Пређи на садржај

Википедија:Без оригиналног истраживања

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због упитног доприноса истих.
С Википедије, слободне енциклопедије

Википедија није мјесто за оригинална (ауторска) истраживања. Навођење извора и избјегавање оригиналних истраживања су уско везани: једини начин да докажете да оно што уносите у чланке није оригинално истраживање је да наведете провјерљиве изворе, гдје постоје информације које су у „директној вези“ са предметом чланка и које помажу кредибилитету садржаја у чланку.

Без оригиналног истраживања је једно од трију правила којима се води садржај на Википедији. Друга два правила су Википедија:Неутрална тачка гледишта и Википедија:Проверљивост. Сходно томе, та правила одређују врсту и квалитет материјала који је прихватљив у главном именском простору (читај: чланцима) Википедије. Пошто се сва три правила надопуњују, не треба их схватити изоловано једно од другог и уредници би се требали упознати са сваким од њих. О примјени ова три правила није могуће расправљати и ниједно од њих не може бити замјењено другим правилом, или упутством, па чак ни ако постоји консензус уредника који би омогућио тако нешто. Странице с описима тих правила могу бити мијењана само утолико, уколико боље рефлектирају практично објашњење и примјену тих принципа.

Дефиниција

[уреди | уреди извор]

Оригинално истраживање је појам који се користи на Википедији, а односи се на садржај који уредници убацују у чланке и који није раније објављен у неком повјерљивом извору. Чине га необјављене теорије, подаци, чињенице, концепти, аргументи и идеје; или неке нове интерпретације, анализе, или синтезе већ објављених података, чињеница, концепата, или аргумената чији је циљ измјена ранијих ставова или, према ријечима кооснивача Википедије Џимија Велса, је појам који се користи на Википедији, а односи се на садржај који има приступ карактеристичан за књижевна дјела, односно „новеле, приповјетке, романе, или потпада под историјске интерпретације, односно реинтерпретације“.

Примарни, секундарни и терцијарни извори

[уреди | уреди извор]
  • Примарни извори података су извори који су врло блиско повезани са одређеним подацима. То је на примјер писана изјава сведока који је присуствовао одређеном догађају; археолошке творевине које говоре саме за себе; дневници историјских личности; филм и фотографије (али погледајте испод); историјски документи као што су новине, пописи, транскрипти јавних презентација или интервјуа; резултати истраживања мишљења јавног мњења; различити истраживачки упитници у табеларном облику; писани, звучни или видео записи, поријеклом из научних истраживања; резултати лабораторијског и ван-лабораторијског истраживања.
Примарни извори који су објављени у поузданом извору (на примјер у академском листу или неком од водећих медија) могу бити коришћени на Википедији, али пажљиво, јер се они лако злоупотребљавају. Уношење у чланак било какве интерпретације примарног извора захтјева навођење поузданог секундарног извора (види сљедећу ставку) за ту интерпретацију. Без секундарног извора, примарни извори се могу користити само за описне тврдње које и обична разумна особа без посебног образовања може провјерити. На примјер, чланак о неком роману може навести одређене дијелове романа да би објаснио радњу, али било која интерпретација захтјева секундарни извор.
  • Секундарни извори су извори који су најмање један корак удаљени од одређеног податка. У њима се, на основу примарних извора, праве уопштавања, анализе, синтезе, интерпретације или вредновања података.
Оригинално истраживање којим се од википедијског чланка ствара примарни извор није дозвољено. С друге стране, истраживање које се састоји од сакупљања и организовања података из постојећих примарних и/или секундарних извора је, наравно, добродошло. Сви чланци на Википедији треба да се заснивају на информацијама сакупљеним из објављених примарних и секундарних извора. То не потпада под оригинално истраживање него се односи на истраживање које се заснива на изворима и то је основни приступ стварања било које енциклопедије.
У неким случајевима, кад чланак (1) описује нешто чију тачност може провјерити свака разумна пунољетна особа без посебног специјалистичког знања, а (2) не садржи никакве аналитичке, синтетичке, интерпретативне, или вриједносне судове, такав чланак може бити у потпуности заснован на примарним изворима (примјерице Пита од јабука), али такви случајеви су изузеци.
Чланци на Википедији садрже материјал заснован на провјерљивости, а не истини, тако да се у њима представља оно што су други вјеродостојни извори објавили, без обзира да ли ми сматрамо да то, што је у њима записано, није довољно тачно. У намјери да се избјегну оригинална истраживања, и у намјери да се помогне побољшању квалитета Википедије, битно је да сваки извор материјала, као и било која уопштавања, анализе, синтезе, интерпретације, или вредновања, односно вредновања информација и података, потичу из већ објављених извора, односно извора, или публикација трећих лица са репутацијом (што значи одбацивање самообјављених материјала, односно материјала које свако може да објави на интернету, или одштампа у локалним штампаријама). Веома је важно постављање одговарајућих референци, односно избјегавање вађења информација из контекста у циљу стварања намјерно погрешне интерпретације садржаја. Исправно постављање референце помаже читаоцима да се увјере да оно што пише у чланку на Википедији има подршку на другим мјестима са репутацијом и кредибилитетом.
У неким случајима ће бити контроверзи или дебате о томе шта чини одређени извор легитимним или с репутацијом. Кад не постоји слагање о томе, чланак би требао приказати супротстављене ставове контроверзе и различитих ауторитета или извора. Такав приступ омогућава неутралну тачку гледишта.
  • Терцијарни извори су публикације као енциклопедије и друге збирке које углавном сумирају секундарне изворе. Википедија је терцијарни извор. Многи уводи у уџбеницима могу се назвати терцијарним изворима, зато што сумирају вишеструке секундарне изворе.
Вјеродостојни, објављени терцијарни извори могу бити веома корисни за сумирање веома обимних тема које укључују много примарних и секундарних извора, а нарочито када су ти извори међусобно контрадикторни. Неки терцијарни извори су више или мање веродостојни, а у оквиру једног терцијарног извора, такође саме одреднице могу бити више или мање веродостојне. Википедијини чланци не могу да се користе као терцијарни извори у другим Википедијиним чланцима, али се понекад користе као примарни извори у чланцима о самој Википедији.

