Венчане

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Венчане
Kosmaj.JPG
Поглед на планину Космај
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Председник месне заједницеМира Кузмановић
ЗасеоциКаменица, Придворица, Удбина, Бунавица, Магловац
Становништво
 — 2011.Пад 1315
Географске карактеристике
Координате44°24′14″ СГШ; 20°28′02″ ИГД / 44.404° СГШ; 20.467333° ИГД / 44.404; 20.467333Координате: 44°24′14″ СГШ; 20°28′02″ ИГД / 44.404° СГШ; 20.467333° ИГД / 44.404; 20.467333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина239 м
Највиши врхГлавица (348m) м
Површина27 км2
Венчане на мапи Србије
Венчане
Венчане
Остали подаци
Поштански број34306
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Венчане је насеље у Србији у општини Аранђеловац, и географски је најсевернија тачка Шумадије. Спада међу највећа села општине — и по броју становника, и по површини.

Насељено је још средином 18. века, да би од тада било крајња тачка пет великих миграционих таласа, од којих се последњи десио у време око Првог светског рата. Од скоро 2.500 становника, колико је забележено 1953. године, број житеља села се смањио на око 1.300, према попису из 2011.

Иако политички припада општини Аранђеловац, село је одувек гравитирало ка Београду због локалне аутобуске линије која Венчане повезује са престоницом, и због средњих школа и факултета које млади из Венчана бирају у Београду, али и ка Лазаревцу, у чијем рударском басену „Колубара” ради велики број Венчанаца.

Географски положај[уреди]

Венчане се налази на 60 километара јужно од Београда (44 ваздушном линијом) и 16 километара северно од Аранђеловца (11 ваздухом). Из Београда у Венчане воде путеви Београд—Сопот—Аранђеловац и Београд—Барајево—Аранђеловац. Оба пута су асфалтирана на деоницама Сопот—Венчане и Барајево—Венчане, али су ипак у лошем стању. У Венчанама укупно постоји 42 километра пута.

Село се на северу граничи са селом Дрлупа које припада општини Сопот и београдском округу; на истоку са Раниловићем општине Аранђеловац, на југу са селима Даросава и Мисача, која такође чине општину Аранђеловац, а на западу са селима Пркосава и Рудовци београдске општине Лазаревац и аранђеловачким селом Тулеж. У правцу север—југ село се простире на дужини од 6.3 километра, док растојање од најзападније до најисточније тачке износи 3.8 километара.

Венчане заузима површину од 27km², те је самим тим веће од четири државе: Монака, Ватикана, Тувалуа и Науруа.

Село какво данас постоји настало је на обе стране реке Турије, у правцу исток–запад, по побрђу и у равници коју река ствара. Другу велику насеобину чине домаћинства насељена по родовима, неретко удаљена једна од других и по неколико стотина метара – сва у правцу север–југ делимично поређана уз поток Придворицу, највећу притоку Турије.

Природне одлике[уреди]

Воде[уреди]

Река Турија највећа је река у селу. Будући да се улива у Колубару, која одлази у Саву, Турија припада црноморском сливу. Њене највеће притоке са десне стране су Смојковац, Тодоровац, Церовчић, Кусања и Циганчица, а са леве Придворица, Река (настала од Србрњака и Иванчевца) и Добриловица. Све притоке Турије у августу пресуше. Корито потока Придворица је 2002. године уређено у дужини од једног километра њеног тока кроз центар. Ова инвестиција била је неопходна услед честих пролећних бујица.

Један од великих проблема у селу је нерешено питање канализација, које су углавном изведене у локалне потоке, те самим тим и у Турију.[1] У великом делу свог тока, Турија је прерасла у дивљу депонију и станиште паса луталица.[1]

Највећи део села користи бунарску воду као пијаћу. Бунари у Венчанама не пресушују, а хемијски и бактериолошки тестови се раде у изузетним приликама.[1]

Брда[уреди]

У поређењу са осталим српским селима, Венчане је релативно ниско село, будући да његова надморска висина износи 190 метара. Више делове села чине засеоци Магловац и Каменица. У Каменици се налази и највиша тачка у селу - брдо Главица (348m). Остала брда су мање надморске висине. То су: Куси Рт, Каменити Оглавак (Дрењак), Жути Оглавак, Дебељак и Видићевац.

Најнижа тачка села налази се у Придворици и износи 130m, те је просечна надморска висина на којој се село налази 239 метара.

