Вештачка кожа
Вештачка кожа, такође позната и као синтетичка кожа, је материјал намењен да замени кожу у тапацирунгу, одећи, обући и другим употребама где је завршни слој сличан кожи, али је права кожа прескупа или неприкладна због практичних или етичких проблема. Вештачка кожа је позната под више назива, укључујући: имитација коже, вештачка кожа, веганска кожу, ПУ кожу (полиуретан).[1]
Употребе
[уреди | уреди извор]Вештачка кожа се често користи у производњи одеће, тапацирању намештаја, тапацирању пловила и ентеријеру аутомобила.[2]
Једна од главних предности вештачке коже, посебно у аутомобилској индустрији, јесте то што захтева мало одржавања у поређењу са кожом и не пуца нити бледи лако, мада се површина неких вештачких кожа може трљати и хабати временом.[2] Вештачка кожа направљена од полиуретана се лако може очистити, али варијанте направљене од поливинилхлорида (ПВЦ) се не чисте лако.[3]
Мода
[уреди | уреди извор]Вештачка кожа може бити порозна и прозрачна, или може бити непропусна и водоотпорна.
Порозна вештачка кожа са нетканом подлогом од микрофибера је популаран избор за одећу и удобна је за ношење.[4]
Производња
[уреди | уреди извор]
Развијено је много различитих метода за производњу имитације коже.
Материјали за израду веганске коже могу се добити од гљивица, квасаца и бактеријских сојева коришћењем биотехнолошких процеса.[6]
Полиуретан је тренутно популарнији за употребу од ПВЦ-а при производњи вештачке коже.[7]
Производња неких вештачких кожа захтева употребу пластике. Неки извештаји наводе да је производња вештачке коже и даље одрживија од производње праве коже, а извештај о еколошком профиту и губитку, који је 2018. године развила компанија Керинг, наводи да утицај производње веганске коже може бити и до трећине мањи од производње праве коже.[8]
Неке вештачке коже могу садржати трагове ограничених супстанци, попут састојка боје бутанон оксима, према студији Института ФИЛК Фрајберг.[9]
Брендови
[уреди | уреди извор]- Алкантара
- Кларино
- Фабрикоид
- Кирза
- MB-Tex
- Naugahyde
- Пантасоте
- Пињатекс
- Рексин
- Скај: Производи га немачка компанија Konrad Hornschuch AG, његово име је постало генерички заштитни знак у Немачкој и околним земљама
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Shaeffer, Claire (10. 11. 2003). Sew Any Fabric: A Quick Reference to Fabrics from A to Z (на језику: енглески). New York City: Penguin. стр. 37. ISBN 978-1-4402-2033-3.
- ^ а б Blesius, Jim (7. 4. 2014). „What is Faux Leather?”. Приступљено 22. 8. 2018.
- ^ Ujević, Darko; Kovacevic, Stana; Wadsworth, Larry C.; Schwarz, Ivana; Šajatović, Blaženka Brlobašić (октобар 2009). „Analysis of Artificial Leather With Textile Fabric on the Backside”. Journal of Textile and Apparel, Technology and Management. 6 (2): 1, 2 — преко Research Gate.
- ^ Zhao, Baobao; Qian, Yao; Qian, Xiaoming; Fan, Jintu; Liu, Fan; Duo, Yongchao (јун 2018). „Preparation and Properties of Split Microfiber Synthetic Leather”. Journal of Engineered Fibers and Fabrics. 13 (2): 155892501801300. ISSN 1558-9250. S2CID 106400171. doi:10.1177/155892501801300203
.
- ^ „What is MB-Tex Seat Upholstery? - MB-Tex vs. Leather”. www.loebermotors.com. Архивирано из оригинала 27. 2. 2020. г. Приступљено 7. 4. 2018.
- ^ Liu, Jize (9. 3. 2023). „Recent advances concerning polyurethane in leather applications: an overview of conventional and greener solutions”. Collagen and Leather. 5 (1): 5. doi:10.1186/s42825-023-00116-8 .
- ^ „Vegan Leather Isn't As Ethical As You Think”. Vocativ (на језику: енглески). 2016-02-10. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 2018-12-17.
- ^ Davis, Jessica (2020-04-17). „Is vegan leather worse for the environment than real leather?”. Harper's BAZAAR (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-22.
- ^ Roshitsh, Kaley (2021-12-08). „Is 'Vegan' Leather Worse for the Environment Than Real Leather?”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-12.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Faux Real: Genuine Leather and 200 Years of Inspired Fakes, by Robert Kanigel. Joseph Henry Press, 2007.
