Вељун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вељун
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластКордун
ЖупанијаКарловачка
ГрадСлуњ
Становништво
 — (2011)Пад 112
Географске карактеристике
Координате45°15′08″ СГШ; 15°33′39″ ИГД / 45.2522205° СГШ; 15.5608886° ИГД / 45.2522205; 15.5608886Координате: 45°15′08″ СГШ; 15°33′39″ ИГД / 45.2522205° СГШ; 15.5608886° ИГД / 45.2522205; 15.5608886
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина220 м
Вељун на мапи Хрватске
Вељун
Вељун
Вељун на мапи Хрватске
Вељун на мапи Карловачке жупаније
Вељун
Вељун
Вељун на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47243 Вељун
Позивни број+385 047
Регистарска ознакаKA

Вељун је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Вељун се налази око 19 км сјеверно од Слуња. Западно од Вељуна протиче ријека Корана.

Историја[уреди]

Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Други свјетски рат[уреди]

У мају 1941. године, усташе су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу.

У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.[1] Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.[1]

Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба , 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.[2]

На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановића Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић пароха из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну , а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом , док су га усташе стално тукле , сину над раком читати опело , падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.[3]

У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.[4][непоуздан извор?]

Култура[уреди]

У Вељуну је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[5] У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве Васкрсења Господњег, изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, Точак, Вељунски Понорац, Вељунска Глина, Гробник, Лаповац, Шљивњак, Загорије, Двориште и Чатрња.[5]

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.[6]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 429 486 670 744
Југословени 12 47
Хрвати 14 5 7 4
Црногорци 2 2
остали и непознато 8 13
Укупно 463 540 692 748
Демографија[7]
Година Становника
1961. 748
1971. 692
1981. 540
1991. 463
2001. 114
2011. 112

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
429 92,65 %
Хрвати
  
14 3,02 %
Југословени
  
12 2,59 %
Словенци
  
1 0,21 %
Црногорци
  
1 0,21 %
неопредељени
  
4 0,86 %
непознато
  
2 0,43 %
укупно: 463

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Затезало, Ђуро. „Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945.”. Радио сам свој сељачки и ковачки посао. Приступљено 2. 6. 2012. 
  2. ^ Страњаковић 1991, стр. 253.
  3. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155
  4. ^ Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине
  5. 5,0 5,1 „Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Вељун”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 6. 6. 2012. 
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 2. 5. 2013. 
  7. 7,0 7,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]