Вероника Микле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вероника Микле
Veronica Micle - Foto01.jpg
Вероника Микле
Пуно имеАна Кампеану
Датум рођења(1850-04-22)22. април 1850.
Место рођењаНасауд, Аустријско царство
Датум смрти3. август 1889.(1889-08-03) (39 год.)
Место смртиВаратек, Румунија
НационалностРумунка
Занимањеписац, песник
РодитељиИлија Кампеану
Периодромантизам
Језик стварањарумунски
Књижевни жанрпроза, поезија

Вероника Микле (рођена као Ана Кампеану;[1] Насауд, 22. април 1850Варатек, 3. август 1889) била је румунска песникиња рођена у Аустријском царству, чија су дела настала под утицајем романтизма.[2] Она је најпознатија по својој љубавној вези са песником Михајем Еминескуом, једним од најзначајнијих румунских песника.[3]

Биографија[уреди]

Вероника Микле је рођена 22. априла 1850. године у Насауду као Ана Кампеану, Микле је била друго дете обућара Илије Кампеануа и његове супруге Ане.[2] Она је рођена након очеве смрти — Илија је умро 1849. године, након што је примио два метка у груди током борбе са Аврамом Јанкуом против мађарских револуционара.[1] Њена мајка је отпутовала у Молдавију, сместивши се у општини Таргу Њамц 1850. године и у Јашију 1853. године.[2] Ана је похађала основну школу и Централну школу за девојчице у Јашију, коју је завршила јуна 1863. године,[2] а током овог периода почела је да користи име Вероника.[4] Њен испитивач на дипломском испиту био је ректор Универзитета у Јашију, професор Штефан Микле. Они су своју љубавну везу започели убрзо потом, а Вероника се са 30 година старијим Миклеом венчала 7. августа 1864. године у цркви Боб у Клужу.[4][2] Имали су две ћерке: Вирџинију, песникињу која се касније удала за Едуарда Грубера, и Валерију, оперску певачицу која је користила уметничко име Хилда.[4]

Марта 1872. године, Вероника је у Бечу срела Михаја Еминескуа, и са њим започела везу која је трајала до краја њихових живота.[5][2] Он је испрва посећивао књижевни салон који је она држала,[6][7] а њихово пријатељство прерасло је у љубав негде између 1875.[3] и 1878. године (зависно од извора), када су почели да посвећују песме једно другом. Њихова романса пролазила је кроз неколико периода успона и падова[8] — на пример, Еминеску је отишао за Букурешт 1877. године како би уређивао часопис Време (рум. Timpul), а те године је Вероника објавила песме у којима је исказала своју тугу зато што је остала. Њен супруг преминуо је 1879. године, остављајући је у сиромаштву.[4][9][2] Она је дошла у Букурешт како би тражила пензију, а Еминеску ју је тада јавно назвао својом вереницом, али су се појавили и додатни напади (укључујући и мртворођено дете у мају 1880. године) и када је опет почео да се бави том темом током 1881. године, дијагностикован му је сифилис 1883. године.

Године 1887, Вероника се преселила у Букурешт, у покушају да одржи Еминескуа у животу.[4] Након његове смрти јуна 1889. године, она се повукла у манастир Варатек, где је саставила књигу под називом Љубав и поезија (рум. Dragoste şi Poezie), у коју је укључича сопствене песме, али и оне које је Еминеску посветио њој, којима је додала коментаре.[4] Потресена, Вероника се отровала арсеном ни два месеца након Еминескуове смрти.[10][11] Сахрањена је на манастирском земљишту у Варатеку.[12] Њена кућа у Таргу Њемцу, коју су јој родитељи дали као поклон за венчање, а коју је она донирала манастиру 1886. године, данас представља музеј.

Књижевна активност[уреди]

Миклеова је свој књижевни деби остварила у часопипсу Noul Curier Român (NCR) током 1872. године, када је објавила два романтична скеча под уметничким именом Корина. Своје љубавне песме, посвећене Еминескуу, објављивала је током 1874. године у часопису Columna Lui Traian, а наредне године и у часопису Convorbiri Literare. Такође је доприносила и часописима Породица (рум. Familia; од 1879. године), Revista Nouă и Revista Literară.

Поред тога, књига која садржи 93 Еминескуова писма Миклеовој, као и 15 њених одговора, објављена је током 2000. године.[8]

Биста Веронике Микле у Копоу парку у Јашију, Румунија

Библиографија[уреди]

Почетна страна дела Поезије из 1887. године
  • Rendez-vous, NCR, I, 1872
  • Plimbarea de mai în Iaşi, NCR, I, 1872
  • Poezii, Букурешт, Халман, 1887
  • Poezii, Проф. И. С. Мугур, Јаши, Шарага, 1909
  • Dragoste şi Poezie, Букурешт, Сокек, Проф. Октав Минар.
  • Преводи Алфонса де Ламартина и Теофила Готјеа, у делу Поезије, Букурешт, Халман.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Călinescu, Viața lui ..., p. 262
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Dicționarul literaturii ..., p. 578
  3. 3,0 3,1 Veronica Micle
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Veronica Micle - biografie
  5. ^ Călinescu, Viața lui ..., p. 263
  6. ^ Slavici, Amintiri, p.23
  7. ^ Călinescu, Viața lui ..., p. 264
  8. 8,0 8,1 E. Stere, The Nation's Poet, "Central European Review", t. II, nr 30, 9 października 2000 Архивирано на сајту Wayback Machine (август 17, 2005) (језик: енглески).
  9. ^ Călinescu, Viața lui ..., p. 266
  10. ^ Санда, Джордж (1972). Вероника Микле. Бухарест: Румынское книжное издательство. 
  11. ^ Sinuciderea Veronicăi Micle | Istorie pe scurt
  12. ^ Ł. Galusek, M. Jurecki, A. Dumitru, Rumunia. Mozaika w żywych kolorach, Bezdroża, Kraków 2004, s. 173.

Литература[уреди]

  • Санда, Джордж (1972). Вероника Микле. Бухарест: Румынское книжное издательство. 
  • Veronica Micle, Corespondență, Editura Dacia, Cluj-Napoca, 1979.
  • (језик: румунски) Biographical summary
  • (језик: румунски) idem
  • (језик: румунски) Elena Buica-Pickering, "Veronica Micle", Observatorul Cultural, April 21, 2004
  • (језик: румунски) Cezar Pădurariu, "Amorurile care au zguduit Iaşiul", Adevărul, February 8, 2013
  • Emilia Stere, "The Nation's Poet", Central European Review, Vol. 2, No. 34, October 9, 2000
  • George Călinescu, Viața lui Mihai Eminescu, Editura Litera, Chișinău, 1998
  • Dicționarul literaturii române de la origini pînă la 1900, București, Editura Academiei Române și Editura GUNIVAS, București, 2008
  • Dulcea mea Doamnă / Eminul meu iubit, Corespondență inedită Mihai Eminescu – Veronica Micle, Editura POLIROM, 2000.
  • Mihai Eminescu, Opere, vol. XVI, Corespondența. Documentar, Ed. Academiei, București, 1989.
  • Veronica Micle, Poezii, E.P.L., București, 1969.
  • Augustin Z.N. Pop, Mărturii … Eminescu – Veronica Micle, Agenția Litera, Chișinău, 1989.
  • George Sanda, Veronica Micle, Ed. Cartea Româneasca, București, 1972.
  • C. Vamoș, D. Vamoș, Eminescu – viața unui om singular, Editura Risoprint, Cluj-Napoca, 2008.
  • Ioan Slavici, Amintiri, Cultura națională, București, 1924

Спољашње везе[уреди]