Верски објекти у Новом Саду

С Википедије, слободне енциклопедије
Храм Светог Георгија — саборна православна црква

Верски објекти у Новом Саду укључују углавном хришћанске (православне, протестантске, католичке, гркокатоличке) верске објекте, поред којих постоје и јеврејска синагога, као и месџиди исламске верске заједнице.

Историјски преглед[уреди | уреди извор]

У првој половини 18. века, у граду су биле изграђене четири православне и католичка црква, а затим јерменска црква, гркокатоличка црква, синагога и протестантске цркве.

Током 18. и 19. века, у граду је преовлађивало православно становништво, да би крајем 19. и почетком 20. века однос верских група био измењен у корист католичког становништва. У току 20. века, православно становништво поново постаје доминантно, тако да је попис из 2002. године забележио да на општинском подручју Града Новог Сада живи 232.995 православних, 24.843 католика, 9.428 протестаната, 2.542 муслимана, 129 Јевреја и 35 припадника Прооријенталних култова. Православни верски објекти у Новом Саду припадају Српској православној цркви.

Протестантизам, који је првобитно био раширен међу Словацима, Немцима и Мађарима, током времена се раширио и међу Србима, тако да се данас у већини протестантских цркава у Новом Саду службе обављају на српском језику. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2011)

Током Османске управе (16-17. век), Петроварадин је имао већинско муслиманско становништво. У Подграђу тврђаве, налазила се Сулејман-ханова џамија, а постојале су и две мање, Хаџи-Ибрахимова и Хусеинова.

Православни верски објекти[уреди | уреди извор]

Некадашњи верски објекти:

Данашњи (старији) верски објекти:

Нови верски објекти:

Незавршени верски објекти у изградњи:

  • Храм Преподобне Параскеве (Адице), у изградњи.

Делови града у којима се планира изградња нових православних цркава:

Протестантски верски објекти[уреди | уреди извор]

  • Словачка евангеличка црква а.в. (Роткварија), саграђена 1886. године. Службе се одржавају на словачком и повремено на српском језику.
  • Реформатска хришћанска црква (Роткварија), саграђена 1865. године. Службе се одржавају на мађарском језику.
  • Реформатска хришћанска црква (Телеп), саграђена 1931. године. Службе се одржавају на мађарском језику.
  • Хришћанска адвентистичка црква (Стари Град), саграђена 2001. године. Службе се одржавају на српском језику.
  • Молитвени дом Хришћанске адвентистичке цркве на Подбари (службе се одржавају на српском језику). На овој локацији се налази и гимназија „Живорад Јанковић“, чији је оснивач Хришћанска адвентистичка црква.
  • Молитвени дом Хришћанске адвентистичке цркве у Старом Граду (службе се одржавају на српском и мађарском језику).
  • Молитвени дом Назаренске хришћанске заједнице (Роткварија), саграђен 1922-24. године. Службе се одржавају на српском језику.
  • Молитвени дом Назаренске хришћанске заједнице (Петроварадин).
  • Хришћанска баптистичка црква (Адамовићево насеље), саграђена 1967. године. Службе се одржавају на српском језику. Црквени комплекс, поред храма, чине и Баптистичка теолошка школа.
  • Еванђеоска црква (Адамовићево насеље) - налази се у истој згради са Хришћанском баптистичком црквом. Службе се одржавају на српском језику.
  • Евангеличка методистичка црква (Роткварија) - зграда је саграђена 1904. године, а за потребе цркве купљена 1907. године. Службе се одржавају на српском језику.
  • Протестантско-еванђеоска црква - Пентекостна црква (Стари Град) - објекат је за црквене потребе адаптиран 1950. године. Молитвени састанци се одржавају на српском језику.
  • Верски објекат Протестантске хришћанске заједнице (Адамовићево насеље), саграђен 1996. године. Службе се одржавају на српском језику.
  • Христова црква браће (Подбара). Службе се одржавају на српском језику.
  • Христова духовна црква (Салајка). Службе се одржавају на српском језику.
  • Црква Христа спаситеља - Седиште верске заједнице је на Грбавици, а молитвени састанци се одржавају у згради Хришћанске баптистичке цркве на Адамовићевом насељу, на српском и повремено на енглеском језику, уз превод.
  • Молитвена дворана Јеховиних сведока (Адамовићево насеље). Јавна библијска предавања се одржавају на српском језику.
  • Црква Исуса Христа светаца последњих дана - Мормонска црква (Сајмиште).

