Вестијарити
| Византијска војска | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||
| Рани период (395-610) | ||||||||
|
||||||||
| Средњи период (610-1081) | ||||||||
|
||||||||
| Касни период (1081-1453) | ||||||||
|
||||||||
Вестијарити (грч. βεστιαρῖται, у једнини-βεστιαρίτης) су били царски телохранитељи и порески чиновници у Византији од 11. до 15. века.
Историја и функција[уреди | уреди извор]
Први познати вестијарит, Јован Иберицес, помиње се 1049. Као што им име каже, првобитно су служили као стражари у вестијарију - царској гардероби и ризници.[1] Од 1080. помињу се унутрашњи или дворски вестијарити (грч. esō/oikeioi vestiaritai) и спољни вестијарити (грч. exō vestiaritai), који су вероватно припадали државној благајни (грч. basilikon vestiarion).[2] Постепено, они су заменили друге гардијске јединице које су цареви држали у Цариграду, и постали цареви најповерљивији службеници. Принцеза Ана Комнина пише да су они дворани најближи цару.[1] Са кризом византијске војске око 1070. од њих је формиран и стални пук дворске гарде, који је служио напоредо са варјашком гардом у војсци Комнина.[2][3]
Вестијарити се помињу све до 1387, али су вероватно постојали до краја Царства, пошто се њихов заповедник, протовестијарит (грч. πρωτοβεστιαρίτης) [а] Георгије Сфранцес[б], помиње 1451.[2]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Титула коју никако не треба мешати са старијом и значајнијом функцијом протовестијара.
- ^ Чувени историчар који је дао најтачнији опис пада Цариграда 1453.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б The Oxford Dictionary of Byzantium. New York and Oxford: Oxford University Press. 1991. стр. 2163. ISBN 0195046528.
- ^ а б в Oikonomides, Nicolas (1976). Travaux et Mémoires 6 (на језику: French). Paris: E. de Boccard. стр. 129—130.
- ^ Bartusis, Mark C. (1997). The Late Byzantine Army: Arms and Society 1204–1453. Philadelphia, Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. стр. 271. ISBN 0-8122-1620-2.
Литература[уреди | уреди извор]
- Bartusis, Mark C. (1997). The Late Byzantine Army: Arms and Society 1204–1453. Philadelphia, Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1620-2.
- Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les Institutions Byzantines, Tomes I and II (на језику: French). Berlin: Akademie-Verlag.
- The Oxford Dictionary of Byzantium. New York and Oxford: Oxford University Press. 1991. стр. 2163. ISBN 0195046528.
- Oikonomides, Nicolas (1976). Travaux et Mémoires 6 (на језику: French). Paris: E. de Boccard.
- Verpeaux, Jean, ур. (1966). Pseudo-Kodinos, Traité des Offices (на језику: French). Paris: Éditions du Centre National de la Recherche Scientifique.