Шта је неприхватљиво?

[уреди | уреди извор]

Убачена измјена у чланку се сматра оригиналним истраживањем, ако претпоставља идеје и аргументе. Односно ако се њоме чини било шта од слиједећега:

  • Убацује се теорија или метод одређеног рјешења.
  • Убацују се оригиналне идеје.
  • Дефинишу се нови термини.
  • Дају се или постављају нове дефиниције већ постојећих појмова.
  • Убацује се аргумент, без навођења провјерена извора, чији је циљ побијање или подржавање неких нових идеја, теорија, аргумената, или позиција.
  • Убацује се анализа или синтеза већ успостављених чињеница, идеја, мишљења, или аргумената, на начин којим се ствара одређена ситуација којом се фаворизује мишљење уредника, без атрибуције такве анализе или синтезе, провјереном извору.
  • Убацују се или се користе неологизми без навођења поузданих извора.

Чињеница да се на Википедији не прихватају одређене ствари не значи да је материјал лош или несправан (односно неистинит) - то само значи да Википедија није одговарајуће мјесто за његово објављивање. Требало би одбацити чак и новинске радове на нивоу заслуге за Пулицерову награду као и научне радове на нивоу Нобелове награде ако су аутори истих покушали та дјела објавити најприје на Википедији. Ако имате неку идеју за коју сматрате да би требала постати дио корпуса знања какав је Википедија, најбоље је да резултате ваших истраживања средите и објавите у неким од угледних дневника или вјесника, а затим и документујете ваш рад на непристран начин.

Зашто оригинално истраживање није прихватљиво

[уреди | уреди извор]

Изворна мотивација за правило Без оригиналнога истраживања била је спречавање објављивања личних теорија особењака и тролова, а који би покушали да искористе Википедију да привуку пажњу на своје идеје као и на себе саме.

