Весна Тривалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Весна Тривалић
Весна Тривалић.jpg
Весна Тривалић на снимању филма Ми нисмо анђели 2
Датум рођења (1965-03-13)13. март 1965.(51 год.)
Место рођења Београд
ЈугославијаСоцијалистичка Федеративна Република Југославија
Активни период 1986—данас
Занимање глумица
Битна улога Катарина Анђелић - Цакана (Отворена врата
Душанка (Вратиће се роде)
Бисенија Гавриловић (Породично благо)
IMDb веза

Весна Тривалић (13. март 1965, Београд) је српска филмска, телевизијска, позоришна и гласовна глумица. Каријеру је започела 1986. године, да би се касније прославила улогом у ТВ–серији Бољи живот. Остварила је запажене улоге у филмовима Лајање на звезде, Ране и Живот је чудо, затим у драми Октоберфест, за који је награђена Златном ареном на Филмском фестивалу у Пули, као и у ТВ–серијама Метла без дршке и Вратиће се роде.[1] Њена највећа глумачка достигнућа су главне улоге у серијама Породично благо и Отворена врата.

Весна се уз Секу Саблић сматра највећом српском комичарком,[2][3][1] а за виртуозност у овом жанру награђена је и Златним ћураном.

Биографија[уреди]

Приватни живот[уреди]

Весна је рођена 1965. године, у Београду. Њен старији брат приближио јој је разне уметничке врсте. Уз њега је заволела музику, првенствено класичну и џез, научила да свира гитару и ишла на концерте у Коларцу. Уз пријатеље са Ликовне академије аматерски се бавила сликањем. Уз то је играла одбојку и трчала. Након завршене средње школе стекла је звање техничара за микробиолошку хемију, те је најпре желела да се настави студирање хемије. Међутим, како би купила време за изласке, наговорила је родитеље да јој помогну да се упише на часове глуме код Александра Саше Волића, који би јој дакле били својеврстан параван за провод.[4] На изненађење свих, Волић је попричао са Весниним родитељима и рекао да је заиста штета што девојка бежи са часова јер она заправо итекако зна да глуми. Тог тренутка Тривалићева је одустала од студија хемије.

Факултет драмских уметности је уписала 1984. године, у класи са Драганом Бјелогрлићем, Мандом, Срђаном Тодоровићем и Бодом Нинковићем. Ту генерацију, у коју се убраја још неколико познатих глумаца, називали су дванаест величанствених, будући да су годинама сви постали остварени и прослављени глумци.[4] Дипломирала је 2003. године, на наговор професора Владимира Јевтовића.[5]

О њеном приватном животу се изузетно мало зна. Глумица тврди да има фобију од камера, и да се пред њима, изузев када снима, не осећа пријатно. Тривалићева чак и интервјуе за новине даје ретко.[6] Када ипак пристане на разговор, она напомиње да на питања која се тичу њеног приватног живота неће одговарати.[6] Готово никад није гостовала у неком ток-шоу програму.

Весна се удала 2001. године. Док јој муж живи и ради у Дубаију, она ипак неретко долази у Београд. Имају сина Николу.[7]

Каријера[уреди]

1985—1990: Почеци на филму[уреди]

Весна је први пут играла у филму 1986. године, у драми Шпадијер један живот, затим заједно са звезданом глумачком поставом у драми Већ виђено, као и у љубавном Догодило се на данашњи дан. Већ 1987. године добија своју прву главну улогу у филму Видим ти лађу на крају пута, скромне продукције и зараде. Исте године играла је у кратком дипломском филму Телефономанија, који се бавио феноменом телефона осамдесетих и његовог учешћа у друштвеном животу младих. У исто време остварује своју најхваљенију улогу — Буцу у филму Октоберфест.[4] За то извођење награђена је Златном ареном на Филмском фестивалу у Пули и Златног ћурана на Данима комедије у Јагодини.

