Википедија:Вики-студент/Средња школа "17. септембар" Лајковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету у Београду.
Датум уноса: март—мај 2016.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
КОНТАКТ ТЕЛЕФОНИ

Директор школе:
Иван Крушкоња, тел.014 3431-1455

Секретар:
Радоје Блажић, тел: 014 3431-145

Рачуноводство:
Јања Александрић, шеф рачуноводства
Снежана Томић, обрачунски радник
тел: 014 3431-145
тел/факс: 014 3431-145

ПП служба:
Горан Милинчић, психолог
тел: 014 3431-145

И - МЕЈЛ АДРЕСА

skolala@ptt.rs

Средња школа „17. септембар“ Лајковац спада у ред модерних школа које се посебно истичу по високом степену организације и професионалном приступу радника који у њој раде. Посебна пажња се поклања потпуној реализацији наставних планова и програма, као и васпитавању ученика у прихватању општеважећих позитивних моралних норми и вредности. У школи је запослено око 50 радника који стручно, одговорно, савесно и професионално обављају свој посао. У школи се у току једне школске године школује око 500 ученика у подручјима рада машинства и обраде метала, електротехнике и економија, права и администрације.
Средња школа ,,17. септембар" се нaлaзи нa у ширем центру грaдa, у улици Вука Караџића број 19. Школa се нaлaзи у близини Дома здравља и Основне школе „Миле Дубљевић“. Школа поседује једну зграду са фискултурном салом која се налази у склопу школе. На овај начин ученици све своје обавезе извршавају, а да при томе не напустају објекат школе. Тиме се њихова сигурност значајно побољшава. Такође у близини школе нема фреквентних саобраћајница. Иначе се школа налази у лепом окружуењу са пуно зеленила. Школа поседује и школско игралиште.


Како до школе[уреди]

Kakodoskole.jpg

Историјат школе[уреди]

Зимска идила око школе

Први помен школе на простору општине Лајковац односи се на школу у манастиру Боговађа, и потиче из 1796. Године, за време архимандрита Хаџи Рувима Ненадовића. Хаџи - Рувим, свестрани уметник, дуборезац, резбар, сликар и пансионирани цртач, основао је у манастиру сликарску заједницу.

Боговађа је седиште Правитељствујућег Совјета 1805. године, а у време Првог Устанка се помиње као школа. Као први учитељи у Боговађи, за чија се имена зна, спомињу се Радосав Котуровић (1816. Године) и Кирило Савић (10 маја 1819 године), Вуле Јовановић (1845 године), Димитрије Богићевић (1846 године), Аксентије Молеровић (1847 године) и други.

Током XIX века школу у Боговађи су похађали ученици из 16 села: Прњавора, Доњег Лајковца, Пепељевца, Стрмова, Придворице, Ратковца, Маркове Цркве, Наномира, Вировца, Бошњановића итд. Ученици из удаљених села становали су у школи.

Један од првих учитеља у Јабучју био је Милосав Пауновић, родом из Јабучја. Претходни а и наредни, учитељ у Јабучју био је Јован Бранковић, раније учитељ у Карановцу (округ Крагујевачки) и у Орашцу и Палежу. Осим Пауновића који је у Јабучју службовао у два периода, (1852 -1859) и (1867 - 1875), као учитељи забележени су и Поповић Павле 1863 године, Вучетић Мијаило (1864 - 1865) и Поповић Драгомир (1876 - 1878).

Године 1891 отворена је основна школа у Непричави али је врло кратко радила. Први учитељ је био Александар Ђорђевић. На основу одлуке Министра просвете од 12 фебруара 1925. године школа у Непричави је обновила рад.

1904. године почела је да ради школа у Марковој Цркви, коју тада похађају ученици из Маркове Цркве, Ратковца, Придворице, Вировца и поједини ученици из Словца, чија је матична школа била у селу Лозници. Од 1950. године па све до 31 августа 1978 године школа је радила као осморазредна.

Школа у Малом Борку почела је са радом 1907. године а први учитељ је био Антоније Јеремић.

1920. године почела је са радом школа у Рубрибрези, у једној приватној згради. Први учитељ био је Видоје Т. Јовановић из Ваљева.

Школа у Врачевићу је основана 1924. године а прва учитељица била је Стана Костић. Ту је више година службовала и учитељица Илић - Велимировић Милена - Босанка, рођена 1913. године у селу Јахови (Власеница).

