Виз ер
 | |||||||
| |||||||
| Основана | 2003 | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чвориште | |||||||
| Флота | 61 (+160 наручених) | ||||||
| Дестинације | 97 | ||||||
| Седиште | Будимпешта,  Мађарска | ||||||
| Веб-сајт | www.wizzair.com | ||||||
Виз ер (мађ. Wizz Air Hungary Légiközlekedési Kft.) је мађарска нискотарифна авио-компанија са главним базама у Мађарској и Пољској.
Авио-компанија је основана септембра 2003. 19. маја 2004. је обавила први лет из Катовица у Пољској, а 23. јуна 2004 су почели са редовним саобраћајем из Будимпеште. Виз ер лети искључиво авионима типа Ербас А320-200. Главне базе су му Катовице и Будимпешта, а тренутно лети из 16 база у Европи.
Бивши директор некадашње мађарске националне авио-компаније Малев Јожеф Варади је генерални директор Виз ера.
Највећи акционар је фонд Индиго партнерс из САД.
Пословни подаци[уреди | уреди извор]
Виз ер се декларише као највећа нискотарифна авио-компанија у Средњој и Источној Европи. Лети са једним типом авиона са укупно 180 седишта, која имају размак од 76cm. Током првих три месеца пословања Виз ер је превезао 250 000 путника, а у првој години пословања компанија је имала око 1.400.000 путника. У 2011. години Виз ер је превезао 11 милиона путника (15% више у односу на 2010).[1]
Флота[уреди | уреди извор]
Флота Виз ера састоји се од следећег типа авиона (подаци из јула 2015):[2]
| Тип авиона | У флоти | Поруџбина | Путника | Напомене |
|---|---|---|---|---|
| Ербас A320-200 | 63 | 21 | 180 | |
| Ербас A321-200 | — | 27 | 230 | Испоруке од 2015. |
| Ербас A321нео | — | 110[3][4] | 239 | Испоруке 2019–2024. |
| Укупно |
Закључно са јуном 2015. године, просечна старост авиона из флоте Виз ера износи 3,1 годину.
Резервације[уреди | уреди извор]
Виз ер је нискотарифна компанија са могућношћу резервација карата преко интернета, позивног центра или преко путничких агенција. Коришћење кредитне картице приликом резервације на интернету кошта додатних 8 евра, а телефонска резервација путем позивног центра кошта 10 евра.[5] У неким земљама Европске уније плаћање се може обавити и путем текућег рачуна.
Одредишта[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Ајндховен, Аликанте, Анталија, Орхус, Бања Лука, Бари, Барселона, Београд, Берген, Болоња (Форли), Брисел (Шарлруа), Брно, Будимпешта, Букурешт, Бургас, Валенсија, Варна, Варшава, Венеција (Тревизо), Верона, Вилњус, Вроцлав, Гдањск, Гетеборг, Глазгов (Прествик), Гренобл, Дебрецин (од 18. јуна),[6] Диселдорф (Виз), Дортмунд, Дубровник, Катанија, Катовице, Келн, Кијев, Клуж, Корк, Ларнака, Ливерпул, Лођ, Лондон (Лутон), Мадрид, Малага, Малме, Меминген, Милано (Бергамо), Напуљ, Ниш, Осло, Палма де Мајорка, Париз (Бове), Пиза, Познањ, Праг, Priština, Рим (Фјумићино), Рим (Ћампино), Сарагоса, Симферопољ, Скопље, Софија, Сплит, Ставангер, Стокхолм (Скавста), Тампере, Таргу Муреш, Темишвар, Торино, Турку, Тузла, Франкфурт (Хан), Хамбург (Љубек), Шефилд, Ниш.[7]
У својој историји Виз ер је испробао пуно линија, од којих су неке после извесног времена суспендоване због нерентабилности.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Aviokarta.net”. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2013. Приступљено 12. 2. 2012.
- ^ „Fleet age Wizz Air - Airfleets aviation”. airfleets.net. Приступљено 13. 6. 2015.
- ^ „PARIS: Wizz signs for 110 high-density A321neos”. Flightglobal. 18. 6. 2015. Приступљено 18. 6. 2015.
- ^ „Wizz Air firms-up order for 110 A321neo aircraft”. Airbus.com. 14. 9. 2015. Приступљено 14. 9. 2015.
- ^ „Списак накнада за услуге Виз ера”. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2012. Приступљено 12. 2. 2012.
- ^ „Виз ер лети из Дебрецина од јуна 2012.”. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2012. Приступљено 13. 2. 2012.
- ^ „Одредишта Виз ера”. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2012. Приступљено 12. 2. 2012.