Клима[уреди]

У Венчанима, као и у осталим деловима Шумадије, влада умерено-континентална клима, са врућим летима и хладним зимама. Равничарски део села (Придворица) има блажу зиму и блажа лета, од брдске Каменице.

Највећа количина падавина бележи се у септембру, а затим и у октобру и новембру, а најмања у априлу, марту и мају. Највише температуре очекују се у мају, јуну, априлу и јулу, док у августу температура често варира. Најхладнији месеци су јануар, фебруар и децембар.

Флора[уреди]

Венчане обилује шумама и ливадама, чији је највећи део у приватном власништу. Најпознатије групације њива су у местима: Река, Косово, Кусања, Орнице, Рујевац, Церовац, Блазнава, Смојковац, Чардак, Апостоловац, Змајевац, Иве, Мрамор, Шолопта, Јазбине, Коник, Лисине, Шиндровица, Главчићи, Кремештак, Савина Коса, Дуги Рт, Парлог и поље Турија. Велики део шуме налази се у Широкој Равни, Рудовачком забрану и Вучјој бари.

Преовлађују широколисне листопадне шуме умерених предела, са буквом, храстом, јавором, брезом, јасеном, брестом и багремом. Поред типичне српске флоре, клима у Венчанима погодује и узгајању дувана и смокве.

У Венчанима расте доместификована јагорчевина, која је заведена у Црвену књигу флоре Србије као угрожена биљна врста.

Село је одувек било познато по производњи диња и лубеница, које су се у највећим количинама продавале на сеоском вашару који се одржавао у недељу по Светом Илији.[1]

Фауна[уреди]

У шумама се може срести велики број животиња које се срећу широм Србије. Најучесталије међу њима су: срндаћ, срна, лисица, дивља свиња, јазавац, веверица, зец и твор, а од ређих шакал и вук.

Присутне су четири врсте змија: отровна шарка, и неотровне смукуља, белоушка и речна змија, као и гуштери, а од водоземаца најчешће се срећу жабе и даждевњаци.

Поред многобројних инсеката, у Венчанима има угрожених лептира.

Најбројније птице су голубови, врапци, свраке, косови, јастребови, препелице и фазани, а од ређих су то сенице, кукавице и сове.

Будући да су водотоци једним делом уништени, рибљег фонда готово да нема. Средином двадесетог века Турија је обиловала кленом и кркушом.[1]

Историја Венчана[уреди]

До 19. века[уреди]

У средњем веку је Венчане постојало као мало успутно место, будући да је кроз њега пролазио турски друм БеоградПризрен.[2] Овај друм је из Београда водио преко космајских села, па је кроз Венчане и Мисачу избијао на Рудник, и одатле настављао ка југу. У то време река која пролази кроз плодну сеоску равницу добија назив Турија, вероватно због истребљеног средњевековног говечета, тура, које је насељавало простор данашње Шумадије. Из тог периода потиче старо српско гробље на Дебељаку, које је данас покривено новим гробљем Ђуровића.[3]

Претпоставља се да је село у периоду од 16501750. године добило своје сталне становнике, и да је постојало као мало брдско насеље. Поуздано се зна да су се прве две породице у Венчане доселиле крајем 17. века.[3] У 18. веку у село су пристигли први мигранти (од којих многи из других делова Балканског полуострва) који су разудили демографску и политичку карту села.

1801. — 1900.[уреди]

Први писани подаци о селу везују се за 1818. годину, али се верује да је село постојало и пре, вероватно као мало брдско насеље.

Венчане као место на коме је живела прва група људи односило се на онај део села који се данас назива Удбина. Прва велика група миграната населила је северни део данашњих Венчана – Магловац – те су се одатле селили и у остале делове села, углавном пратећи токове Турије и Придворице.


Село се дели на пет делова. Највећи, јужни део, је Каменица - насеље разбијеног типа, са великом удаљеношћу између домаћинстава. Следи Магловац, северни део. Центар села назива се Придворица. Нешто мања од Придворице је Удбина. Најмањи део је Бунавица, који мештани најчешће држе за северозападни део Каменице.

