Вертеп у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Вертеп (у Србији)
Позорница позоришта лутака, 30-их година 20. века.tif
Позорница позоришта лутака, 30-их година 20. века, Српско народно позориште у Новом Саду
Нематеријално културно наслеђе
РегионСрем
ЗаједницаДеца из локалних заједница на подручју Срема
Датум уписа13. 12. 2018.
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Вертеп је обред посвећен рођењу Исуса Христа. Изводе га, као игроказ, обредне поворке које за време божићних празник походе домаћинства. По својој морфологији обред је повезан са коледарским поворкама и представља управо христијанизовани облик претхришћанских веровања и обичаја.[1]

Игроказ се изводи у виду луткарске представе на посебно направљеној, малој преносивој бини у виду дрвеног сандука са једном отвореном страном, унутар кога је направљена позоришна сцена. Вертепска традиција у историји српског луткарства и обредно-религиозног позоришта дуга је око 200 година. У српским писаним изворима Вертеп се јавља 30-их година 18. века,[2] а током 19. века постаје масовна појава у данашњој Војводини и у Србији.[3]

Године 2018. вертеп је, као део културног наслеђа, увршен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[4]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Писац, историчар српске књижевности, преводилац и професор универзитета Милорад Павић о овом обичају каже:
"Још тридесетих година 18. века у Београду и Карловцима ученици су о Божићу носили вертеп својим старијима и самоме митрополиту и архиепископу београдском Вићентију Јовановићу."[3]

Реч "вертеп" потиче из старословенског језика (ст. слов. врътъпъ, вьртьпъ, вєртє́пъ) и значи "пећина". У руском, као и у српском језику овај обред назива се "вертеп", док се у белоруском назива "батлейка".[2]

Реч се односи и на специфично преносиво луткарско позориште, уско повезано са овим обредом - Вертеп:

  1. Јаслице, приказ Витлејемске пећине коју деца симболично носе за Божић, од куће до куће, уз песму
  2. Минијатурно луткарско позориште које представља сцене Христовог рођења; народно луткарско позориште, које се састоји од двоспратног дрвеног сандука.

Назив је повезан са првим сликама из живота Исуса Христа, у пећини у којој су га скривали од цара Ирода.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Сцена за вертеп у Белорусији (батлейка)

Појам "вертеп" настао је према називу специфичног облика луткарског позоришта, чије представе су се изводиле током Божићних празника и приказивале сцене Христовог рођења, комбиноване са веселим сценама из свакодневног живота. Ове вертепске представе датирају из касног 16. века, а настале су у Украјини, одакле су се врло брзо прошириле међу источно словенским етничким групама. Своју популарност ове позоришне представе су достигле у другој половини 18. века, када се јављају и у Русији,[5] а касније и у Србији. Развоју вертепа допринели су студенти Кијевско-махилске академије, као и путујуће позоришне трупе.[6]

Током времена развила су се и правила за конструкцију бине, број, карактер и конструкцију лутака, као и костиме, музику и сценарио. Секуларни део представе често је приказивао савремене догађаје догађаје, па се тако, на пример, лутка козака појавила током владавине Катарине Велике.[6]

Вертеп у Србији[уреди | уреди извор]

Вертеп се у писаним изворима код Срба спомиње од тридесет и четрдесетих година 18. века а дошао је из Украјине као школска драма.[2] Верује се да су овај руско-украјински божићни обичај увели руски учитељи који су дошли у Београд и Сремске Карловце. Има потврда о вертепу у Карловцима 1740, а митрополит Павле Ненадовић је између 1749. и 1769. давао дарове за вертеп. Хоповски манастирски старешина је 1758. даровао ђаке који су му донели вертеп.

Зна се да се вертеп 1799. и 1800. године носио и у Сегедину, а у 19. веку постао је масовна појава у данашњој Војводини и Србији, па вертепски стихови често улазе и у грађанске песмарице. Као народни обичај сачувао се до данас.

У прво време вертепаши су обилазили само угледне личности, а касније су почели да иду од куће до куће.[3]

Први писани извори у Србији[уреди | уреди извор]

Забележено је да су ћаци у Карловцима 1761. певали уз вертеп песму свога учитеља Јована Рајића, који је и касније писао пригодне стихове уз вертеп. У књизи Песни различнија на господскија празники, објављеној 1790. године у издању новосадског књижара Дамјана Каулиција, објављене су поред осталих и песме које су певане уз вертеп. Први дијалошки текст сачуван је такође из 18. века. Текст вертепа у српској традицији углавном је устаљен и разликује се од онога који се изводио у Русији и Украјини. Аутор текста је непознат.[3]

Опис обреда[уреди | уреди извор]

Сама представа је стандардизована изведба рођења Исуса Христа, са веселим интерлудијама које приказују свакодневни живот. Може имати од 10 до 40 ликова, a обавезни су: црквењак, анђели, пастири, цар Херод, три краља, Сотона, Смрт... Свим луткама обично управља једна особа, вертепник. Типична бина, у украјинској традицији, је двоспратни дрвени сандук у облику зграде. Религиозни део представе одвија се на вишем нивоу, секуларни на нижем.[6]

У Српској традицији, вертепаши, маскирани ђаци, носе макету цркве или пећине - већи сандук, богато украшен и обојен. Сандук нема једну од дужих бочних страна, тако да подсећа на модел бине. Унутрашњост кутије је осветљена и представља витлејемску пећину са ликовима библијске приче о рођењу Исуса Христа.

Пред том покретном сценографијом игроказ се изводи у два дела. Први део је са библијском тематиком и сакралног карактера, док је други део профане садржине и описује сцене из свакодневног живота:

  • У првом делу вертепа наступају три цара, мудраца са истока, Гашпар, Мелхиор и Валтазар, који су вођени звездом репатицом дошли на поклоњење новорођеном Христу и донели му дарове. Они, представљајући се, описују тај догађај. Са њима улази у препирку јудејски цар Ирод, чијом се орацијом завршава први део вертепа
  • Други део има световни карактер. Сачувани рани текстови показују чак извесну војвођанску локалну боју. Наступају Чобанин и три „губе“ – чича-Ђука, чича-Тодор и чича-Петар (ово су најчешћа, али не и једина имена). У овом делу игроказа текст је оригиналан, са доста импровизација и има хумористичко-сатиричну интонацију.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ВЕРТЕП”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 5. 4. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Радовановић 2017, стр. 11-17
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „ВЕРТЕП”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 5. 4. 2019. 
  4. ^ „НОВИ УПИСИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 5. 4. 2019. 
  5. ^ „Вертеп и Петрушка”. Театр “Бродячий Вертеп” (Vagrant Booth Theatre). Приступљено 7. 4. 2019. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Vertep”. Internet Encyclopedia of Ukraine. Приступљено 7. 4. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Радовановић, Зоран (2017). Заувек вертеп : сценско извођење у слици и речи. Београд: Радио-телевизија Србије. ISBN 978-86-6195-116-9. COBISS.SR 233176588

Спољашње везе[уреди | уреди извор]