Викарни епископ сремски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Викарни епископ сремски је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Српској православној цркви. Била је почасна титула помоћном епископу патријарха српског.

Историјат[уреди]

У периоду од 1690. односно 1695. године митрополити карловачки су уједно били епархијски архијереји („архидијецезани”) тадашње Сремске епархије или Сремско-карловачке архидијецезе која је обухватала Осјечко поље и Срем.

Прије уједињења Српске православне цркве (1920) односно обнављања Пећке патријаршије, митрополитска катедра у Сремским Карловцима била је упражњена због смрти карловачког митрополита и српског патријарха Лукијана Богдановића (1913). Сремском архидијецезом су тада администрирали епископи Мирон Николић, Михаило Грујић и Георгије Летић.

Од 1920. до 1928. титуларни епископ Сремске Митровице био је Максимилијан Хајдин, а 1928. изабран је викарни епископ сремски Иринеј Ђорђевић и на том положају остао је до 1930. Сљедеће године, подручје Сремско-карловачке архидијецезе се спаја са Архиепископијом београдском у једну Архиепископију београдско-карловачку којом управља патријарх српски, а који је имао викарног епископа сремског у двору у Сремским Карловцима.

Послије Другог свјетског рата, на првом редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (1947) основана је Епархија сремска чиме је дотадашњи викарни епископ сремски постао епархијски архијереј.[1]

Епископи[уреди]

Викарни епископи сремски:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Архијереји Епархије сремске у XX веку („Православље“, број 1044)”. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2015. Приступљено 08. 09. 2014.