До 1931. године ђаци из Ћелија су ишли у школу у Петку а од тада у своју новоизграђену школу у Ћелијама. Први учитељи су били Јовановић Миле и Олга.

До 1931. године ђаци из Пепељевца и Стрмова су похађали школу у Боговађи а од тада своју новоосновану у Пепељевцу. Први учитељ био је Бранимир Поповић.

До 1953 године ученици из Ратковца и Придворице ишли су у ниже разреде у школу у Марковој Цркви. Тада почиње рад школа у Ратковцу у малој, старој, задружној згради која се налазила код извора "Стублине" из кога се и сада школа снабдева водом. Први учитељ био је Момчило Лазаревић из Бранковине. 1957. године изграђена је нова школска зграда и од тада у њој су радили учитељи Сакл Драгиња и Сигфрид, брачни пар који је ту 1989. године стекао пензију.

Све до 1911. године ђаци из Лајковца и села Лајковца похађали су школу у Јабучју, а ђаци из Рубрибрезе и из новоосноване варошице Лајковац у Степању. Школа у Лајковцу је радила само годину дана, до избијања Балканских Ратова. За време Колубарске битке у Првом Светском Рату школска зграда је тешко оштећена.

Први учитељ био је Ђорђе Д. Ђорђевић. Рођен је 1885. године у Осечини. Учитељску школу је завршио у Алексинцу. Службовао је у Поћути (Ваљево), Крчмару (Мионица), Баталагама (Коцељево) и у Лајковцу. Учествовао је у Балканским и у Првом Светском Рату. Посебно се истакао у борбама на Гучеву и Мачковом Камену, па је унапређен у чин капетана ИИ класе. У току рата се разболео, па је и умро 27. априла 1919. године у Ваљеву.

Прва школа у варошици Лајковац била је женска стручна школа основана око 1932. године. У њој су као настеавнице радиле Савка Бркић и Лепосава Вујичић.

Основна школа у варошици Лајковцу почела је са радом 1936/37. године и похађали су је ученици из варошице Лајковац и села Рубрибреза. Налазила се у згради Соколског Друштва ("Соколана"- касније зграда трговинског предузећа "Победа"). До Другог Светског рата у овој школи су радили: Кристина Станковић (1939-1941 ), Загорка Драговић (1937 - 1941), Милорад Дубљевић (1939 - 1940 ) и Анита Стевановић (1939).

Школа у Лајковцу школске 1946/47. године прелази на седмогодишње школе, прераста у прогимназију. Школске 1952 године постаје осморазредна основна школа. Основна школа "Миле Дубљевић" у Лајковцу преселила се у садашљу школску зграду у септембру 1962 године.

Матична школа у Лајковцу има данас око 900 ученика и десет издвојених одељеља. Издвојена одељења у Бајевцу имају око 130 ученика а у Боговађи око 140 ученика. Директор школе је Јевтић Невенка, професор географије.

Друга основна школа на подручју Лајковачке општине, Основна школа "Димитрије Туцовић" у Јабучју прославила је 2002 године 160 година постојања. Директор школе је професор Лукић Александар.

Оснивање Средње школе "17 септембар" у Лајковцу претходило је отварање издвојеног одељења у Лајковцу, при Економској школи "25 мај" из Ваљева, 1 септембра 1977 године. У почетку, у школи су образовани ученици само прва два разреда, такозваних заједничких основа. Учионице и школски простор су биле у оквиру данашњег дечијег обданишта "Лептирић". У школи је радило око двадесетак радника. Руководилац истуреног одељења био је професор Гајић Драгић из Диваца, именован од стране Павловић Драгана, директора Образовног центра "25 мај" из Ваљева.

Потреба за отварањем самосталне средње школе у Лајковцу расла је са бржим развојем привреде и са увођењем усмереног образовања створили су се услови за оснивање школе. Зато је Скупштина општине Лајковац на заједничкој седници свих већа, одржаној 26 априла 1979 године, донела одлуку о оснивању средње школе у Лајковцу. Образовање ученика у првој и другој фази школовања почело је 1. септембра 1979. године. У садашњој школској згради школа ради од 1980. године.


Наредних година школа је верификовала следеће струке и профиле:

1. Правна струка: техничар за управне послове.

2. Економска струка: рачуноводствени техничар; економски техничар.

3. Прехранбена струка: техничар прехрамбене струке; млекар техничар.

