Венко Андоновски

С Википедије, слободне енциклопедије
Венко Андоновски
Лични подаци
Датум рођења(1964-05-30)30. мај 1964. (59 год.)
Место рођењаКуманово, СФРЈ

Венко Андоновски (Куманово, 30. мај 1964) је македонски романсијер, драмски писац, песник, есејиста, критичар и књижевни теоретичар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 30. маја 1964. године у Куманову. Студираје и докторирао на Филолошком факултету у Скопљу.[1] Тренутно (август 2007. године) је редовни професор на факултету „Блаже Конески" у Скопљу и члан македонског ПЕН центра. Дела су му преведаена на више европских језика.[1]

У књижевности се јавио као песник, са збирком Нежно срце варвара (Nežnoto srce na varvarot) 1986. године.[2]

Андоновски се бави и превођењем. Преводи савремене хрватске драмске ауторе на македонски (Миру Гаврана, Мату Матишића, Ладу Каштелан). Приредио је и превео с хрватског на македонски избор из поезије Славка Михалића (Врт црних јабука - Gradina na crnite jabolka, 1999).[2]

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је награда: [1]

  • "Рацинова награда",
  • Награда "Утринског весника" за роман године,
  • Награда "Стале Попов" и
  • Награда "Балканика" за најбољу балканску књигу године.

Познатија дела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Њежно срце варвара (Nežnoto srce na varvarot) (1986)

Приче[уреди | уреди извор]

  • Кварт лиричара (Kvartot na liričarite) (1989)
  • Фреске и гротеске (Freski i groteski) (1993)

Романи[уреди | уреди извор]

Драме[уреди | уреди извор]

  • Адска машина (Adska mašina) (1993)
  • Буна у дому стараца (Bunt vo domot za starci) (1994)
  • Словенски ковчег (Slovenskiot kovčeg) (1998)
  • Кандид у земљи чудеса (Kandid vo zemjata na čudata) (2000)
  • Црне луткице (Crni kuklički) (2001)
  • Kinegonda vo Karlalend (2006)
  • Granica (2008)
  • Олово на јастуку (Olovo na pernica) (2010)
  • Svetica na temninata (2010)
  • Генетика паса (Господа ГлембајевСКИ) Генетика на кучињата (2011)
  • За свакога има по једна (За секого има по една) (2014)
  • Господар кукавица
  • Грађанин Јов

Стручне књиге[уреди | уреди извор]

Андоновски је аутор следећих стручних књига:[3]

  • Матошева звона (Matoševite zvona) (критика, 1997)
  • Структура македонског романа (Struktura na makedonskiot realističen roman) (критика, 1997)
  • Текстовни процеси (Tekstovni procesi) (критика, 1997)
  • Дешифрирања (Dešifriranja) (критика, 2000)
  • Ускрснуће читатеља (есеји из филологије и културологије)
  • Зеница Македоније (монографија о македонској култури)
  • Обдукција теорије: жива семиотика (студија)
  • Обдукција теорије:наратологија (студија)
  • Достојевски и Мекдоналдс (културолошки есеји, 2019)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Venko Andonovski”. arhipelag.rs. Приступљено 8. 11. 2022. 
  2. ^ а б „Andonovski, Venko”. enciklopedija.hr. Приступљено 8. 11. 2022. 
  3. ^ „Prof. dr Venko Andonovski”. fu.udg.edu.me. Приступљено 8. 11. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Венко_Андоновски&oldid=27395680”