Ипак, правило без оригиналнога истраживања је више од самога без личних особењачких теорија. Оно такође укључује и личне ставове уредника, политичка разматрања, њихове личне анализе и интерпретације објављених материјала, као и необјављене синтезе објављених радова, гдје таква синтеза тежи да брани и одражава ставове које уредник може имати, или да подупире аргумент или дефиницију коју исти уредник настоји предложити. То значи да било какве чињенице, размишљања, интерпретације, дефиниције и аргументи објављени на Википедији морају претходно бити објављени у поузданим изворима у вези с темом чланка. Погледај овај примјер за више детаља.

Примјеном код свих уредника, ово правило помаже осигуравању наше репутације на више начина:

  1. Обавеза је Википедије према својим читатељима да информације које овдје читају буду поуздане и угледне, тако да се ослањамо само на повјерљиве или угледне објављене изворе. Погледај Википедија:Без оригиналног истраживања#Угледне публикације и Википедија:Поуздани извори за расправе о томе како да се оцени да ли је извор поуздан.
  2. Кредибилни извори дају читаоцима ресурсе које могу да консултују у даљем току свог истраживања. Неки људи се енциклопедији окрећу као првом кораку у истраживању а не као последњем.
  3. Ослањање на цитиране изворе помаже да се појасни које тачке гледишта су представљене у чланку, и олакшава поштовање политике неутралне тачке гледишта.
  4. Ослањање на кредибилне изворе такође може да охрабри нове кориснике да доприносе. На пример, ако неко зна за важан извор на који се чланак није позвао, он се може осећати лагодније приликом додавања новог материјала у чланак.

Синтеза објављенога материјала која служи за заузимање одређеног става

[уреди | уреди извор]

Уредници гријеше када мисле да ако је садржај А објављен у провјереном извору и Б је такође објављен у провјереном извору, онда А и Б могу да се користе у једном чланку да би се исфорсирао став В. Напротив, то је класични примјер нове синтезе објављеног материјала који се користи да би се исфорсирао нови став и стога се сматра оригиналним истраживањем. „А и Б, ради заузимања става В“ је прихватљиво само онда, ако је провјерени извор објавио тај аргумент и који има везе са темом чланка.

Следи пример из Википедијиног чланка (чланак је о Џонсу, не о плагијатури уопштено):

Смит каже да је Џонс плагирао у свом Flower-Arranging: The Real Story копирањем референци из друге књиге. Џонс ово одбацује и каже да је крив само због добре научне праксе јер је дао цитате за референце за које је сазнао из друге књиге.

За сада је све у реду. Сада следи нова синтеза објављеног материјала:

Ако је Џонсова тврдња да је увек консултовао оригиналне изворе нетачна, ово би било супротно пракси коју предлаже Чикашки приручник стила као и Харвардовом студентском приручнику за писање, који оба захтевају да се цитирају само извори који су заиста коришћени. Ниједан приручник кршења овог правила о цитирању оригиналних извора не назива плагирањем. Уместо тога, плагирање се дефинише као коришћење информација, идеја, употребљених речи или структуре извора, без да се они цитирају.

Цео овај пасус представља оригинално истраживање, јер је он ауторова лична синтеза објављеног материјала која служи да истакне његову дефиницију и мишљење о плагирању и томе да ли га је Џонс починио. Аутор цитира добре изворе о доброј пракси (Чикашки приручник стила и Харвардов студентски приручник за писање). У чланку о плагирању, неке од тврдњи које је он изнео би могле да буду прихватљиве, све док су доступни линкови или цитати извора.

Међутим, у чланку о Џонсу, овај пасус истиче ауторово мишљење да, уз дату одређену дефиницију плагирања, га Џонс није починио. Невезано за чињеницу да његово мишљење изгледа да јесте подржано, од стране Чикашког приручника стила, оно остаје ауторово мишљење.

Да би овај пасус био прихватљив у чланку о Џонсу, аутор би морао да пронађе поуздан извор који је коментарисао на расправу Смита и Џонса и који је сам истакао д: Ако је Џонсова тврдња да је увек консултовао оригиналне изворе нетачна, ово би било у супротности са праксом коју предлаже Чикашки приручник стила... и тако даље. То јест, тачно тај аргумент, или комбинација материјала, је морала да буде објављена у поузданом извору у контексту теме о којој је чланак.

