Ветрушка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Обична ветрушка
Common kestrel falco tinnunculus.jpg
Ветрушка
Научна класификација
Домен: Eukaryota
Натцарство: Ophistokonta
Царство: Animalia
Потцарство: Eumetazoa
Надтип: Deuterostomia
Тип: Chordata
Подтип: Vertebrata
Инфратип: Gnathostomata
Наткласа: Tetrapoda
Класа: Aves
Ред: Falconiformes
Породица: Falconidae
Род: Falco
Врста: F. tinnunculus
Биномна номенклатура
Falco tinnunculus
(Linnaeus, 1758)
European Kestrel Distribution.png
Ареал обичне ветрушке     У току целе године     У току лета     У току зиме
Синоними
  • Falco rupicolus Daudin, 1800
  • Falco tinnunculus interstictus (lapsus)

Обична ветрушка (лат. Falco tinnunculus) је дневна грабљивица, из породице соколови и рода соко.

Опис[уреди]

Дугачка је 32-39 цм, са распоном крила од 65 до 82 цм. Као и код осталих соколова, женке су веће од мужјака. Горњи део тела је код мужјака светло-кестењасте боје са црним пегама, а глава и реп сиво-плави. Женке имају црне пруге на горњем делу тела.

Распрострањење[уреди]

Ова врста је веома распрострањења, тако да њен ареал обухвата скоро читаву Евроазију и Африку

Станиште[уреди]

Овај соко насељава степске пределе, ободе шума али се све чешће налази у градским срединама где се гнезди на крововима високих зграда. У Београду живи око 150 парова ове птице. Има их и у Нишу на високим зградама. Као и сваки соко, ветрушка такође не гради своје гнездо већ га преотима најчешће вранама.

Исхрана[уреди]

Ветрушка се храни ситним глодарима, пољским мишевима и волухарицама, а уколико њих нема ловиће ситне птице попут врабаца, сеница или штиглица. Лови на карактеристичан начин тако што лебди у ваздуху осматрајући плен на земљи а онда се нагло спушта на нижу висину, где поново застаје, да би још једном осмотрила плен а затим кренула у финални напад и коначно га уловила.

Ветрушка је веома корисна птица, јер, као и сова, градове ослобађа велике количине глодара. Процењује се да само београдске ветрушке годишње град ослободе од око десетак тона мишева и ситних глодара. Такође, будући да су у врху ланца исхране, присуство ветрушке имплицира да је животна средина и даље колико толико здрава, јер су ове грабљивице прве на удару претераног загађења, због специфичности њихове исхране.

Размножавање[уреди]

Птица се гнезди у периоду од половине априла до августа. Женка ветрушке снесе пет до шест јаја, и само она лежи на њима док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.

Ветрушке у Нишу[уреди]

Ветрушке су присутне и у Нишу. Један пар се настанио почетком 2017. године на тераси једне високе зграде (Душанова улица) у гнезду које су ранијих година користили голубови. Женка је снела 5 јајета од којих су три соколића преживела. Женка их храни између осталог и мишевима.[2]

Пар Ветрушки је и почетком јуна 2018. године оформио гнездо на истој тераси само на другом крају (5 метара даље). Било је 6 јајета а излегло се 4 соколића.[2]

Галерија "Ветрушке у Нишу" 2017. године[уреди]

Галерија "Ветрушке у Нишу" 2018. године[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2013). Falco tinnunculus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. 2,0 2,1 (Драган Цветковић, Ниш).

Спољашње везе[уреди]