Вечерњаци

С Википедије, слободне енциклопедије

Вечерњаци
Временски распон: еоцен – данас
Myotis myotis Großes Mausohr2.jpg
Велики мишоухи вечерњак
(Myotis myotis)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Vespertilionidae

Gray, 1821
Потпородице

Kerivoulinae
Miniopterinae
Murininae
Myotinae
Vespertilioninae

Вечерњаци[1] (лат. Vespertilionidae) су породица обичних или глатконосих слепих мишева. Припадају подреду малих љиљака (лат. Microchiroptera), а одликују се тиме што што у основи ушне шкољке имају кожни израштај. На носу немају кожне наборе. Вјешти су летачи. Неки мигрирају на југ.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Све врсте вечерњака су месоједи тј. хране се инсектима изузев родова Myotis и Pizonyx који се хране рибом и већих врста Nictalus рода које хватају мале птице. За лов и уопштено орентацију користе ехолокацију помоћу које добијају информације о спољашњој средини а при обради тих информација од велике су користи веома дугачке и широке уши. Уши су велика предност ових врста јер помоћу њих разликују разне типове сигнала или из извлаче. Због проширених крила до доњих удова, могу да користе разне технике летења. Реп им је упакован у patagium ( интерфеморалну мембрану ) која им уствари помаже да постигну подизање крила приликом лета. [2] Насељавају разна места, као што су нпр. шупљине дрвећа, пукотине стена, пећине или било какав облик склоништа који је мало завучен или скривен. По питању групација које стварају, могу да живе и као саме индивидуалне јединке или у колонијама које су многобројне чак и до неколико милиона јединки. Да би избегли у умереним пределима хладне зиме користе вид хибернације а у тропских деловима естивацију која је слична хибернацији само се овде избегавају превисоке температуре и одвија се лети.[2]

Систематика[уреди | уреди извор]

Спадају у подред Microchiroptera те су тиме и одвојени од летећих лисица које спадају у Megachiroptera. Према молекуларним подацима, Vespertilionidae су се одвојиле од Моlossidae још у периоду раног еоцена.[3] Породица Vespertilionidae је подељена у 4 подфамилије : Vespertilioninae, Myotinae, Kerivoulinae и Murininae. Сматра се да су сви међусобно обједињени неким заједничким карактеристикама, али опет постоје мале нијансе у којима варирају и према којима су врсте распоређене у ове подфамилије.[4]


Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). carina.rs. 
  2. ^ а б Macdonald, D., ур. (1984). The Encyclopedia of MammalsНеопходна слободна регистрација. New York: Facts on File. стр. 807. ISBN 0-87196-871-1. 
  3. ^ Miller-Butterworth, C. M., Murphy, W. J., O'Brien, S. J., Jacobs, D. S., Springer, M. S. & Teeling, E. C. (2007). „A family matter: conclusive resolution of the taxonomic position of the long-fingered bats, Miniopterus”. Molecular Biology and Evolution. 24 (7): 1553—1561. PMID 17449895. doi:10.1093/molbev/msm076Слободан приступ. 
  4. ^ Sudman, P. D; Barkley, L. J; Hafner, M. S (1994). „Familial Affinity of Tomopeas ravus (Chiroptera) Based on Protein Electrophoretic and Cytochrome b Sequence Data”. Journal of Mammalogy. 75 (2): 365. JSTOR 1382555. doi:10.2307/1382555. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]