До краја осамдесетих снимила је мање запажене драме Хамбург Алтона и Лето, али је и остварила мање улоге у чувеним Како је пропао рокенрол и Браћа по матери. Године 1989. добила је мању улогу у ТВ—серији Метла без дршке. То је обележило почетак њеног плодног ангажмана на телевизији.

1991—1995: „Цакана”[уреди]

Године 1990. Весна је у високобуџетној костимираној серији Јастук гроба мог тумачила лик Софије Теодоровић, девојке у коју се у Трсту заљубио Доситеј Обрадовић. Уследиле су улоге у незапаженим филмовима Оригинал фалсификата, Брод плови за Шангај, снимљеном по роману Самац у браку Мир-Јам, Холивуд или пропаст, Туце свилених чарапа, Са 204—272, и у ТВ—серији Заборављени. Наглу популарност Тривалићева доживљава 1991. захваљујући улози Љиље у коју се заљубљује Боба Попадић (Драган Бјелогрлић) у популарној серији Бољи живот. Бјелогрлић и она проглашени су за (последњи југословенски) глумачки пар године на Филмским сусретима у Нишу. Занимљиво је то да је Драган Бјелогрлић уз Зорана Цвијановића најчешће играо Веснине партнере.

Нестабилне 1992. године, Весна је поред мање познатих филмова Злостављање и Проклета је Америка успела да добије улоге у два највећа хита године — историјској драми Тито и ја и комедији Ми нисмо анђели. Рађање славе у том тренутку маркирало је Тривалићеву и као не југословенску него српску глумицу, због чега се и данас узима за једног од представника српске или средње гарнитуре глумаца, тј. глумаца деведесетих — уз Николу Која, Зорана Цвијановића, Небојшу Глоговца и друге. Уследиле су улоге у филмовима Коцкар и Боље од бекства, да би 1993. играла Вању у популарном Полицајцу са Петловог брда.

Весна Тривалић игра улогу свог живота — Цакану — у серији Отворена врата из 1994. године. Цакана себе назива уметницом, хуманистом и постмодернистом. Њени радови су толико постмодернистички да су њеној проблематичној породици бизарни. Упркос несхватању и неразумевању на које наилази, она се упорно бори против новонастале културе деведесетих. Често репризирана и цитирана, ова серија Биљане Србљановић донела јој је врхунац популарности и утрла пут за многе комичарске радове који су уследили. Једна од најпознатијих реплика из серије остало је представљање од ког Цакана није одустајала: Катарина Анђелић, уметник концепта, постмодерниста, хуманиста, вајар, и тако даље, и тако даље. Драго ми је.

1996—2001: „Бисенија”[уреди]

На филму је најчешће до сада сарађивла са редитељем Срђаном Драгојевићем, а њени најчешћи партнери су били Зоран Цвијановић и Драган Бјелогрлић. Тривалићева је члан Савеза драмских уметника Србије од 4. јула 2006. године.

Рад у позоришту[уреди]

Прва њена професионална улога у позоришту била је у Атељеу 212 у представи Тотови.

Награде[уреди]

  • Златни ћуран за најбољу женску улогу у комедији („Чорба од канаринца“)
  • Златна арена за најбољу споредну глумицу („Октоберфест“)

Веснине реплике[уреди]

Запамћене су и често цитиране бројне реплике које је Тривалићева изговорила током своје каријере. Ево неких од њих:

  • Катарина Анђелић, уметник концепта, постмодерниста, хуманиста, вајар, и тако даље, и тако даље. Драго ми је. (Цакана у Отвореним вратима)
  • Па не зову мене џабе Цакана Џубокс! (Цакана у Отвореним вратима)
  • Удри Милице, сунце мајкино! (Цакана у Отвореним вратима)
  • Устај сине, очи мајкине, дошла милиција да те води. (глас мајке у Муњама!)
  • Кокане! (Бисенија у Породичном благу)
  • Трудна сам! (Бисенија у Породичном благу)
  • Довиђења свима. Сада морам да се обесим. (Душанка у Вратиће се роде)
  • Срам те било! Мајка ти је била првакиња на републичком такмичењу из шипке, а ти тако. (Надреалисти)
  • Не чује баба, сине, кад јој неко каже: баба! (Цакана у Отвореним вратима)