Уредници стручњаци за одређену област

[уреди | уреди извор]

Политика без оригиналног истраживања не забрањује стручњацима за одређену тему да допуњују Википедију својим знањем. Напротив, Википедија охрабрује експерте да доприносе, све док је њихово знање проверљиво. Претпостављамо, међутим, да је неко стручњак не само због свог личног и директног познавања теме, већ и због свог познавања објављених извора о тој теми. Ова политика забрањује корисницима-стручњацима да наводе своје лично и директно знање ако то знање није проверљиво. Ако је корисник-стручњак објавио резултате свог истраживања на неком другом месту, у угледној публикацији, он може да цитира тај извор пишући у трећем лицу, и поштујући политику неутралне тачке гледишта. Стручњаци морају да цитирају поуздане публикације објављене од стране трећег лица, и не смеју да користе своје необјављено знање, које би било немогуће проверити. Надамо се да ће корисници-стручњаци користити своје познавање објављених извора да обогате наше чланке, имајући у виду да специјалисти немају привилегован положај унутар Википедије.

Објашњавање теорија

[уреди | уреди извор]

За теорије:

  1. Изреците кључне концепте;
  2. Изреците познате и популарне идеје и идентификујте општи консензус, јасно означивши шта је шта, и имајте у виду да теорије и погледи које су у екстремној мањини не морају да буду укључене.

Нестабилни неологизми, и идеје које потичу од једног појединца који не представља ауторитет или од мале групе таквих појединаца, треба или да иду у чланке за брисање (јер падају на тесту проверљивости, а не јер су нужно погрешни), или да буду одстрањени из чланака.

Угледне публикације

[уреди | уреди извор]

Међу угледним публикацијама су научни часописи (енгл. peer-reviewed journals), књиге које су издале познате академске издавачке куће или универзитети, или одсеци издавача општег усмерења које имају добру репутацију у области научних издања.

Када су у питању неакадемске теме, није лако дати тачну дефиницију угледног извора. У начелу, већина нас има добру интуицију о значењу овог израза. Часописи или новине које издају врло екстремне политичке или религиозне групе ће се ретко сматрати угледним. На пример, Википедија се неће ослањати искључиво на чланак објављен у новинама Милитант које издаје Социјалистичка радничка партија, као на добар извор за тврдњу да председник Сједињених Држава, Џорџ Буш мрзи децу. Међутим, ако исту тврдњу одштампа Њујорк тајмс, Википедија би могла да реферише на овај чланак (и на изворе цитиране у том чланку). Листови политичких партија међутим могу да се користе као извори информација о самој партији.

Поставите сами себи неколико питања када покушавате да оцените да ли је нека публикација ваљана као извор. Да ли је писана у острашћеном тону? Да ли има велико или врло мало читалаштво? Да ли се ради о издању направљеном само да би писац или издавач подигао себи рејтинг? Да ли издавачем управља једна особа или има велико, стално особље? Да ли неко врши стручну рецензију текстова, или објављују шта стигну без пуно провера? Ако бисте чули да издавач кога планирате да искористите као извор разматра да објави врло негативан чланак о вама, да ли бисте били (а) престрављени јер сумњате да издавач није одговоран и не проверава добро чињенице; или (б) осећали дозу смирености због тога што верујете да издавач има систем од више слојева у којима се врше провере, људе који проверавају чињенице, правнике, уреднике, и да ће највероватније исправити грешке пре него што чланак дође у штампу? Ако је одговор (а), немојте да користите тај извор. Ако је одговор (б), ради се о ономе шта Википедија назива угледан извор.

Када дође до расправе око тога да ли је нека публикација угледна, можете да покушате да укључите у разговор више корисника и да покушате да дођете до консензуса. Међутим у овом случају нема јасне дефиниције, али начелно не треба да игноришете своју интуицију.

