Веселин Ђурановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
ВЕСЕЛИН ЂУРАНОВИЋ
Veselin Djuranovic.jpg
Веселин Ђурановић
Датум рођења (1925-05-17)17. мај 1925.
Место рођења Доњи Мартинићи, код Даниловграда

Савезна Република Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 30. август 1997.(1997-08-30) (72 год.)
Место смрти Подгорица, Црна Гора

Савезна Република Југославија СР Југославија
Професија политичар
Члан КПЈ од 4. јануара 1944.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Председник
Савезног извршног већа
Период 19771982.
Претходник Џемал Биједић
Наследник Милка Планинц
председник Председништва СФРЈ
Период 15. мај 198415. мај 1985.
Претходник Мика Шпиљак
Наследник Радован Влајковић
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Веселин Ђурановић (Д. Мартинићи, код Даниловграда, 17. мај 1925Подгорица, Црна Гора, 30. август 1997), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе и јунак социјалистичког рада. У периоду од 15. маја 1984. до 15. маја 1985. године вршио је дужност председника Председништва СФРЈ.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. мај 1925. године у селу Доњи Мартинићи, код Даниловграда. Гимназију је завршио у Подгорици, а учитељску школу на Цетињу. Због припадности револуционарном радничком покрету, марта 1941. је био искључен из Учитељске школе на две године.

Члан Савез комунистичке омладине Југославије постао је 1941. године и активно је учествовао у припремама устанка. После Тринаестојулског устанка, па све до повлачења партизанких јединица у Босну, маја 1942. године, радио је на ослобођеној територији у скојевској организацији и организацији Црногорске народне омладине. Почетком маја 1943. године, заједно са групом присталица Народноослободилачког покрета, ухапшен је и интерниран у логор „Забјело“, код Подгорице. Пуштен је септембра 1943. године, после капитулације Италије, и расформирања логора. Поново се повезао са партијском организацијом и постао је секретар скојевске организације у свом селу, а у октобру исте године и члан општинског комитета СКОЈ-а и председник Општинског одбора антифашистичке омладине. Учествовао је на Првом (новембра 1943. у Колашину) и Другом конгресу Народне омладине Црне Горе (децембра 1944. на Цетињу). У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је 4. јануара 1944. године. Његов рођени брат Владан, који је погинуо 1944. године, је проглашен за народног хероја.

После ослобођења Југославије обављао је разне партијске и политичке дужности, најпре у Црној Гори, а потом у федерацији:

За члана Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе, биран је од Трећег конгреса СК ЦГ, а за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на Осмом, Десетом и Једанаестом конгресу. Политичку каријеру је окончао током тзв. „антибирократске револуције19881989. године, када је поднео оставку на све политичке функције и повукао се из политичког живота.

Умро је 30. августа 1997. године у Подгорици.

Литература[уреди]