Вељки Медјер
| Вељки Медјер Veľký Meder | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Трнавски |
| Округ | Дунајска Стреда |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 8.163[1] |
| — густина | 146,95 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 51′ 23″ С; 17° 46′ 14″ И / 47.856389° С; 17.770556° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 112 m |
| Површина | 55,54[2] km2 |
  Вељки Медјер Вељки Медјер на карти Словачке | |
| Поштански број | 932 01 |
| Позивни број | +421-31 |
| Регистарска ознака | DS |
| Веб-сајт | |
| www | |
Вељки Медјер (слч. Veľký Meder, мађ. Nagymegyer) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Трнавског краја.
Географија
[уреди | уреди извор]Вељки Медјер је смештен у јужном делу државе, близу границе са Мађарском (11 km јужно од града). Престоница државе, Братислава, налази се 70 км северозападно од града.
Рељеф: Вељки Медјер се развио у северозападном делу Панонске низије. Град се налази на пространом и равничарском Житном острву, највећој ади у Европи, коју творе Дунав и његов северни рукавац, Мали Дунав. Надморска висина града је око 112 m.
Клима: Клима у Вељком Медјеру је умерено континентална.
Воде: Вељки Медјер нема излаз на било какав водоток, али се налази на Житном острву, највећој ади у Европи, коју творе Дунав и његов северни рукавац, Мали Дунав.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1248, а околина је већ тада била насељена Мађарима. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште. У 16. и 17. веку Вељки Медјер се нашао на граници Угарске и Османског царства, која је била пуна сукоба.
У току Првог светског рата је у Вељком Медјеру био аустроугарски логор Нађмеђер у ком је животе изгубило око 7.000 српских заробљеника и интернираних лица, док је укупно 22.000 било утамничено. Сем Срба, којих је овде било највише, било је још Руса, Италијана и Румуна. Ово је само један од 15 већих логора који су се налазили на тлу данашње Словачке, за интерес Бечког двора.[3]
Крајем 1918. године, када је окончан Велики рат, а Аустроугарска се распала, Вељки Медјер је постао део новоосноване Чехословачке.
У времену 1938-1944. године град је био враћен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после Другог светског рата. За време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва.
После осамостаљења Словачке 1. јануара 1993. град је постао њено значајно средиште, а дошло је и до обнове града и привредног процвата.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година: | 1995. | 2005. | 2015. | 2025. |
|---|---|---|---|---|
| Број људи: | 9310 | 8968 | 8703 | 8163 |
| Разлика: | -3,67 % | -2,95 % | -6,20 % |
| Година: | 2024. | 2025. |
|---|---|---|
| Број људи: | 8204 | 8163 |
| Разлика: | -0,49 % |
Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 8163 становника.[4]
Етнија
[уреди | уреди извор]| Етничка припадност | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Мађари | 6845 | 81,04 % |
| Словаци | 1408 | 16,67 % |
| непознато | 602 | 7,12 % |
| Укупно | 8446 |
Према попису из 2021. у насељу је живело 8446 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 6845 као Мађар, 1408 као Словац, 602 као непознато, 66 као Чех, 41 као Ром, 10 као различите, 5 као Пољак, 5 као Нијемац, 4 као Украјинац, 3 као Јеврејин, 3 као Италијан, 2 као Вијетнамац, 2 као Русин, 2 као Рус, 2 као Морављан, 2 као Грк, 1 као Румун, 1 као Бугар и 1 као Енглезaи.
Напомена о становништву Разлика између броја становника горе и у попису (овде и доле) је у томе што се број становника горе углавном састоји од сталних становника итд.; а попис би требало да назначи место где људи заправо углавном живе.
На пример, студент је грађанин села јер тамо има стално пребивалиште (тамо је живео као дете и има родитеље), али већину времена студира на универзитету у граду.
Религија
[уреди | уреди извор]| Религија | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Латинска црква | 3445 | 40,79 % |
| Без верске припадности | 2571 | 30,44 % |
| Калвинизам | 1270 | 15,04 % |
| Неоткривено | 830 | 9,83 % |
| Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести | 162 | 1,92 % |
| Укупно | 8446 |
У години 2021. је било 8446 људи по вероисповести: 3445 Латинска црква, 2571 Без верске припадности, 1270 Калвинизам, 830 Неоткривено, 162 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 70 Гркокатолицизам, 24 Друге и неодређене хришћанске цркве, 15 Хришћанске цркве у Словачкој, 13 Старокатоличка црква, 12 Јеховини сведоци, 8 Православна црква, 5 Друго, 5 Будизам, 4 Апостолска црква, 3 Уједињена методистичка црква, 2 Паганизам и духовност природе, 2 Хиндуизам, 2 Ад хок покрети, 1 Јевреји, 1 Ислам и 1 Црква Исуса Христа светаца последњих дана.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Римокатоличка црква -
Реформатска (калвинистичка) црква -
Градска кућа Вељког Медјера -
Градска бања
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
- ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Логор Велики Међер”. http://www.zlocininadsrbima.com. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.