4. Текстилна струка: конфекционар.

5. Машинска струка: механичар за пољопривредне машине, бравар монтер,монтер металних конструкција, металостругар, бравар, механичар за рударску и грађевинскун механизацију, машински техничар, аутомеханичар, електрозаваривач.

6. Електротехничка струка: електромонтер мрежа и постројења, електромеханичар за мерне и регулационе уређаје, електротехничар аутоматике, електромеханичар за машине и опрему, електротехничар рачунара.

Данас су се у школи усталиле три струке: електротехничка, машинска и економска струка.


Дужност директора школе од њеног оснивања до данас обављали су:

1. Гајић Драгић, професор српског језика, који је пре оснивања школе био организатор наставе издвојеног одељења центра "25 мај" из Ваљева.

2. Мирковић Ратко, професор српског језика, директор школе од септембра 1980. до 3.09.1984. године.

3. Миљанић Војислав, професор историје, директор од 3.09. 1984. до 10.04.1993. године.

4. Крушкоња Иван, професор филозофије и социологије директор је од 10.04.1993. године и на тој дужности се налази и данас. [1]


Дан школе[уреди]

Школа сваке године 17.септембра слави Дан школе, уз пригодан програм, који припремају наши ученици са професорима.


Библиотека[уреди]

Унутрашњост библиотеке

Наша библиотека је важан и незаобилазан простор школе. Корисници радо долазе и користе њене услуге, а често свраћају и само ради пријатне атмосфере коју пружа амбијент полица пуних књига.

Сваке школске године библиотека се обогати са више од 300 нових књига, углавном лектире. Значајан је и број луксузних издања, на која смо посебно поносни.

Шаховска литература и опрема дају и велике могућности за такмичења, забаву и обучавање ученика из ове спортске гране.

Ученици библиотеку осећају као свој простор и због заседања Ученичког парламента у њој као и часова из наставе појединих предмета и секција.

Најтраженија књига је Корени од Добрице Ћосића.


Образовни профили[уреди]

Електротехника и машинство и обрада метала (IV степен)[уреди]

Наставни програм можете видети на следећем линку:

* Техничар мехатронике IV степен - 30 ученика.

Техничар мехатронике треба да препозна локализује и отклони квар, тј. да препозна да ли је квар у некој електричној, електропнеуматској, пнеуматској, хидрауличној компоненти или у контролеру или у неком механичким делу. Због тога је потребно да у основи познаје све дисциплине које су присутне у једном мехатронском систему, нарочито практичне вештине које су у тим дисциплинама заступљене.

Настава из стручних предмета одвија се у савремено опремљеним кабинетима. Ученицима се омогућава стицање знања и вештина у режиму симулације коришћењем рачунара и квалитетног софтвера и на реалним уређајима који су пре свега безбедни за рад и учење.

- техничар мехатронике


Опис послова

Мехатроника није нова техничка грана, већ новонастали приступ који наглашава неопходност уједињавања и снажног међуделовања различитих подручја технике. Мехатроника представља комбинацију машинства, електронике, софтверског инжењерства и управљања. Са појавом ове научне дисциплине, јавила се потреба за образовањем стручних кадрова из ове области. У току четворогодишњег школовање ученици стичу потребна знања и вештине за функционално повезивање електро, машинских и информатичких технологија. Ученици усвајају знања из електронике, теорије система аутоматског управљања, мерења, механике, хидраулике, пнеуматике, рачунарства и роботике.

Након завршетка школовања ученици ће бити оспособљени за рад и одржавање комплексне опреме и система, који се састоје од електротехничких (електронских), машинских, оптичких, аутоматизованих и рачунарских склопова, за надзирање сложених процеса у погонима и пројектовање аутоматских система, машина и алата.

Техничар мехатронике услужно (сервисно) одржава и поправља сложену опрему и системе (аутоматизоване, односно компјутерски вођене) у производној техници, медицинској техници, техничким процесима, мерној опреми и сл.

Лабораторије су опремљене свим потребним уређајима за лако и успешно савладавање градива (један ученик-један рачунар, испитни столови за: електротехнику, хидраулику, пнеуматику, роботска станица, итд.)

Своје школовање ученици који заврше овај образовни профил могу наставити на свим техничким факултетима и вишим школама, првенствено у подручју машинства, електротехнике, електронике и информатике. Већина техничких факултета у Србији школује инжињере мехатронике. У европи постоји велики број техничких факултета на којима се изучава мехатроника као посебан смер, или се на машинским смеровима изучава Мехатроника као једна научна дисциплина.

