Вестверк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вестверк опатије Корвеј- Северна Рајна-Вестфалија

Вестверк (нем. Westwerk од West, запад, и Werk, постројење) је масивно улазно постројење каролиншких, отонских и романичких цркава, које се састоји од централне вишеспратне конструкције са засведеним вестибилом (у приземљу) и капелом (на једном од спратова), фланкиране двема кулама; код цркава базиликалне основе, вестверк је обично шири и виши од цркве.[1]

Настанак вестверка везује се за период владавине Карла Великог (768–814), а улазно постројење у Палатинску капелу у Ахену (792–805) један је од најранијих и најбоље сачуваних примера.[2] Оно се састоји од истуреног масивног централног блока и две цилиндричне бочне куле. Изнад улазног вестибила налази се галерија (са које се цар обраћао поданицима окупљеним у атријуму испред капеле), надвишена дубоком нишом. Системом унутрашњих ходника вестверк повезује двор и палату са галеријом капеле, односно са просторијом у којој се налази престо (изнад улаза у капелу), а на врху централног блока налази се капела у којој су се чувале реликвије. У општем устројству и функцији вестверка у Ахену запажају се циљане аналогије са римском војном архитектуром и структуром византијских придворних цркава.[3]

Доследно понављање сличних конструкција у оквиру великих манастирских цркава (Центула, око 800, и Ремс, IX век – на основу историјских извора и археолошких истраживања; Корвеј на Везеру, 873–885, итд.) у време када владар због честих ратничких похода није био у могућности да државом управља из једног центра, навело је научнике на закључак да су ова западна постројења изворно служила као привремене резиденције цара и његове пратње, те да су, самим тим, била носиоци сложене политичке симболике везане за империјалну идеологију.[4][5]


Референце[уреди]

  1. ^ Jones, Tom Devonshire; Murray, Linda; Murray, Peter (26. 9. 2013). The Oxford Dictionary of Christian Art and Architecture. Oxford University Press. стр. 642. ISBN 9780199680276. 
  2. ^ Mathieu, Sabine (4. 9. 2014). Rathaus, Dom und Charlemagne: Karl der Große und seine Pfalz in Aachen Special: Centre & Route Charlemagne. Meyer & Meyer Verlag. ISBN 9783898998185. 
  3. ^ Smith, Earl Baldwin (1956). Architectural Symbolism of Imperial Rome and the Middle Ages. Princeton University Press. 
  4. ^ Fuchs, Alois Johannes (1965). „Das Westwerk in Corvey - keine Kaiserkirche?”. Westfalen. 43: 153—160. 
  5. ^ Bernhardt, John W. (22. 8. 2002). Itinerant Kingship and Royal Monasteries in Early Medieval Germany, C.936-1075. Cambridge University Press. ISBN 9780521521833. 


Литература[уреди]

  • Fuchs, Alois (1929). Die karolingischen Westwerke und andere Fragen der karolingischen Baukunst / Alois Fuchs. Paderborn: Bonifacius-Druckerei. 
  • Gruber, O (1936). „Das Westwerk: Symbol und Baugestaltung germanischen Christentums”. Zeitschrift des Deutschen Vereins für Kunstwissenschaft. 3: 149—173. ISSN 0044-2135. 
  • Fuchs, Alois (1950). „Entstehung und Zweckbestimmung der Westwerke”. Westfälische Zeitschrift. 100: 227—291. 
  • Lotz, Wolfgang (1952). „Zum Problem des karolingischen Westwerks. Alois Fuchs, Entstehung und Zweckbestimmung der Westwerke. Westfälische Zeitschrift, Bd. 100, 1950, стр. 227-291.”. Kunstchronik. Kunstchronik. 5 (3): 65—71. 
  • Fuchs, Alois (1957). „Zum Problem der Westwerke”. Karolingische und ottonische Kunst. Forschungen zur Kunstgeschichte und christlichen Archäologie. Bd. 3. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. стр. 109—117. 
  • Heitz, Carol (1963). Recherches sur les rapports entre architecture et liturgie à l'époque carolingienne... Paris: S.E.V.P.E.N. (Abbeville, impr. F. Paillart). 
  • Fuchs, Alois Johannes (1965). „Das Westwerk in Corvey - keine Kaiserkirche?”. Westfalen. 43: 153—160. 
  • Möbius, Friedrich (1968). Westwerkstudien. Jena: Friedrich-Schiller-Universität. 
  • Reyes, Dagmar Schönfeld de (1999). Westwerkprobleme: Zur Bedeutung der Westwerke in der kunsthistorischen Forschung. Weimar: VDG. ISBN 9783897390263. 
  • Lobbedey, Uwe (1999). „"Westwerke" des 12. Jahrhunderts in Westfalen”. Architektur - Struktur - Symbol / hrsg. von Maike Kozok.: 85—100. ISSN 3-932526-52-X Проверите вредност параметра |issn= (помоћ). 
  • Lobbedey, Uwe (2002). „Westwerke und Westchöre im Kirchenbau der Karolingerzeit.”. Am Vorabend der Kaiserkrönung / hrsg. von Peter Godman, Jörg Jarnut ...: 163—191. ISSN 3-05-003497-1 Проверите вредност параметра |issn= (помоћ). 
  • Heiko Seidel: Untersuchung zur Entwicklungsgeschichte sakraler Westbaulösungen des kernsächsischen Siedlungsraumes in romanischer Zeit dargestellt vornehmlich an den Beispielen der Klosterkirche Marienmünster und der Pfarrkirche St. Kilian zu Höxter. Diss. Hannover 2003. Online Ressource: http://edok01.tib.uni-hannover.de/edoks/e01dh04/388873469.pdf}-[мртва веза]