Вељко Беливук
| Вељко Беливук | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Веља Невоља Сопрано (Скај апликација) |
| Датум рођења | 28. август 1985. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Висина | 1,95 m |
| Образовање | Машинска школа „Радоје Дакић” |
| Супружник | Бојана Беливук |
| Деца | 3 |
| Родитељи | Небојша Беливук (1961−1995) Бранка Младеновић (1964−1995) |
| Делатност | Принципи (2013−2021) Кавачки клан (2016−2021) |
Вељко Беливук (Београд, 28. август 1985), познатији као Веља Невоља, вођа је организоване криминалне групе „Принципи“. Осумњичен је за тешка кривична дела, као и везу са „Кавачким кланом“.
Беливук је широј јавности постао познат као вођа навијача Партизана, групе Из Принципа. Након убиства његовог блиског пријатеља Александра Станковића („Сале Мутави”) крајем 2016. године, Беливук је преузео апсолутну контролу над јужном трибином стадиона Партизана. Та позиција му је служила као параван за регрутацију припадника и контролу над обезбеђењем београдских клубова и сплавова. Био је један од кључних људи у организованом криминалу и навијачком свету у Србији.
Његово име је постало препознатљиво у медијима у 2020. и 2021. години када је ухапшен заједно са својим сарадницима. Беливук и његов најближи сарадник Марко Миљковић били су ухапшени у великој акцији против организованог криминала. Током истраге, откривени су детаљи о бруталности његове групе, укључујући чињеницу да су наводно користили тортуру и убиства како би контролисали своје територије и друге криминалне активности.
Његово име и активности постали су симбол опасног криминалног миљеа у Србији, а медији су га пратили као једног од најопаснијих и најутицајнијих људи у криминалном подземљу у последњим годинама.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 28. августа 1985. године у Београду, био је прво од двоје деце Небојше Беливука, медицинског радника и његове супруге Бранке. Као дете је преживео један страшни догађај, где су погинули његови родитељи и баба. Вељков отац починио је масакр у породичном стану, у згради у којој је породица живела. Небојша Беливук, који је активирао експлозивну направу 13. фебруара 1995. убио је себе, супругу и њену мајку. У том тренутку у стану су били Небојшин таст, као и свастика, који су били повређени, а у дечјој соби поред њих тада деветогодишњи Вељко и његов млађи брат Иван су преживели разарајућу експлозију која је срушила стан.[2]
На београдским сплавовима годинама је био познат по насилничком понашању, а у теретанама је био познат по свакодневним тренинзима.
Беливук је био један од најближих пријатеља убијеног вође навијача Партизана Александра Станковића, познатијег као Сале Мутави.[3] Станковић је ликвидиран у октобру 2016. године у близини Окружног затвора након што је завршио тренинг у теретани у друштву Беливука.
Беливуку је до сада суђено неколико пута, а од раније је познат полицији по насилном понашању. У једном од инцидената на београдском сплаву „Блејвоч“ 2007. године, Беливук је напао двојицу младића, због чега је осуђен на пет и по месеци затвора.[4]
Истрага
[уреди | уреди извор]Беливук, вођа навијачке групе „Принципи“ ФК Партизана, кога је српска полиција означила као члана „Кавачког криминалног клана“, ухапшен је 4. фебруара 2021. године. Осим Беливука, ухапшен је и његов најближи сарадник Марко Миљковић и још 15 особа. Беливук клан „све време се скривао иза навијачке групе ФК Партизана, који уопште нису били навијачи, већ озбиљни криминалци“. Беливук је био вођа криминално-навијачке групе под називом „Принципи“, која окупља чланове бивше групе „Јањичари“, а коју је до 2016. године водио криминалац Александар Станковић, звани Сале Мутави. Беливук је преузео управљање групом након убиства Станковића 2016. Обојица су у полицији наведени као чланови „Кавачког клана“, који већ дужи низ година ратује са супарничким тимом – „Шкаљарцима“.[5]
Кућа Ритопек
