Ветрушка
| Обична ветрушка | |
|---|---|
| |
| Ветрушка | |
| Научна класификација | |
| Домен: | |
| Натцарство: | |
| Царство: | |
| Потцарство: | |
| Надтип: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Инфратип: | |
| Наткласа: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | F. tinnunculus
|
| Биномно име | |
| Falco tinnunculus (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Ареал обичне ветрушке У току целе године У току лета У току зиме
| |
| Синоними | |
Обична ветрушка (лат. Falco tinnunculus) је дневна грабљивица, из породице соколови и рода соко.
Опис[уреди | уреди извор]
Дугачка је 32-39 cm, са распоном крила од 65 до 82 cm. Као и код осталих соколова, женке су веће од мужјака. Горњи део тела је код мужјака светлокестењасте боје са црним пегама, а глава и реп сиво-плави. Женке имају црне пруге на горњем делу тела.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Ова врста је веома распрострањења, тако да њен ареал обухвата скоро читаву Евроазију и Африку.
Станиште[уреди | уреди извор]
Овај соко насељава степске пределе, ободе шума али се све чешће налази у градским срединама где се гнезди на крововима високих зграда. У Београду живи око 150 парова ове птице. Има их и у Новом Саду, Нишу и Панчеву на високим зградама. Као и сваки соко, ветрушка такође не гради своје гнездо већ га преотима најчешће вранама.
Исхрана[уреди | уреди извор]
Ветрушка се храни ситним глодарима, пољским мишевима и волухарицама, а уколико њих нема ловиће ситне птице попут врабаца, сеница или штиглица. Лови на карактеристичан начин тако што лебди у ваздуху осматрајући плен на земљи а онда се нагло спушта на нижу висину, где поново застаје, да би још једном осмотрила плен а затим кренула у финални напад и коначно га уловила.
Ветрушка је веома корисна птица, јер, као и сова, градове ослобађа велике количине глодара. Процењује се да само београдске ветрушке годишње град ослободе од око десетак тона мишева и ситних глодара. Такође, будући да су у врху ланца исхране, присуство ветрушке имплицира да је животна средина и даље колико толико здрава, јер су ове грабљивице прве на удару претераног загађења, због специфичности њихове исхране.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Птица се гнезди у периоду од половине априла до августа. Женка ветрушке снесе пет до шест јаја, и само она лежи на њима док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.
У Србији[уреди | уреди извор]
Ветрушке су присутне и у Нишу. Један пар се настанио почетком 2017. године на тераси једне високе зграде (Душанова улица) у гнезду које су ранијих година користили голубови. Женка је снела 5 јаја од којих су три соколића преживела. Женка их храни између осталог и мишевима.[2]
Пар Ветрушки је и почетком јуна 2018. године оформио гнездо на истој тераси само на другом крају (5 m даље). Било је 6 јаја а излегло се 4 соколића.
Скоро сваке године (2017., 2018., 2020., 2022....) формирају гнездо са 5-6 јаја.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Јаја подврсте Falco tinnunculus alexandri
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Ветрушке у Нишу од 2017 до 2020. година[уреди | уреди извор]
Обична ветрушка снимљена у Нишу
Обична ветрушка снимљена на крову зграде у Нишу
Обична ветрушка, гнездо са соколићима, снимљено 13.07.2017. г. на једној тераси у Нишу
Обична ветрушка, гнездо са соколићима и мишом који им је „мајка“ донела за исхрану, снимљено 21.07.2017. г. на једној тераси у Нишу
Ветрушка у Нишу 2018. године
Ветрушка у Нишу 2018. Године, гнездо са јајима
Ветрушка у Нишу 2018. Године, гнездо са соколићима
Ветрушка у Нишу (улица Душанова, зграда „Швајцарија„), јул 2018. године
Ветрушка у Нишу 2020. г.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ BirdLife International (2015). „Falco tinnunculus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 10. 2. 2020.
- ^ а б (Драган Цветковић, Ниш).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Документарна серија „Градске птице“, епизода „Ветрушка“ (језик: српски)