Википедија:Вики-гимназијалац/Izlazak biljaka na kopno

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kuksonija(Prve vaskularne biljke pripadale su rodu kuksonija(Cooksonia))

Prvi organizmi koji su trajno naselili kopno jesu biljke. Postoje dve teorije o izlasku biljaka na kopno: telomska i genomska. Danas je prihvaćena genomska teorija.

Telomska teorija[уреди]

Rinija

Na osnovu fosilnih podataka naučnici su zaključili da su prve biljke naselile kopno pre oko 420 miliona godina , u geološkom periodu siluru. Prve biljke su bile iz porodice rinija(Rhyniophyta).Od rinija su nastale ostale biljke mahovine sa jedne strane , a vaskularne biljke sa druge strane.

Genomska teorija[уреди]

Na osnovu analize molekula DNK, kopno su prvo naselile jetrenjače pre više od 470 miliona godina. Veoma nežno telo ovih biljaka onemogućilo je njihovu fosilizaciju.

Prve kopnene biljke[уреди]

Prve kopnene biljke su kao potomci algi imale probleme na kopnu. Prvi problem je bila reprodukcija. U vodi proces reprodukcije je mnogo jednostavniji – dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma plivaju u vodi, nađu jedna drugu i spoje se u diploidnu ćeliju. Drugi problem je tečnost. Alge na suvom bi se brzo osušile jer ne poseduju mehanizme koji bi zadržali tečnost u stablu. Treći problem je prenos hranljivih materija. Alge u vodi mogu da upijaju hranljive materije koje ih okružuju u vodi, dok na suvom minerali iz zemljišta moraju biti preneti do drugih delova biljke. Osnovni problemi sa kojima su se našle prve biljke jesu nedostatak vode i povećano ultraljubičasto zračenje. Da bi opstale u tim uslovima, biljke su morale da razviju niz prilagođenosti koje omogućavaju:

Jetrenjača (prva je naselila kopno)
  • zaštitu od prekomernog UV zračenja, zagrevanja i isparavanja
  • razmenu gasova u vazdušnoj sredini
  • provođenje vode i mineralnih supstanci
  • obavljanje fotosinteze i provođenje vode i organskih supstanci
  • uspravno održavanje tela
  • razmnožavanje nezavisno od vode

Rana evolucija kopnenih biljaka[уреди]

Zbog novih životnih uslova biljke su se adaptirale. Tom adaptacijom razvili su se prvi biljni organi i prva biljna tkiva. Na površini biljnog tela diferenciralo se pokorično biljno tkivo – epidermis, a na njegovoj površini kutikula. Epidermis i kutikula su štitile biljke od prekomernog zagrevanja, zračenja i isparavanja. U epidermisu su se pojavile stome – strukture koje omogućavaju razmenu gasova sa spoljašnjom sredinom i regulaciju odavanja vode. Diferencijacija posebnih morfoloških struktura je omogućila biljci da upija vodu i mineralne supstance iz zemlje. Kod najprimitivnijih biljaka tu funkciju su vršile ćelije koje se zovu hidroide(koje i danas postoje kod mahovina). Kod vaskularnih biljaka pojavili su se prvi vaskularni elementi traheide koje vrše istu funkciju kao i hidroide.

Prečica

Za razliku od svoji predaka – algi, koje celim telom vrše fotisintezu, biljke su razvile listove (u kojima se sintetišu organska jedinjenja) i tkiva za provođenje organskih supstanci. Takođe su razvile strukture koje im daju čvrstinu i omogućavaju uspravno držanje. Te strukture su ćelije , ali za razliku od drugih ćelije ove imaju izrazito zadebljane ćelijske zidove objedinjene u mehaničkim tkivima. Da bi se prvobitne biljke mogle razmnožavati van vode biljke su razvile sporangije. U sporangijama u procesu mejoze nastaju nepokretne spore koje služe za bespolno razmnožavanje. Adaptacija polnih reproduktivnih struktura se održavala sporije, tako da polni proces razmnožavanja prvih biljaka i dalje zavisi od vode.[1].[2]

Reference[уреди]

  1. Vladimir, R.(2015), „Biologija udžbenik za prvi razred gimnazije“, Beograd; str.168, 169, 170
  2. „Prelazni Fosili”. Teorija Evolucije. Приступљено 09. 03. 2016.