Вертеп у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сцена за вертеп у Белорусији (батлейка)

Вертеп је обред посвећен рођењу Исуса Христа. Изводе га, као игроказ, обредне поворке које за време божићних празник походе домаћинства. По својој морфологији обред је повезан са коледарским поворкама и представља управо христијанизовани облик претхришћанских веровања и обичаја.[1]

Игроказ се изводи у виду луткарске представе на посебно направљеној, малој преносивој бини у виду дрвеног сандука са једном отвореном страном, унутар кога је направљена позоришна сцена. Вертепска традиција у историји српског луткарства и обредно-религиозног позоришта дуга је око 200 година. У српским писаним изворима Вертеп се јавља 30-их година 18. века,[2] а током 19. века постаје масовна појава у данашњој Војводини и у Србији.[3]

Године 2018. вертеп је, као део културног наслеђа, увршен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[4]

Етимологија[уреди]

Писац, историчар српске књижевности, преводилац и професор универзитета Милорад Павић о овом обичају каже:
"Још тридесетих година 18. века у Београду и Карловцима ученици су о Божићу носили вертеп својим старијима и самоме митрополиту и архиепископу београдском Вићентију Јовановићу."[3]

Реч "вертеп" потиче из старословенског језика (ст. слов. врътъпъ, вьртьпъ, вєртє́пъ) и значи "пећина". У руском, као и у српском језику овај обред назива се "вертеп", док се у белоруском назива "батлейка".[2]

Реч се односи и на специфично преносиво луткарско позориште, уско повезано са овим обредом - Вертеп:

  1. Јаслице, приказ Витлејемске пећине коју деца симболично носе за Божић, од куће до куће, уз песму
  2. Минијатурно луткарско позориште које представља сцене Христовог рођења; народно луткарско позориште, које се састоји од двоспратног дрвеног сандука.

Назив је повезан са првим сликама из живота Исуса Христа, у пећини у којој су га скривали од цара Ирода.[2]

Историја[уреди]

Појам "вертеп" настао је према називу специфичног облика луткарског позоришта, чије представе су се изводиле током Божићних празника и приказивале сцене Христовог рођења, комбиноване са веселим сценама из свакодневног живота. Ове вертепске представе датирају из касног 16. века, а настале су у Украјини, одакле су се врло брзо прошириле међу источно словенским етничким групама. Своју популарност ове позоришне представе су достигле у другој половини 18. века, када се јављају и у Русији,[5] а касније и у Србији. Развоју вертепа допринели су студенти Кијевско-махилске академије, као и путујуће позоришне трупе.[6]

Током времена развила су се и правила за конструкцију бине, број, карактер и конструкцију лутака, као и костиме, музику и сценарио. Секуларни део представе често је приказивао савремене догађаје догађаје, па се тако, на пример, лутка козака појавила током владавине Катарине Велике.[6]

Вертеп у Србији[уреди]

Позорница позоришта лутака, 30-их година 20. века, Српско народно позориште у Новом Саду

Вертеп се у писаним изворима код Срба спомиње од тридесет и четрдесетих година 18. века а дошао је из Украјине као школска драма.[2] Верује се да су овај руско-украјински божићни обичај увели руски учитељи који су дошли у Београд и Сремске Карловце. Има потврда о вертепу у Карловцима 1740, а митрополит Павле Ненадовић је између 1749. и 1769. давао дарове за вертеп. Хоповски манастирски старешина је 1758. даровао ђаке који су му донели вертеп.

Зна се да се вертеп 1799. и 1800. године носио и у Сегедину, а у 19. веку постао је масовна појава у данашњој Војводини и Србији, па вертепски стихови често улазе и у грађанске песмарице. Као народни обичај сачувао се до данас.

У прво време вертепаши су обилазили само угледне личности, а касније су почели да иду од куће до куће.[3]

Први писани извори у Србији[уреди]

Забележено је да су ћаци у Карловцима 1761. певали уз вертеп песму свога учитеља Јована Рајића, који је и касније писао пригодне стихове уз вертеп. У књизи Песни различнија на господскија празники, објављеној 1790. године у издању новосадског књижара Дамјана Каулиција, објављене су поред осталих и песме које су певане уз вертеп. Први дијалошки текст сачуван је такође из 18. века. Текст вертепа у српској традицији углавном је устаљен и разликује се од онога који се изводио у Русији и Украјини. Аутор текста је непознат.[3]

Опис обреда[уреди]

Сама представа је стандардизована изведба рођења Исуса Христа, са веселим интерлудијама које приказују свакодневни живот. Може имати од 10 до 40 ликова, a обавезни су: црквењак, анђели, пастири, цар Херод, три краља, Сотона, Смрт... Свим луткама обично управља једна особа, вертепник. Типична бина, у украјинској традицији, је двоспратни дрвени сандук у облику зграде. Религиозни део представе одвија се на вишем нивоу, секуларни на нижем.[6]

У Српској традицији, вертепаши, маскирани ђаци, носе макету цркве или пећине - већи сандук, богато украшен и обојен. Сандук нема једну од дужих бочних страна, тако да подсећа на модел бине. Унутрашњост кутије је осветљена и представља витлејемску пећину са ликовима библијске приче о рођењу Исуса Христа.

Пред том покретном сценографијом игроказ се изводи у два дела. Први део је са библијском тематиком и сакралног карактера, док је други део профане садржине и описује сцене из свакодневног живота:

  • У првом делу вертепа наступају три цара, мудраца са истока, Гашпар, Мелхиор и Валтазар, који су вођени звездом репатицом дошли на поклоњење новорођеном Христу и донели му дарове. Они, представљајући се, описују тај догађај. Са њима улази у препирку јудејски цар Ирод, чијом се орацијом завршава први део вертепа
  • Други део има световни карактер. Сачувани рани текстови показују чак извесну војвођанску локалну боју. Наступају Чобанин и три „губе“ – чича-Ђука, чича-Тодор и чича-Петар (ово су најчешћа, али не и једина имена). У овом делу игроказа текст је оригиналан, са доста импровизација и има хумористичко-сатиричну интонацију.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „ВЕРТЕП”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 5. 4. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Радовановић 2017, стр. 11-17
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „ВЕРТЕП”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 5. 4. 2019. 
  4. ^ „НОВИ УПИСИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 5. 4. 2019. 
  5. ^ „Вертеп и Петрушка”. Театр “Бродячий Вертеп” (Vagrant Booth Theatre). Приступљено 7. 4. 2019. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Vertep”. Internet Encyclopedia of Ukraine. Приступљено 7. 4. 2019. 

Литература[уреди]

  • Радовановић, Зоран (2017). Заувек вертеп : сценско извођење у слици и речи. Београд: Радио-телевизија Србије. ISBN 978-86-6195-116-9. COBISS.SR 233176588

Спољашње везе[уреди]