Веселин Илић
| Проф. др Веселин Илић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1935. |
| Место рођења | Лабуково, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 2002. (66/67 год.) |
| Место смрти | Ниш, СР Југославија |
| Занимање | Универзитетски професор |
| Научни рад | |
| Поље | Социологија |
| Институција | Универзитет у Нишу |
Веселин Илић (Лабуково код Сокобање, 1935 — Ниш, 2002) био је српски приповедач, професор универзитета, културни и политички активиста.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Сокобањи, а гимназију „Стеван Сремац” у Нишу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Скопљу, а докторирао на Филозофском факултету у Нишу.
Радио је у Народној библиотеци у Нишу, уређивао „Глас омладине” и сарађивао са „Народним новинама”.
Био је на месту секретара Општинског комитета СК у Нишу, са којег је смењен као либерални политичар.
Од 1994. до 2001. године био је главни и одговорни уредник Издавачког предузећа „Просвета” у Нишу.
Преминуо је 2002. године у Нишу где је и сахрањен на Новом гробљу.
Академска каријера
[уреди | уреди извор]Као редовни професор предавао је социологију културе и естетике на Филозофском факултету у Нишу, а предавао је и на Факултету драмских уметности у Београду.
Усавршавао се на Научно-истраживачком институту за културу Академије наука СССР у Москви, као и у институтима за културу у Братислави, Софији и Будимпешти.
Обављао је функцију декана Филозофског факултета у Нишу и пресудно допринео отварању више нових студијских група и институционализовању издавачке делатности Факултета.
Књижевна дела
[уреди | уреди извор]Објавио је више књига и студија, међу којима:
- Culture and Working Life. Experiences from six European Countries (са коауторима, УНЕСКО, Париз, 1978) — књига је преведена на шведски, енглески, француски, мађарски и српски;
- Рад као култура (1984);
- Митологија, идеологија и уметност (1987);
- Митологија и култура (1988);
- Мит и стварање (1990);
- Религија и култура (1995).
Награде
[уреди | уреди извор]- Велика повеља Универзитета у Нишу за допринос развоју Универзитета (1971);
- Орден са златним мачевима за војне заслуге (1972).
Чланства
[уреди | уреди извор]- Српско социолошко друштво.
- Удружење књижевника Србије.
- Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Далибор Поповић (2022). 70 година Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Ниш: Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша. стр. 117. ISBN 978-86-80942-07-0.
