Весна Пусић

С Википедије, слободне енциклопедије
Весна Пусић
V pusic.jpg
Биографија
Датум рођења(1953-03-25)25. март 1953.(69 год.)[1]
Место рођењаЗагреб
 ФНР Југославија
Држављанство Хрватска
НародностХрватица
Религијаатеиста[2]
Професијасоциолог
УниверзитетСвеучилиште у Загребу
Политичка
странка
Хрватска народна странка
23. децембар 2011 — 22. јануар 2016.
ПретходникГордан Јандроковић
НаследникМиро Ковач

Весна Пусић (Загреб, 25. март 1953) хрватска је политичарка, бивша министарка спољних послова Хрватске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Весна Пусић рођена је 25. марта 1953. године у Загребу у старој загребачкој породици Пусић. Мајка Вишња, рођена Анђелиновић, била је професорка енглеског језика, а отац Еуген познати универзитетски професор на Правном факултету у Загребу и бивши официр судија за време Независне Државе Хрватске.[3] Једно време је била и саветник генералног секретара Уједињених нација.

Године 1971. уписује студије социологије и филозофије на Филозофском факултету у Загребу. Дипломира 1976. године, те потом две године проводи на Институту за социологију у Љубљани, на коме ради на истраживању о индустријској демократији у 12 европских земаља. На Одсеку за социологију Филозофског факултета у Загребу ради од 1978. године, а 1984. докторира из области социологије код академика Јосипа Жупанова. У једном мандату је, од 1992. до 1994. године, била на челу Одсека, а од 1998. године је редовни професор Факултета. Предаје социологију политике и теорије индустријске демократије.

Од 1989. до 1991. године провела је истраживање о управљачким стиловима у 18 најуспешнијих индустријских организација у Хрватској. То је истраживање послужило као основа за анализу управљачке елите као потенцијалне политичке елите у транзицијском периоду у Хрватској. Резултати истраживања објављени су у њеној књизи Владаоци и управљачи, издатој 1992. године. Била је и координаторка истраживачког пројекта о доминантним политичким, верским, породичним и радним вредностима у Хрватској, у склопу глобалне анкете о светским вредностима покренуте 1978. године на Институту за социјална истраживања универзитета у Мичигену.

Деведесетих година постала је једна од оснивача, те директорка Еразмус Гилде, невладиног, нестраначког пројекта за промовисање културе демократије. У склопу пројекта издаје часопис Ерасмус, који се углавном фокусирао на различите аспекте транзиције у Хрватској, као и осталим источноевропским државама. Већ у првом броју овог часописа остаје запажен њен текст о диктатури с демократским легитимитетом. У оквиру Ерасмус Гилде, која је деловала до 1998. године, организовала је велики број округлих столова и расправа о контроверзним питањима у региону, с циљем подстицања грађанске иницијативе у разрешавању сукоба и тражења алтернативних политичких решења на овом подручју.

Као универзитетски професор боравила је у САД-у, на Америчком универзитету у Вашингтону, Универзитету Џорџтаун, те другим академским, научним и сродним институцијама на којима је одржала низ предавања.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Весна Пусић, Иво Јосиповић и Дамир Кајин 2010. године

Крајем седамдесетих година 20. века, постала је једна од седам жена које су иницирале и организовале прву феминистичку групу у Југославији након Другог светског рата, под називом Жена и друштво. Због активног деловања чланица, група је била предмет јавне критике тадашње званичне политике, али и многих јавних личности које су заступале антифеминистичке позиције.

На парламентарним изборима 2000. године улази у Сабор, а исте године је у априлу изабрана за председницу ХНС-а. На изборима 2003. године поново улази у Сабор, те је изабрана за његову потпредседницу, а годину касније ХНС-ови делегати поново је бирају за председницу странке. За време њеног мандата ХНС је постао трећа странка у Хрватском сабору и земљи, повећао број чланова са 5.000 на 35.000, те упетеростручио број посланика у Сабору. Под њеним вођством ХНС је успешно провео још један дотад јединствен процес у хрватској политици - 2005. у фебруару уједињују се ХНС и ЛИБРА, те данас заједно творе Хрватску народну странку - либералне демократе.

Године 2006. постала је потпредседница Европске либералне и реформистичке странке.

На Председничким изборима одржаним 2009. године као кандидаткиња ХНС-а освојила је 7,25% гласова. Дана 23. децембра 2011. године, након парламентарних избора, именована је за министарку иностраних и европских послова.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Демократије и диктатуре (Нови Либер, 1998)
  • Владаоци и управљачи (Нови Либер, 1992)
  • Индустријска демократија и цивилно друштво (Социолошко друштво Хрватске, 1986.)

Коауторка је Industrial Democracy in Europe и European Industrial Relations (Clarendon Press, Оксфорд, 1981),

Објавила је и преко педесет научних чланака у домаћим и међународним стручним часописима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vesna Pusić”. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2012. Приступљено 31. 1. 2012. 
  2. ^ „Život bez Boga i vraga u katoličkoj Hrvatskoj – Nacional.hr”. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2012. Приступљено 31. 1. 2012. 
  3. ^ „Vecernji.hr - Otac Vesne Pusić bio je natporučnik sudac u vojsci NDH, Aktualno, hrvatska”. Приступљено 31. 1. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]