Вергина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вергина
Βεργίνα
Vergina Tombs Entrance.jpg
Археолошки локалитет у Вергини уписан на листу Светске баштине
Грб
Основни подаци
Држава  Грчка
Становништво
Становништво 2.478
Географске карактеристике
Координате 40°17′ СГШ; 22°11′ ИГД / 40.29° СГШ; 22.19° ИГД / 40.29; 22.19Координате: 40°17′ СГШ; 22°11′ ИГД / 40.29° СГШ; 22.19° ИГД / 40.29; 22.19
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Површина 68.847 km2
Вергина на мапи Грчке
Вергина
Вергина
Вергина на мапи Грчке
Веб-сајт www.vergina.gr
Светска баштина Унеска
Вергина (Аигаи)
Назив на званичном списку светске баштине
Grobowiec Filipa II Macedonskiego.jpg
Локација  Грчка
Тип културни
Критеријум i, iii
Референца 780
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1996. (20. седница)

Вергина (грч. Βεργίνα) је градић у северној Грчкој у округу Иматија, периферија Средишња Македонија. Смештен је на обронцима планине Пиерија, просечне надморске висине 120 m, 13 km југоисточно од града Верија и 80 km југозападно од Солуна.

Град је постао светски познат када је 8. новембра 1977. године, грчки археолог Манолис Андроникос ископао гробнице македонских краљева, укључијући и гробинцу Филипа II Макодонског, оца Александра Великог. Археолошки локалитет је препознат као древни изгубљени град Aigai / Аигаи (грчки: Αιγαί). Од 1996. године, Вергина је уписана на UNESCO-ов списак места Светске баштине у Европи.

Историја[уреди]

Током 7. и 8. века пре нове ере у овом подручју су владали Илири који су основали насеље на стратешком положају. Почетком 7. века пре нове ере локална племена Трачани и Пејонци су се побунили против Илира и 650. п. н. е. краљ Пердика I (династија Темениди) из Аргоса (Пелопонез) освојио је град и претворио га у престоницу новооснованог Македонског краљевства.[1]

Модерна Вергина је основана 1922. године у близини два села којим је управљао турски бег, Кутлеш (Κούτλες) и Барбес (Mπάρμπες), у заливу Палатица где је живело само 25 грчких породица. Након протеривања бегова 1923. године, земља је додељена грчким досељеницима из Бугарске и Турске, а име новом граду је дао миторполит из Верије према легендарној краљици Краљевства Верија.

Архелошки локалитет Вергина[уреди]

Још 1850-их археолози су, знајући да се древна Егина налазила у близини, започели истраживања вештачких брежуљака верујући да су у питању краљевски тумули. Ископавања су почела 1861. године под надзором француског археолога Леона Езеја (Leon Heuzey), а под покровитељством Наполеона III. Код Палатице су откривени остаци македонске краљевске палате Антиговна III (263.-221. пре нове ере), али су даља истраживања обустављена због опасности од маларије.

Солунски универзитета је преузео ископавања 1937. године и пронађени су други делови палате, али је ископавање обустављено због италијанске окупације 1940. године. Након рата изстраживање је настављено и 1960их грчки археолог Манолис Андроникос је био уверен да је велики тумул (Μεγάλη Τούμπα) у ствари маоузолеј македонских краљева. Након тронедељног ископавања 1977. године открио је четири гробне коморе са нетакнутим гробницама. Још три су пронађене током 1980их. Осим гробнице Филипа II Македонског, Андроникос је веровао да је пронашао и гробинцу Александра IV, сина Александра Великог и Роксане; у шта верују и многи други археолози.

Према кровној конструкцији мање гробинце II, њеним златним украсима, азијским мотивима на фризовима, жезлу по узору на оно са Александрових кованица, научници су закључили да је она највероватније гробница полубрата Александра Великог, Филипа III Аридеја и његове жене. На каменом пиједесталу пронађена је камена хидрија (врч) с костима и позлаћеним храстовим лишћем. Уски фриз с приказом трке двоколица је украшавао зидове гробнице[2].

Друга, једноставнија гробница број I са две просторије, је вероватно гробница Филипа II Македонског [3]. У њој је пронађен мермерни саркофаг и ковчег (ларнакс) од 24-каратног злата тежак 11 kg, у којем су биле кости преминулих и позлаћених 313 храстових листова и 68 жирева тешких 717 грама. На поклопцу овог ковчега налази се „Сунце Вергине“, симбол који је постао знак грчке Македоније [4] Ту су такође пронађени, урна од слоноваче и злата, богато изрезбарн посмртни кревет на ком је положено тело краља и сребрнина за посмртну гозбу. У суседној, мањој просторији, био је још један ларнакс са костима жене умотеним у љубичасту и златну одећу са златном дијадемом украшеном цвећем и емајлом. Кревет у тој просторији је био делимочно нагорен златним украсима који су представљали цвеће митре. Изнад улаза у дорском стилу налазила се зидна слика величине 5,6 m с приказом лова.

Друге две пронађене гробнице су биле опљачкане. У „гробници Персефоне“, откривеној 1977. године, није било драгоцености, али је раскошно осликана с приказом Отмице Персефоне на зиду. Друга, откривена 1980. године је била јако оштећена, али је сачуван њен монументални дорски улаз с четири стуба. Била је изграђена у 4. веку пре нове ере и научници верују да је то била гробница Антигона II.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Trudy Ring, International Dictionary of Historic Places: Southern Europe, , Taylor & Francis. 1996. ISBN 1-884964-02-8 pp. 753
  2. [1] Чланак часописа National Geographic о недавним открићима у гробници II
  3. Неки научници тврде да је мушкараца у овој гробници у ствари Филип III Аридеј, а не његов отац Филип II.
  4. "Сунце Вергине“ је постало контроверзно када га је новооснована Република Македонија 1991. године узела за симбол на својој државној застави. Македонија је 1995. године морала да промени заставу.

Спољашње везе[уреди]