Оригиналне слике

[уреди | уреди извор]

Слике уживају велики изузетак од правила БОИ. Уређивачи Википедије се охрабрују да фотографишу и цртају слике и да их шаљу на Википедију. Том приликом треба да их објављују у склопу ГФДЛ или неке друге слободне лиценце, а све у циљу илустровања чланка. Постоји неколико разлога зашто је ово добродошло:

  • Слике или фотографије се генерално користе за илустровање и не представљају необјављене идеје или аргументе, на шта се углавном политика "Без оригиналног истраживања" и односи.
  • Због закона о заштити ауторских права у многим земљама и његовог односа са прављењем слободне енциклопедије, постоји релативно мало јавно доступних слика или фотографија које би могли да преузмемо и користимо. Уредници Википедијиних слика преузимају потребну улогу на себе.

Могућност слања оригиналних слика има познати недостатак. Уредник има могућност да користећи уређивање слике измени чињенице или став који се илуструје сликом. Измењене слике требају јавно бити обележене као такве и, ако већ нису, треба их објавити на страни Википедија:Слике и медији за брисање.

Слике које представљају оригинално истраживање на било који други начин нису дозвољене. На пример: дијаграм атома водоника који приказује додатне честице у језгру о којима је објашњавао пошиљалац слике. Све слике и фотографије су подложне и осталим Википедијиним правилима и политикама, а посебно Википедија:Неутрална тачка гледишта и Википедија:Проверљивост.

Преводи и транскрипти

[уреди | уреди извор]

Превод извора на српски, или транскрипт звучних записа са звучних и аудио извора, не сматра се оригиналним истраживањем. О томе како треба третирати изворе за које је потребан превод, погледати Википедија:Проверљивост#Извори који нису на српском језику.

Правила у вези и упутства за уређивање

[уреди | уреди извор]

Инсистирањем да само чињенице, тврдње, теорије, идеје, мишљења и аргументи који су већ објављени од стране угледних издавача могу да се објаве на Википедији, политика без оригиналног истраживања и политика проверљивости се међусобно ојачавају.

Граница за укључивање у Википедију је проверљивост, не истина.

Види Википедија:Проверљивост за детаљније информације, и Википедија:Цитирање извора за примере стилова цитирања.

Забрана оригиналног истраживања ограничава могућност да особа која пише чланак у њему представља своју тачку гледишта. Штавише, истицањем важности укључивања проверљивих истраживања које су произвели други, ова политика промовише укључивање више различитих тачака гледишта у чланак. На тај начин, политика забране оригиналног истраживања помаже спровођење политике неутралне тачке гледишта.

У многим случајевима постоји више успостављених тачака гледишта на дату тему. У таквим случајевима, ниједан појединачни угао посматрања, м а колико добро истражен био, није ауторитативан. Није одговорност појединачног аутора да истражи све тачке гледишта. Међутим, када додају неко истраживање у чланак, важно је да аутори пруже контекстуалне информације о тој тачки гледишта, која назначава колико је прихваћена, и да ли је дели већина или мањина.

Како да утврдите да ли је нека тачка гледишта шире прихваћена

[уреди | уреди извор]

Укључивање тачке гледишта коју подржава само уска мањина може да представља оригинално истраживање, јер је могуће да постоји недостатак довољно кредибилних неутралних објављених извора који би је подржали.

Из поруке коју је на мејлинг листу послао Џимбо Вејлс, оснивач Википедије:

  • Ако је гледиште има подршку већине, онда би требало да буде лако да се оно подржи референцама ка општеприхваћеним изворима;
  • Ако гледиште има подршку значајне мањине, онда би требало да буде лако да се именују њени проминентни поборници;
  • Ако гледиште има подршку екстремно мале (или врло ограничене) мањине, оно не припада на Википедију (осим можда у неком помоћном чланку) невезано од тога да ли је тачно или не; и невезано од тога да ли можете да га докажете или не.

Видети Википедија:Неутрална тачка гледишта за детаљнија упутства.

На страницама за разговор и страницама пројекта

[уреди | уреди извор]

Као и већина Википедијиних политика, политика без оригиналног истраживања се односи на чланке у главном именском простору а не на стране за разговор и стране пројекта, мада неки сматрају да је неукусно расправљати о личним теоријама на странама за разговор.

Референце

[уреди | уреди извор]

Додатне информације

[уреди | уреди извор]
  • Academic Publishing Wiki - вики који прихвата оригинално истраживање
  • Wikiresearch, предлог за вики за оригинално истраживање.