Филмографија[уреди]

Филмографија глумице Весне Тривалић
Год. Назив Улога
1980.-те
1986. Шпадијер један живот Душица Вељковић
1987. Већ виђено служавка
1987. Догодило се на данашњи дан Милеса
1987. Видим ти лађу на крају пута Анђа
1987. Телефономанија
1987. Седми дан
1987. Октоберфест Буца
1988. Лето Беба
1988. Браћа по матери Веселинова другарица
1989. Хамбург Алтона учитељица
1989. Како је пропао рокенрол Ева Веселиновић
1990.-те
1990. Јастук гроба мог Софија Теодоровић
1989 - 1990. Метла без дршке Јелена из Цвијицеве
1991. Оригинал фалсификата Магда
1991. Брод плови за Шангај Љиљана
1991. Туце свилених чарапа
1991. Заборављени (ТВ серија) дебела наркоманка
1991. Са 204-272 Весна
1991. Бољи живот Љиљана Поповић
1991. Холивуд или пропаст
1992. Злостављање Аница Зерековић
1992. Проклета је Америка Ружа
1992. Тито и ја учитељица
1992. Ми нисмо анђели Виолета
1992. Коцкар Полина
1993. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија) Вања
1993. Боље од бекства Оља
1993. Броз и ја учитељица
1994 - 1995. Отворена врата Катарина Анђелић Цакана
1995. Урнебесна трагедија Јулка
1995. То влемма тоу Одyссеа
1997. До коске Швеца
1998. Зла жена Султана/Пела
1998. Храна за главу Жена
1998. Спаситељ Жена из аутобуса
1998. Ране Лидија
1998. Лајање на звезде Дана Јелинић
2000.-те
2000. Сенке успомена сестричина
2000. Рат уживо Боса
2000. Кирику против вештице Вештица Караба
2001. Муње! Глас Попове мајке / глас Пандуреве мајке
2001. Чорба од канаринца Јелена
2001. Близанци
1998 - 2002. Породично благо Бисенија Биса Гавриловић
2004. Живот је чудо Јадранка
2005. Ми нисмо анђели 2 Виолета
2005. Живот је чудо (ТВ серија) Јадранка
2005 - 2006. Љубав, навика, паника Смиљка
2004 - 2006. Миле против транзиције Милетова жена
2006. Ми нисмо анђели 3 Вики
2007 - 2008. Вратиће се роде Душанка
2009. Роде у магли Душанка
2009. Хитна помоћ Бера Лаловић-докторка
2009. Оно као љубав Софија
2010.-те
2010. Пулс Марта
2013. Надреална телевизија
2013 - 2014. Отворена врата 2 Катарина Анђелић Цакана
2015. Ко је код Које
2016. Јесен самураја Владичина мајка
2016. Стадо (Филм) Вида
2017. Врати се Зоне Перса

Позоришне улоге[уреди]

  • Чорба од канаринца
  • Бела кафа
  • Тотови
  • Тајна плаве птице
  • Доктор шустер
  • У пламену страсти
  • Госпођа министарка
  • Народни посланик
  • Избирацица
  • Ревизор

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Vesna Trivalić - brilijantna srpska glumica - Na današnji dan - Studentski Dnevni List”. Приступљено 22. 4. 2013. 
  2. „Vesna Trivalić: Vrata opet otvorena | Spektakl | Novosti.rs”. Приступљено 22. 4. 2013. 
  3. „Vesna Trivalić”. Приступљено 22. 4. 2013. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „sinemanija.com”. Приступљено 14. 12. 2016. 
  5. „forum.krstarica.com”. Приступљено 29. 4. 2013. 
  6. 6,0 6,1 „Ko odbija intervjue | B92 Blog”. Приступљено 29. 4. 2013. 
  7. „Vesna Trivalić ponovo u ulozi Cakane | Hello! magazin”. Приступљено 29. 4. 2013. 

Спољашње везе[уреди]