Крајем деветнаестог века долази до промене уређења села, будући да се разлике између богатих и сиромашних смањују. Велики број људи који су у великим кућама радили као испомоћ оснива сопствена домаћинста. Самим тим, значај слабо насељене а простране Каменице, са њеним богатим земљопоседницима, постепено опада. Превласт у културном и економском животу однео је центар села када је 1946. године изграђен Дом културе, где су од тада па све до деведесетих организоване различите манифестације. Међу највећим догађајима које је венчански дом културе забележио били су концерти звезда фолк музике, Весне Змијанац, Зорице Марковић и Зорице Брунцлик. У периоду између 1995. и 2001. године у Дому културе живели су избегли због рата у Хрватској 1995. године.

Порекло имена[уреди]

Постоје два предања која се тичу имена села. Према првом, село је добило име због тога што се у њему, у малој цркви брвнари у шуми, венчао Прота Матеја Ненадовић. Друго пак каже да је у селу некада преноћио краљ Стефан Првовенчани, те је од његовог надимка и село понело име.

Име које је највероватније носило село до Карађорђевог времена, било је Топли Дол. Као такво, било је део најпре Рудничке нахије (Сивриџе-Хисар) у склопу Отоманског царства, а касније и део Карађорђеве Србије.

Објекти и знаменитости[уреди]

У селу има пет гробља. Најстарије је гробље на брду Дебељак, где се некада налазило старо српско гробље. Данас је то место сахрањивања породица Ђуровић, Кузмановић, Дамњановић и других. Друго гробље је у Удбини, а остала три су у Каменици.

Село има и своју школу - основну школу „Веља Герасимовић”, која је име понела по локалном хероју из Другог светског рата. Школа постоји од 1850. године и у то време похађала су је деца из околних села: Стрмово, Тулеж, Пркосава и Сибница. Данас обухвата једино Тулеж, где постоји издвојено одељење школе Веља Герасимовић. Године 1968. је реконструисана и добија изглед какав има и данас. Дуго времена је ова школа (после О.Ш. „Славко Поповић” у Даросави) бројала више ђака него било која друга сеоска школа у општини Аранђеловац. Данас броји око 140 ученика. Упоредо са овом школом, у Венчанима је постојала још једна, смештена у делу Река, а позната под називом Каменичка школа, због великог броја деце из Каменице и беби-бума до којег је у селу дошло после немачке окупације. Данас је Каменичка школа руина, која служи као гласачко место.

У Венчанима постоје две цркве – нова, у центру, која слави Светог Георгија, и стара, брвнара, на обали Придворице, која слави Светог Пантелејмона. На месту данашње брвнаре, која је изграђена 1862. године, већ је постојала вишевековна црква од дрвета.

У Магловцу постоји место са надгробним спомеником који се зове Апостолац, према веровању да је на том месту Турчин убио некаквог Апостола. Поред овог, у селу постоји неколико меморијалних споменика, посвећених жртвама Првог и Другог светског рата.

Венчане има пошту, амбуланту отворену 1921. године, пекару, бензинску станицу и неколико пољопривредних и прехрамбених продавница. Сваког лета село је домаћин турнира у фудбалу. Овај догађај се зове Летња лига Венчани, и окупља клубове на регионалном нивоу. Телефонска линија у селу отворена је давне 1930. године.

Демографија[уреди]

У насељу Венчане живи 1287 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,5 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 461 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2011. године), а примећен је и пад у броју становника. Према попису из 2011. године у Венчанима живи 1.317 лица, што село ставља на пето место листе најнасељенијих места у општини Аранђеловац (после Врбице, Бање, Даросаве и Раниловића).

Породице[уреди]

1. Две најстарије (данас разгранате) породице доселиле су се у Венчане крајем 17. века и настаниле данашњу Удбину. То су:

Матична породица Огранци Порекло О породици Слава
Томашевићи Ненадовићи, Јовановићи, Гарићи (Павловићи) и Ђурђевићи Ненадовићи и Томашевићи населили су Удбину, где је уједно почео и живот Венчана као села. Свети Никола
Герасимовићи Јеринићи (Радовановићи) и Марковићи Горњи Милановац Свети Никола

2. У 18. веку доселило се девет родова. Ова, друга миграција, била је етнички најразноврснија будући да су у Венчане стигли мигранти из Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. То су:

