Гојковић, којима су додељене захвалнице за сарадњу.[11]

Годину дана касније, 25. јануара 2021, Митрополит Венијамин је предводио покровитељску прославу у Домовном храму Светог Саве. Пре почетка богослужења је освештао црквене фреске, које су дело фрескописца Јурија Јурина, а настале у духу српских фресака.[12]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Орден Светог Кирила Туровског II степена (БПЦ, 2009);
  • Орден крста преподобне Јефросиније Полоцке (БПЦ, 2013);
  • Медаља преподобномученика Серафима Жировичског I степена (Новогрудска епархија БПЦ, 2018);
  • Медаља праведне Софије, кнегиње Слуцке II степена (Слуцка епархија БПЦ);
  • Орден преподобног Серафима Саровского III степена (РПЦ).

Добитник је награде Председника Републике Белорусије За духовни препород (2015)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милошевић, Зоран. „У Белорусији нови митрополит – Венијамин”. Балканска геополитика. Приступљено 29. 9. 2020. 
  2. ^ „Вениамин, митрополит Минский и Заславский, Патриарший экзарх всея Беларуси (Тупеко Виталий Иванович)”. Патриаршија. Приступљено 29. 9. 2020. 
  3. ^ НАГРАЖДЕНИЯ // Минские епархиальные ведомости. 2006. — № 2. — С. 22
  4. ^ „ЖУРНАЛЫ заседания Священного Синода от 5 марта 2010 года”. Патриархия.ru. 5. 3. 2010. 
  5. ^ „В Москве состоялось наречение архимандрита Вениамина (Тупеко) во епископа Борисовского, викария Минской епархии”. Патриархия.ru. 20. 3. 2010. 
  6. ^ „В неделю 5-ю Великого поста и день памяти прп. Марии Египетской Святейший Патриарх Кирилл совершил Литургию св. Василия Великого в Храме Христа Спасителя”. Патриархия.ru. 21. 3. 2010. 
  7. ^ „Образован Издательский совет Белорусской Православной Церкви”. Патриархия.ru. 25. 6. 2010. 
  8. ^ „Журналы заседания Священного Синода от 23 октября 2014 года (№ 93)”. // Патриархия.ru. 23. 10. 2014. 
  9. ^ „Журналы заседания Синода Белорусской Православной Церкви от 3 июня 2015 года”. www.church.by. Официальный портал Белорусской Православной Церкви. 13. 7. 2015. 
  10. ^ „ЖУРНАЛЫ заседания Священного Синода от 25 августа 2020 года (№ 46)”. Патриархия.ru. 25. 8. 2020. 
  11. ^ Лазаревић, Дајана. „Преносимо: Освећење домовног храма Светог Саве у Борисову”. Српска Православна Епархија Ваљевска. Епархија Ваљевска. Приступљено 1. 2. 2021. 
  12. ^ Лазаревић, Дајана. „ПАТРИЈАРШИЈСКИ ЕКЗАРХ ПРЕДВОДИО ПОКРОВИТЕЉСКУ ПРОСЛАВУ ДОМОВНОГ ХРАМА У ЧАСТ СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ ПРИ УПРАВИ БОРИСОВСКЕ ЕПАРХИЈЕ”. Наука и култура. Приступљено 1. 2. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вениамин, митрополит. Я готов: Жизнь и подвиг протоиерея Иоанна Восторгова . – Минск: Четыре четверти, 2020.
  • Вениамин, епископ (общ. ред.): «Борисовская епархия: прошлое и настоящее». — Минск: Четыре четверти. 2019.
  • Вениамин, епископ. Я готов: Жизнь и подвиг протоиерея Иоанна Восторгова . – Минск: Четыре четверти, 2018.
  • Вениамин, епископ (общ. ред.): «Православная жизнь на Борисовщине. История и современность». - Минск : Четыре четверти, 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]