[уреди | уреди извор]У Ритопеку, где се налази „кућа смрти“, форензичари су додатно истражили бунар у дворишту викендице како би пронашли нове доказе. Било је нових материјалних трагова и сазнања на основу података са шифрованих телефона. Путем апликације „Скај“, чланови групе су, како је утврђено, размењивали фотографије масакрираних жртава. Чак су и слике одсечених глава пронађене у телефонима њихових девојака. Полиција је успела да прикупи све ове доказе и достави их Тужилаштву. Говорећи о скривеним собама у кући у Ритопеку, где је пронађено оружје и машина за мљевење меса, министар Александар Вулин је изјавио да су подаци о томе добијени саслушањем неких ухапшених припадника ове криминалне групе.[6]
Припадници Беливук клана починили су монструозна убиства, данима одржавали жртве у животу, мучили их на најбруталнији начин, а затим их убијали, раскомадали њихова тела и углавном их стрпали у тај млин за месо и кости, како би уништили трагове.[7]
Елез-Беливук
[уреди | уреди извор]Криминалне организације повезане са најтежим злочинима, Дарко Елез из једне, Беливук и Миљковић из друге криминалне групе, према сазнањима полиције уједињени би постали озбиљна претња по безбедност две државе, БиХ и Србије.[8]
Сукоб два клана
[уреди | уреди извор]„Кавачки клан“ је у сукобу са „Шкаљарским кланом“. Имена оба клана потичу од имена два градска насеља у близини Котора у Црној Гори - Шкаљари и Кавача. Према евиденцији Црне књиге, истраживачког пројекта портала КРИК и Радија Слободна Европа (РФЕ), који бележе убиства почињена од 2012. године на територији Србије и Црне Горе, која имају карактеристике ликвидација мафије, сукоби између два клана су до сада однели 171 живот.[9]
Атентат на Оливера Ивановића
[уреди | уреди извор]Беливук је оптужен да је учествовао у атентату на Оливера Ивановића, српског политичара с Косова и Метохије. Према писању одређених медија на основу навода сведока, Беливук је ангажовао Љубомира Лаиновића као непосредног извршиоца атентата, логистику је припремио потпредседник Српске листе Милан Радоичић, а наредбодавац је био Звонко Веселиновић.[10][11]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Живео је у београдској општини Звездара са супругом Бојаном и децом. У браку су од 2010. године и имају троје деце,[12] од којих је треће рођено седам месеци након Беливуковог хапшења, у септембру 2021. године.[13] Говори грчки језик јер је ишао у школу у Грчкој.[14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ KO JE VELJA NEVOLJA? Godinama poznat po brutalnom nasilju, sada uhapšen zbog ubistva na tramvajskim šinama
- ^ Espreso. „MASAKR PRE TAČNO 26 GODINA SE DESIO U KUĆI VELJE NEVOLJE!”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 09. 02. 2021.
- ^ С.Данас. „"BIO MI JE KAO BRAT" Velja Nevolja imao posebnu vezu sa ubijenim Saletom Mutavim”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски).
- ^ CINS (7. 2. 2017). „Veljko Belivuk: Navijanje, obezbeđenje i nasilje”. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (на језику: српски).
- ^ KRIK, Objavio/la (6. 2. 2021). „Detalji istrage protiv Belivuka: kuća za likvidacije, oružje na stadionu Partizana”. KRIK (на језику: српски).[мртва веза]
- ^ Informer. „Likvidirali u kući strave u Ritopeku, pa kiselinom "otapali" tela!”. INFORMER (на језику: српски). Приступљено 08. 02. 2021.
- ^ Новости. „KLAN BIO SPREMAN ZA OBRAČUN SA DRŽAVOM”. NOVOSTI (на језику: српски).
- ^ BN. „Kako je propao plan Darka Eleza i Velje Nevolje?”. Приступљено 26. 02. 2021.
- ^ Živanović, Maja (4. 2. 2021). „Veljko Belivuk od navijača do ‘osnivača novog Zemunskog klana’”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 20. 4. 2024.
- ^ KRIK.rs, Objavio/la (2022-03-29). „Prijatelj ubijenog Belivukovog saradnika: U ubistvu Olivera Ivanovića učestvovale Veselinovićeva i Belivukova grupa”. KRIK (на језику: српски). Приступљено 2022-03-29.
- ^ „Veljin pucač i sin kriminalca: Ko je mladić kog optužuju za ubistvo Ivanovića”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-03-29. Приступљено 2022-03-29.
- ^ PRVE DAME SRPSKOG PODZEMLJA Ko su uhapšene žene klana Belivuk - Bojani ovo nije prvo privođenje, Tanjin bivši životom platio vezu s njom, a treća je živela NAIZGLED OBIČAN ŽIVOT
- ^ VELJA NEVOLJA POSTAO PO TREĆI PUT OTAC: Bojana mu rodila sina!
- ^ "Valjda treba da postoji dokaz da je neko mrtav": Belivuk pred sudom govorio o ubistvima u Atini i na Krfu