Матична породица Огранци Порекло О породици Слава
Неранџићи Томићи Сјеница са Јовановићима чине један род. Аранђеловдан
Јовановићи Сјеница Свети цар Лазар
Перишићи Никитовићи, Марковићи II и Миливојевићи Далмација, (Хрватска) Вероватно су дошли из средње Далмације, из дела између Сплита, Солина и Шибеника. Од 1860. носили су презиме Симонић да би га касније вратили на Перишић. Крајем 18. века били су најбројнија породица у селу. Населили су највише делове Венчана - Главицу, Куси Рт и околна брда. Свети Алимпије и Света Петка
Гашићи Краљево Постали су од племена Гаша. Аранђеловдан
Ђуровићи Дамњановићи, Ивановићи, Кузмановићи и Симеуновићи Санџак, (Црна Гора) У суштини, ова породица се доселила из краја око горњег тока реке Ибар, чије би координате биле „око Рожаја”. Уз Перишиће, Ђуровићи су дуго били најбројнија и најпродуктивнија породица у Каменици. Свети Врачи
Лукићи (Босна и Херцеговина) Свети Лука
Беговићи Босна, (Босна и Херцеговина) Свети Лука
Васићи околина ужичке Пожеге Населили су део Бунавицу. Свети Јован
Јоксимовићи Стари Влах Они и Константиновићи чине један род. Ђурђевдан
Константиновићи Стари Влах Ђурђевдан

3. После Карађорђевог устанка из 1804. године, у Венчане се доселило нових десет породица, од којих је највећи број потекао из Новопазарског санџака:

Матична породица Огранци Порекло О породици Слава
Ћирићи Сјеница Са Обрадовићима чине један род. Свети Никола
Обрадовићи Сјеница Свети Никола
Милинковићи Сјеница Населили су се у горњем Магловцу. Аранђеловдан
Нешићи Јанковићи и Митровићи Ореовица, (Босна и Херцеговина) Браћа Паун и Максим убили су спахију у Ореовици, те су били присиљени да напусте Босну. У Венчанима, где су се задржали после лутања, Паунова жена родила је сина, па су Нешићи одлучили да ту и остану. Ђурђевдан
Лазаревићи Сјеница Давни предак се доселио у стару кућу Неранџића. Свети Јован
Демировићи Брајковац Потекли су од Вишњића из лазаревачког Брајковца. Свети Јован
Спасојевићи Дошли су из лазаревачке Трбушнице Аранђеловдан
Шишовићи Радовановићи планина Рудник Свети пророк Јеремија
Ерићи Јестратијевићи околина Ужица Говорили су да долазе из Ужичке нахије. Свети Лука
Петровићи Срем Света Петка

4. У другој половини 19. века доселило се девет родова, и сви су били без огранака:

Матична породица Огранци Порекло О породици Слава
Јевтићи околина Ужица Свети Јован
Петровићи II Орашац Свети Јоаким и Ана
Савићи Орашац Потекли су од Милановића. Аранђеловдан
Лакићевићи Бијело Поље, (Црна Гора) Узима се да је година њиховог доласка у Венчане 1879. Свети Стефан
Јанковићи II Осат, (Босна и Херцеговина) Свети Јован
Марковићи III Бабајић на Љигу Свети Никола
Јовановићи II планина Рудник Свети цар Лазар
Петровићи III Осат, (Босна и Херцеговина) Свети Јован
Крсмановићи Орашац Први Крсмановић у Венчанима била је жена која је дошла са својим дететом. Свети Никола

5. Последња миграција догодила се у време око Првог светског рата.

Матична породица Огранци Порекло О породици Слава
Ђаковићи Пркосава Свети Никола
Степановићи Пркосава Свети Никола
Анђелићи Крушевица Ова породица настала је од крушевичких Радојчића. У Венчане су дошли 1920. године. Свети Јован

Графикони[уреди]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.404
1953. 2.440
1961. 2.235
1971. 1.938
1981. 1.895
1991. 1.695 1.673
2002. 1.576 1.600
2011. 1.317
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.571 99,68 %
Хрвати
  
1 0,06 %
непознато
  
3 0,19 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Извори[уреди]

Највећа количина информација о селу преузета је са сајта www.poreklo.rs, из пројеката Завичај – села и градови и Порекло презимена.

Сајт можете видети овде.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Strategija održivog razvoja opštine Aranđelovac” (PDF). secanja. Приступљено 29. 09. 2015. 
  2. ^ „Strategija održivog razvoja opštine Aranđelovac” (PDF). secanja. Приступљено 29. 09. 2015. 
  3. 3,0 3,1 „Poreklo prezimena, selo Venčane”. secanja. Приступљено 30. 01. 2015. 
  4. ^ Шаблон:Стат Књига 10
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]