Пређи на садржај

Вељко Видаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вељко Видаковић
Вељко Видаковић
Лични подаци
Датум рођења(1924-00-00)1924.
Место рођењаПодгорица, Краљевина СХС
Датум смрти1959.(1959-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (34/35 год.)
Место смртиНиш, ФНРЈ
Занимањепесник, позоришни критичар

Вељко Видаковић (Толоши код Подгорице, 1924Ниш, 1959) био је српски песник и позоришни критичар, један од истакнутијих учесника послератног културног живота у Нишу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Вељко Видаковић је рођен 1924. године у Толошима, данас делу града Подгорице, али је највећи део живота провео у Нишу. Једну годину је провео на присилном раду у Бору.

Радио је као библиотекар у Народној библиотеци у Нишу, где је организовао „Књижевни петак” у сарадњи са члановима Друштва књижевника Ниша, чији је и сам био члан. Организовао је више десетина књижевних програма у Народном позоришту у Нишу и у нишким школама.[1]

Био је члан редакције часописа Гледишта. Своја дела објављивао је у Гласу омладине, Јежу и Народним новинама. Написао је неколико прича и драму Бела ружа, која је премијерно изведена на сцени Народног позоришта у Нишу 12. октобра 1958. године.[2]

За живота је објавио око двадесет песама – љубавних, исповедних и социјалних. У Малој енциклопедији нишке послератне поезије (1964), у издању Друштва књижевника Ниша, објављено је шест његових песама обојених песимизмом. Најпознатија му је песма „Песма о Рахели”.

Вељко Видаковић је преминуо у Нишу 1959. године где је сахрањен на Новом гробљу.

Иако за живота није објавио књигу, постхумно су објављене две збирке песама — Песме и Импресије, које је из заоставштине приредио проф. др Славољуб Обрадовић, који је био оснивач Књижевне заједнице „Вељко Видаковић” која се бавила издаваштвом и додељивала истоимену књижевну награду.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]