Ветерник (Нови Сад)

Ветерник
Ветерник;
	Ветерник
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Основан	1923. године[тражи се извор]
Становништво
— 2011.	17.454
— густина	909/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 15′ 07″ С; 19° 45′ 20″ И / 45.252° С; 19.755666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	19,2 km2
	Ветерник Ветерник на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	NS

Ветерник је насеље у граду Новом Саду у Јужнобачком округу. Ветерник представља комбинацију урбане и руралне средине. Према попису из 2011. било је 17.454 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Ветерник је основан 1923. године као насеље за ратне војне инвалиде-ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне. По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима, који су учествујући у великој бици против бугарских снага били трајно ослепљени нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника.^[1]^[2] Ти солунци и њихове породице су населиле плодну равницу, пустару Нови Мајур и створили заметак овог насеља. Железничка станица Хотеково, названа по оближњем имању грофа Хотека, преименована је у Ветерник у мају 1923, по предлогу управе Дома слепих инвалида у Земуну.^[3]

Овде се налази Босанска брвнара с етнографском збирком у Ветернику.

Образовно-културне институције[уреди | уреди извор]

Од образовних установа у Ветернику постоје ОШ „Михајло Пупин“, ОШ „Марија Трандафил“, предшколска установа „Радосно детињство“. Средње образовање становници Ветерника похађају у Новом Саду и Бачкој Паланци.

Од културних установа у Ветернику постоје Културно-привредни центар (КПЦ), Културно-уметничко друштво „Сава Вукосављев"; Фолклорно удружење „Велико коло“ — за узраст од 3 до 77 година.

Ветерничка црква посвећена „Св. Симеону Мироточивом“ спада међу најлепше верске објекте у Србији саграђене крајем 20. века.

Од специјалних, постоји јединствена и највећа установа у Србији Дом за децу и омладину ометену у развоју.

Здравствене институције[уреди | уреди извор]

У Ветернику се налази велики Дом здравља, и у оквиру истог више различитих диспанзера.

Спорт[уреди | уреди извор]

У Ветернику се налази Спортски центар „Вујадин Бошков“, тренажна и боравишна база фудбалског клуба „Војводина“ Н. Сада, са 6 травнатих терена. ФК Ветерник, КК Ролинг, KK Ветерник, ОК Рељић

Од познатих личности из света спорта у Ветернику живе (најпознатија спортска породица у Србији) брађа Качар, Тадија (1956) и Слободан (1957), професор физичке културе, а Тадија је Магистар спорта и физичке културе. Освајачи су највреднији трофеја у боксерском спорту. Олимпијских, светских, европских, медитеранских и балканских медаља. Слободан је постао и професионални светски првак ИБФ федерације, 21.12.1985., Пезаро, Италија;Проглашен је за најбољег спортиста АП Војводине XX века, 2001. год.

Ненад (Тадија) Качар (1982), ватерполиста, дипломирао на факултету техничких наука, клупски првак Европе са ВК Бечеј, Бечеј, Србија 2000. године. Од 2006. игра у Катанији на острву Сицилија у Италија., ;

Гојко (Срето) Качар (1987) фудбалер, ФК Војводина Нови Сад, ФЦ Херта Берлин, ХСВ Хамбург. Репрезентативац Србије, 2. место, Европско првенство за младе 2007.

Становништво[уреди | уреди извор]

У насељу Ветерник живи 18.626 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,1 година (34,4 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 5.323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године). Становништво Ветерника је између два пописа (1991. и 2002. године) порасло за скоро 100 процената. Године 1991. у насељу је живео 10.271 становник док је 2002. године било 18.626 становника. Овај пораст броја становника је последица грађанског рата у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као и послератних исељавања из тих држава. Што се тиче националних мањина, у Ветернику живе Мађари, Роми, Хрвати и Словаци.

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	789
1953.	846
1961.	1.908
1971.	5.730
1981.	9.556
1991.	10.271	9.899
2002.	18.626	19.278
2011.	17.454

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	15.015	80,61%
Мађари	473	2,53%
Југословени	261	1,40%
Хрвати	235	1,26%
Роми	208	1,11%
Муслимани	196	1,05%
Црногорци	185	0,99%
Русини	121	0,64%
Словаци	88	0,47%
Македонци	68	0,36%
Албанци	63	0,33%
Украјинци	30	0,16%
Словенци	22	0,11%
Горанци	16	0,08%
Румуни	14	0,07%
Бугари	12	0,06%
Бошњаци	10	0,05%
Немци	9	0,04%
Чеси	7	0,03%
Руси	3	0,01%
Буњевци	3	0,01%
Власи	1	0,00%
непознато	292	1,56%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	38	34
80+	41	92
75—79	103	144
70—74	206	275
65—69	369	432
60—64	500	471
55—59	374	429
50—54	590	633
45—49	723	740
40—44	705	697
35—39	764	780
30—34	717	760
25—29	726	753
20—24	737	718
15—19	708	673
10—14	683	692
5—9	639	617
0—4	559	504
Просек :	34,4	35,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	212	222	542	1.588	2.828	2.946	5.323

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	533	1.058	1.181	1.595	551	238	91	47	14	15	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	7.301	2.364	4.591	184	158	4
Женски	7.631	1.884	4.688	827	228	4
УКУПНО	14.932	4.248	9.279	1.011	386	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.289	105	0	3	820
Женски	2.561	58	1	0	493
УКУПНО	5.850	163	1	3	1.313
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	49	413	711	94	448
Женски	15	66	697	107	83
УКУПНО	64	479	1.408	201	531
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	25	115	138	78	75
Женски	69	133	70	172	458
УКУПНО	94	248	208	250	533
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	133	1	0	81
Женски	109	2	0	28
УКУПНО	242	3	0	109

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Православна црква у Ветернику
На кеју у Ветернику

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Политика", 31. март 1935
^ Ветерник, село слепих са здравом децом. "Време", 29. јан. 1939, стр. 10. digitalna.nb.rs
^ "Политика", 4. мај 1923, стр. 5
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

План насеља (језик: српски)
Основна школа „Михајло Пупин“ у Ветернику (језик: српски)
Основна школа „Марија Трандафил“ у Ветернику (језик: српски)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)

[1] "Политика", 31. март 1935

[2] Ветерник, село слепих са здравом децом. "Време", 29. јан. 1939, стр. 10. digitalna.nb.rs

[3] "Политика", 4. мај 1923, стр. 5

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Ветерничка рампа¹ Грбавица Депресија Детелинара Југовићево Кампус новосадског универзитета Лиман Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Сајлово¹ Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин Салаш Римски Шанчеви² Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин³ (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови Мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари Мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица³ (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Камењар Каћ Кисач Ковиљ Лединци Липов Гај Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
Напомене: (1) Ветерничка рампа и Сајлово су делом градска, а делом приградска насеља. (2) Римски Шанчеви су делом градско, а делом приградско насеље. (3) Петроварадин и Сремска Каменица су статистички посебна насеља, али се сматрају делом ужег градског подручја Новог Сада.