Техничар мехатронике је нови образовни профил који омогућава праћење савремених токова науке и технологије и биће неопходан у савременим производним погонима.


Машинство и обрада метала (III степен)[уреди]

Наставни програм можете видети на следећем линку:

* Аутомеханичар, бравар и заваривач III степен - 30 ученика.

- заваривач

- бравар

- аутомеханичар


Опис послова

Заваривач у току трогодишњег школовања, ученици стичу основна знања и законитом за потребе израде неразводљивих и херметичких појава уз одговарајућу поузданост и економичност.У току школовања, ученици се оспособљавају за примену теоријских знања у практичном раду на различитим врстама заваривања.Интезиван развој производних система, а посебно технике и њених дисциплина доводи све веће примене заваривања, као и перналентног усавршавања поступака заваривања, лемљења и лепљења, уз примену механизованих или потпуно аутоматизованих процеса, што за последицу има сталну тражњу за квалификованим заваривачем што се може видети из података завода за тржиште рада.

Бравар израђује и поправља резни и стезни алат, ограде, браве, кључеве, механизме за врата и прозоре… Обрађује лимове и цеви, израђује метални намештај. Врши монтажне радове на грађевинским објектима. Упознаје се са техничком документацијом и на основу ње врши избор алата и материјала, обрађује металне предмете резањем, бушењем, варењем.

Аутомеханичар је образовни профил где се ученици оспособљавају за обављање текућег одржавања и поправку моторних возила (аутомобила и мањих камиона). Основни посао је провера и преглед целог возила или његових уређаја, механизама и утврђивање узрока квара. Oправку најчешће обавља заменом неисправних делова мотора, кочионог, управљачког и осталих механичких система моторних возила. Проверава функционисање поправљеног (замењеног) дела и возила у целини. Може да ради у ауто-сервисима и радионицама предузећа која имају возни парк. Тада поправља различите врсте возила, а у фабрикама за производњу аутомобила ради специјализован посао за одређени део и тип аутомобила. [2]


Електротехника (IV степен)[уреди]

Наставни програм можете видети на следећем линку:

* Електротехничар рачунара IV степен - 60 ученика.

Рачунарска техника је област која се бави применом, обрадом и чувањем информација помоћу електронских рачунара.

- електротехничар рачунара [3]


Опис послова

Електротехничар рачунара је образовни профил четвртог степена. У оквиру овог профила образују се техничари за рад на хардверу и софтверу, техничари који се баве одржавањем електронике самог рачунара или реализацијом програма на рачунару. Живимо у времену експанзије рачунара. Они налазе примену у свим областима људске делатности па је стога ово занимање веома атрактивно. Могућности запошљавању су веома велике, јер се рачунари практично свуда користе.


Економија, право и администрација (IV степен)[уреди]

Наставни програм можете видети на следећем линку:

* Економски техничар IV степен - 30 ученика.

- економски техничар


Опис послова

Економија као подручје рада у којем се образују економски техничари омогућава задовољавање интересовања ученика који су наклоњени проучавању друштвених наука. Изучавајући групу економских предмета поред опште-образовних, наши ученици стичу знања о економији као теорији и примењеној економији. [4]

По завршетку четворогодишњег школовања и стицањем звања економског техничара, имају могућност да наставе школовање на вишим и високим школама или да се запосле у многим гранама привреде (у банци, у осигурању, у трговачким, туристичким и угоститељским предузећима...), а послови на којима економски техничар може да ради су послови у области књиговодства, рачуноводства, финансија, благајнички послови, послови економске пропаганде и сл. На радним местима на којима се запошљавају економиски техничари, већина послова се обавља на рачунарима, за шта се оспособљавају кроз програм пословне информатике у средњој школи.

Пожељне особине ученика који уписују овај смер у нашој школи су : одговорност, тачност, ажурност, систематичност и развијене комуникацијске вештине.

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Средња школа ,,17. септембар" Лајковац”. Приступљено 26. 03. 2016. 
  2. ^ „Машинство и обрада метала (III степен)” (PDF). Приступљено 29. 03. 2016. 
  3. ^ „Електротехничар рачунара” (PDF). Приступљено 29. 03. 2016. 
  4. ^ „Економски техничар” (PDF). Приступљено 26. 03. 2016.