Виз ер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Виз ер
Wizz logo.gif
IATA
ICAO
Ознака
W6
WZZ
WIZZ AIR
Датум оснивања 2003
Чвориште
Флота 61 (+160 наручених)
Број дестинација 97
Седиште Будимпешта, Застава Мађарске Мађарска
www.wizzair.com
Виз ер Ербас А320 на аеродрому Катовице

Виз ер (Wizz Air) (мађ. Wizz Air Hungary Légiközlekedési) је мађарска нискотарифна авио-компанија са главним базама у Мађарској и Пољској.

Авио-компанија је основана септембра 2003. 19. маја 2004. је обавила први лет из Катовица у Пољској, а 23. јуна 2004 су почели са редовним саобраћајем из Будимпеште. Виз ер лети искључиво авионима типа Ербасом А320-200. Главне базе су му Катовице и Будимпешта, а тренутно лети из 16 база у Европи. Бивши директор некадашње мађарске националне авио-компаније Малев Јожеф Варади је генерални директор Виз ера. Највећи акционар је фонд Индиго партнерс из САД.

Пословни подаци[уреди]

Виз ер се декларише као највећа нискотарифна авио-компанија у Средњој и Источној Европи. Лети са једним типом авиона са укупно 180 седишта, која имају размак од 76cm. Током првих три месеца пословања Виз ер је превезао 250 000 путника, а у првој години пословања компанија је имала око 1.400.000 путника. У 2011. години Виз ер је превезао 11 милиона путника (15% више у односу на 2010.).[1]

Флота[уреди]

Флота Виз ера састоји се од следећег типа авиона (подаци из јуна 2015.):[2]

Флота Виз ера
Тип авиона У флоти Поруџбина Путника Напомене
Ербас A320-200 61 23 180
Ербас A321-200 27 230 Испоруке од 2015.
Ербас A321нео 110[3] 239 Испоруке од 2019.
Укупно
61
160

Закључно са јуном 2015. године, просечна старост авиона из флоте Виз ера износи 3,1 годину.

Резервације[уреди]

Виз ер је нискотарифна компанија са могућношћу резервација карата преко интернета, позивног центра или преко путничких агенција. Коришћење кредитне картице приликом резервације на интернету кошта додатних 8 евра, а телефонска резервација путем позивног центра кошта 10 евра.[4] У неким земљама Европске уније плаћање се може обавити и путем текућег рачуна.

Одредишта[уреди]

Ајндховен, Аликанте, Анталија, Орхус, Бари, Барселона, Београд, Берген, Болоња (Форли), Брисел (Шарлруа), Брно, Будимпешта, Букурешт, Бургас, Валенсија, Варна, Варшава, Венеција (Тревизо), Верона, Вилњус, Вроцлав, Гдањск, Гетеборг, Глазгов (Прествик), Гренобл, Дебрецин (од 18. јуна),[5] Диселдорф (Виз), Дортмунд, Дубровник, Катанија, Катовице, Келн, Кијев, Клуж, Корк, Ларнака, Ливерпул, Лођ, Лондон (Лутон), Мадрид, Малага, Малме, Меминген, Милано (Бергамо), Напуљ, Осло, Палма де Мајорка, Париз (Бове), Пиза, Познањ, Праг, Рим (Фјумићино), Рим (Ћампино), Сарагоса, Симферопољ, Скопље, Софија, Сплит, Ставангер, Стокхолм (Скавста), Тампере, Таргу Муреш, Темишвар, Торино, Турку, Тузла, Франкфурт (Хан), Хамбург (Љубек), Шефилд, Ниш (од 3. јула 2015).[6]


У својој историји Виз ер је испробао пуно линија, од којих су неке после извесног времена суспендоване због нерентабилности.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Aviokarta.net | Wizz Air prevezao 11 miliona putnika u 2011
  2. „Fleet age Wizz Air - Airfleets aviation”. airfleets.net. Приступљено 13 June 2015. 
  3. „PARIS: Wizz signs for 110 high-density A321neos”. Flightglobal. 18. 6. 2015.. Приступљено 18. 6. 2015.. 
  4. „Списак накнада за услуге Виз ера”. Приступљено 12. 2. 2012.. 
  5. „Виз ер лети из Дебрецина од јуна 2012.”. Приступљено 13. 2. 2012.. 
  6. „Одредишта Виз ера”. Приступљено 12. 2. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]