Вељко Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вељко Стојановић
Датум рођења(1953-04-10)10. април 1953.(66 год.)
Мјесто рођењаСмољани код Босанског Петровца
 СР БиХ  ФНРЈ
ШколаВојна академија Копнене војске
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1992—2002)
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Босни и Херцеговини
СупружникМилка

Вељко Стојановић, (Смољани код Босанског Петровца, 10. април 1953) је пензионисани генерал-мајор Војске Републике Српске. Током рата у Босни и Херцеговини био је командант 1. сарајевске механизоване бригаде.

Биографија[уреди]

Рођен је 1953. године у селу Смољани од оца Косте и мајке Анице. Поред њега родитељи су имали још петеро дјеце. По националности је Србин. Ожењен је и у браку са супругом Милком има двоје дјеце. Породична крсна слава је Свети Јован Крститељ - Јовањдан {20. јануар).

Завршио је: основну школу у селу Смољани 1967; гимназију прву годину у Босанском Петровцу 1968, а другу, трећу и четврту годину у Прокупљу 1971; Војну академију Копнене војске-смјер пјешадија 1975. у Београду и Сарајеву; курс командира пјешадијске чете 1978. у Сарајеву; курс команданата батаљона 1983. у Сарајеву; Командно-штабну школу тактике Копнене војске 1989. (ванредно) у Београду и Школу националне одбране 1997. у Београду.[1]

Произведен је у чин потпоручника 25. јула 1975, а унапријеђен у чин поручника 1976, капетана 1978. (пријевремено), капетана прве класе 1982, мајора 1987, потпуковника 1991, пуковника 7. октобра 1993. (пријевремено) и генерал-мајора 9. јануара 2001. године (ванредно).[2]

Обављао је дужности: командир пратећег вода у Сарајеву 1975; командир вода бестрзајних топова 82мм у Сарајеву 1975; заступник командира пјешадијске чете у Сарајеву 1975-1976; командир извиђачког вода у Мостару 1976-1977; командир пјешадијске чете у Мостару 1977-1983; командант пјешадијског батаљона у Мостару 1983-1989; начелник штаба, уједно замјеник команданта 49. моторизоване бригаде у Сарајеву 1989-1992; командант механизоване бригаде у Сарајеву 1992; командант механизоване бригаде Сарајевско-романијског корпуса 1992-1996; командант моторизоване бригаде, Пале 1996; инспектор у Инспекцији борбене готовости Војске Републике Српске у Бијељини 1997; начелник Одјељења борбене готовости у Инспекцији Генералштаба Војске Републике Српске (уједно замјеник начелника Инспекције борбене готовости) у Бијељини 1997-1999; заступник начелника (уједно помоћник начелника Генералштаба) Инспекције борбене готовости Војске Републике Српске у Бијељини 1999; начелник Управе за оперативно-штабне послове (уједно замјеник начелника Сектора), у Генералштабу Војске Републике Српске у Бијељини и Бањој Луци 1999-2002.

Службовао је у гарнизонима: Сарајево, Мостар, Пале, Бијељина и Бања Лука. Учествовао у рату од 4. априла 1992. до 14. децембра 1995. године на дужности: командант моторизоване бригаде и команданта механизоване бригаде Сарајевско-романијског корпуса.[1]

Пензионисан је 28. фебруара 2002. године. Са породицом живи у Бањој Луци.

Одликовања и признања[уреди]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Током службовања осам пута је оцјењиван, два пута оцјеном истиче се и шест пута оцјеном нарочито се истиче.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. 2,0 2,1 Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005