Википедија:Вики-гимназијалац/Izlazak biljaka na kopno

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Kuksonija(Prve vaskularne biljke pripadale su rodu kuksonija(Cooksonia))

Prvi organizmi koji su trajno naselili kopno jesu biljke. Postoje dve teorije o izlasku biljaka na kopno: telomska i genomska. Danas je prihvaćena genomska teorija.

Telomska teorija[уреди]

Rinija

Na osnovu fosilnih podataka naučnici su zaključili da su prve biljke naselile kopno pre oko 420 miliona godina , u geološkom periodu siluru. Prve biljke su bile iz porodice rinija(Rhyniophyta).Od rinija su nastale ostale biljke mahovine sa jedne strane , a vaskularne biljke sa druge strane.

Genomska teorija[уреди]

Na osnovu analize molekula DNK, kopno su prvo naselile jetrenjače pre više od 470 miliona godina. Veoma nežno telo ovih biljaka onemogućilo je njihovu fosilizaciju.

Prve kopnene biljke[уреди]

Prve kopnene biljke su kao potomci algi imale probleme na kopnu. Prvi problem je bila reprodukcija. U vodi proces reprodukcije je mnogo jednostavniji – dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma plivaju u vodi, nađu jedna drugu i spoje se u diploidnu ćeliju. Drugi problem je tečnost. Alge na suvom bi se brzo osušile jer ne poseduju mehanizme koji bi zadržali tečnost u stablu. Treći problem je prenos hranljivih materija. Alge u vodi mogu da upijaju hranljive materije koje ih okružuju u vodi, dok na suvom minerali iz zemljišta moraju biti preneti do drugih delova biljke. Osnovni problemi sa kojima su se našle prve biljke jesu nedostatak vode i povećano ultraljubičasto zračenje. Da bi opstale u tim uslovima, biljke su morale da razviju niz prilagođenosti koje omogućavaju:

Jetrenjača (prva je naselila kopno)
  • zaštitu od prekomernog UV zračenja, zagrevanja i isparavanja
  • razmenu gasova u vazdušnoj sredini
  • provođenje vode i mineralnih supstanci
  • obavljanje fotosinteze i provođenje vode i organskih supstanci
  • uspravno održavanje tela
  • razmnožavanje nezavisno od vode

Rana evolucija kopnenih biljaka[уреди]

Zbog novih životnih uslova biljke su se adaptirale. Tom adaptacijom razvili su se prvi biljni organi i prva biljna tkiva. Na površini biljnog tela diferenciralo se pokorično biljno tkivo – epidermis, a na njegovoj površini kutikula. Epidermis i kutikula su štitile biljke od prekomernog zagrevanja, zračenja i isparavanja. U epidermisu su se pojavile stome – strukture koje omogućavaju razmenu gasova sa spoljašnjom sredinom i regulaciju odavanja vode. Diferencijacija posebnih morfoloških struktura je omogućila biljci da upija vodu i mineralne supstance iz zemlje. Kod najprimitivnijih biljaka tu funkciju su vršile ćelije koje se zovu hidroide(koje i danas postoje kod mahovina). Kod vaskularnih biljaka pojavili su se prvi vaskularni elementi traheide koje vrše istu funkciju kao i hidroide.

Prečica

Za razliku od svoji predaka – algi, koje celim telom vrše fotisintezu, biljke su razvile listove (u kojima se sintetišu organska jedinjenja) i tkiva za provođenje organskih supstanci. Takođe su razvile strukture koje im daju čvrstinu i omogućavaju uspravno držanje. Te strukture su ćelije , ali za razliku od drugih ćelije ove imaju izrazito zadebljane ćelijske zidove objedinjene u mehaničkim tkivima. Da bi se prvobitne biljke mogle razmnožavati van vode biljke su razvile sporangije. U sporangijama u procesu mejoze nastaju nepokretne spore koje služe za bespolno razmnožavanje. Adaptacija polnih reproduktivnih struktura se održavala sporije, tako da polni proces razmnožavanja prvih biljaka i dalje zavisi od vode.[1].[2]

Reference[уреди]

  1. ^ Vladimir, R.(2015), „Biologija udžbenik za prvi razred gimnazije“, Beograd; str.168, 169, 170
  2. ^ „Prelazni Fosili”. Teorija Evolucije. Приступљено 09. 03. 2016.