Весна Видојевић Гајовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Весна Видојевић-Гајовић
Датум рођења(1953-01-04)4. јануар 1953.(67 год.)
Место рођењаОбреновац
 ФНРЈ

Весна Видојевић-Гајовић (рођена 4. јануара 1953. године у Обреновцу) српски је писац за децу. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на групи за Општу књижевност са теоријом књижевности. Живи у Београду и ради као уредник Дечје рубрике Телевизије Београд.[1][2][3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Објавила је књиге прича за децу[2][3]:

  • Потрага за летом (1985)
  • Бабарогин рођак (1986)
  • У земљи Пируежана (2000 )
  • Кецеља на беле туфне (2003)[2] - награда Невен, као и награда Доситејево перо

Нема домаћице без кецеље. Кецеља се припаше кад се кува ручак, перу судови, месе колачи...

Сећам се бакине кецеље на туфне. Уштиркана и чиста, дуго је висила на чивилуку. Стајала је на том месту и онда када бака више није била са нама. Њу је обукла и оног дана кад су је одвели у болницу.

  • Санке за принцезу (2003)
  • Детелина са четири листа (2006)
  • Наша авлија (2010)[4]
  • Две јапанске салвете и друге приче[1]

А ја сам највише волела нашу авлију у време великог спремања. Тада то и није била авлија већ некаква бела, перната лађа. Свуда се сунчају јастуци, јоргани, душеци. На конопцу висе окачени капути и одела. Нецане завесе су се растезале на дрвене рамове, а рамови прислањали на зид куће који је најосунчанији. Као да смо се одједном нашли у чаробној земљи неке непознате планете.

сликовницу Свако своју кућу има (1990).

романе за децу:

  • Зелени папагај (1994)
  • Пуженко и његова кућа (2001) - награда Змајевих дечјих игара, Раде Обреновић и Доситејево перо
  • Едаров пас (2007).

Носилац је награде Змајев штап, 52. Змајевих дечјих игара, 2009. године.[5] Радио Београд је емитовао шест њених драма за децу. Награђене су:

  • Рукавице-бунтовнице (1981)
  • Зимски сладолед (2000)
  • Кућа из снова (2000).

Аутор је читанке за трећи разред основне школе.[3] Преводила је приче за децу са енглеског и италијанског језика. Заступљена је у неколико антологија и читанки. За Школску редакцију Телевизије Београд урадила је многе серије и емисије за децу, од којих су најпознатије су[2][3]:

  • Књига је да се чита
  • Путоказ
  • Изабери своју књигу
  • О роману
  • Лирика
  • Мали декламатор
  • Петар Петровић Његош[6]
  • Вуков лексикон[6]
  • Змајева библиотека
  • Писци из моје читанке
  • Књижевна школица
  • Вечни сјај детињства
  • Кукурику шоу - луткарска серија[1]

Референце[уреди | уреди извор]