Католички верски објекти[уреди | уреди извор]

Некадашњи верски објекти:

  • Капела светог Ивана Непомука - налазила се на пристаништу. Срушена је 1928. године.
  • Јерменска католичка црква - налазила се на подручју Старог Града, на углу данашњег Булевара Михајла Пупина и улице Народних хероја. Саграђена је 1746. године, а порушена 1965. године. Црква је била посвећена светом Петру и Павлу.

Данашњи верски објекти:

Гркокатолички верски објекти[уреди | уреди извор]

Јеврејски верски објекти[уреди | уреди извор]

  • Јеврејска синагога (Стари Град), саграђена 1906. године. Редовних богослужења нема, а иначе се одржавају на хебрејском језику.
  • Капела на јеврејском гробљу (Грбавица). Рађена је у више етапа, а коначан изглед добија 1905. године.

Исламски верски објекти[уреди | уреди извор]

  • Месџид исламске верске заједнице (Адамовићево насеље) - објекат је откупљен и адаптиран за верске потребе 1979. године. Молитве се одржавају на бошњачком језику.
  • Месџид исламске верске заједнице (Велики Рит) - објекат је откупљен и адаптиран за верске потребе 2005. године.

Објекти које користе припадници различитих верских заједница[уреди | уреди извор]

Верски објекти у приградским насељима[уреди | уреди извор]

Футог:

Ветерник:

  • Православни храм светог Симеона мироточивог, саграђен 1994. године.

Бегеч:

  • Православни храм светог Луке, саграђен 1838. године.
  • Адвентистичка црква.

Руменка:

Кисач:

  • Православни храм света Три Јерарха, саграђен 1773. године.
  • Словачка евангеличка црква, саграђена 1795. године.

Степановићево:

  • Православни храм светог кнеза Лазара, саграђен 1990. године.

Ченеј:

  • Православни храм силаска Светог Духа, саграђен 1835. године.

Каћ:

  • Православни храм светог оца Николаја, саграђен између 1840. и 1844. године. Поред цркве се налази и Светосавски дом.
  • Адвентистичка црква.

Будисава:

  • Православни храм Сабора српских светитеља, саграђен 2003. године.
  • Реформатска црква, датира из 1888. године.
  • Католичка црква, датира из 1908. године.
  • Немачка евангеличка црква, саграђена 1938, а порушена 1946. године.

Ковиљ:

  • Православни храм Вазнесења Господњег (Горњи Ковиљ), саграђен између 1824. и 1829. године.
  • Православни храм светог апостола Томе (Доњи Ковиљ), саграђен 1845. године на месту старије цркве, порушене 1837.
  • У непосредној близини Ковиља налази се православни манастир Ковиљ, који је саграђен половином 16. века. У оквиру манастира се налази храм светих Арханђела (из 1707. године), а недалеко од овог храма налазила се старија црква, коју су спалили Мађари у буни 1848. године. У саставу манастира постоји и капела Водице.

Буковац:

Лединци:

  • Православни храм свете Тројице, завршен 2004. године.

Стари Лединци:

  • Православни храм Преноса моштију светог Николаја. Храм потиче из средњег века, а обнављан је 1829. и 1866. године. Спаљен је од стране усташа 1943. године, да би обнова почела 1987. године.
  • Манастирско црквиште цркве светог Ђорђа - остаци некадашњег православног манастира Савинац саграђеног у време владавине династије Немањић. Од 1998. године се, у мају месецу, у разрушеном храму одржавају литургије, којима присуствује и највише свештенство сремске епархије, на челу са Епископом сремским.
  • У близини Старих Лединаца налази се и монашка испосница, заштићени споменик културе. Ово је једина испосница у Војводини, а изградили су је монаси раковачког манастира почетком 18. века.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Osveštan Hram pokrova svete Bogorodice u Petrovaradinu (2015)”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2019. г. Приступљено 14. 02. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
  • Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
  • Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.
  • Нови Сад 2004, Секретаријат за информације скупштине Града Новог Сада, Нови Сад, 2004.
  • Гвозден Перковић, Верски објекти на тлу Војводине, Нови Сад, 2006.
  • Др Душан Попов, Петроварадинска тврђава, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.
  • Мр Бранко Бјелајац, Протестантизам у Србији, Београд, 2003.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]