Википедија:Вики гимназијалац/Бока Которска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Boka Kotorska[уреди]

Поглед на Бококоторски залив са Ловћена

Бока Которска је залив Јадранског мора, налази се у Црној Гори. Залив је са југоисточне стране опасан кречњачким масивима Ловћена (1749m), а са северозападне обронцима Оријена (1895m), Доброштице (1570 m) и Радоштака (1441m). Између ових планина, изнад Пераста, простире се кречњачки масив Касон (873m). На северозападној страни улаза у залив налази се Витаљинско полуострво, а на југоисточној Луштичко. Та два полуострва растављена су мореузом Оштро.

Географија[уреди]

За цело подручје Боке Которске, посматрајући га као једну, гео-морфолошку и биљно-географску целину, може се рећи да је природа у свом стваралаштву била веома издашна. Редак је случај да се на релативно малој површини и краћој ваздушној удаљености може срести толики контраст рељефа, у чудесном склопу тектонске грађе, и биљно-географска рашчлањеност, од осиромашених, скоро голих кречњачких површина у залеђу, до листопадне вегетације на приобалном појасу. У том сликовитом стецишту дивних панорама и бројниг пејзажних колорита издиже се ово грандиозно дело природе често називана и Невјестом Јадрана.

На развој вегетације снажно утиче клима, што се на херцеговачком подручју, звог његовог рељефа, морфолошких процеса и непосредне близине мора, посебно одражава. Пошто се простире између Јадранског мора и крашког залеђа, ово подручје се налази под утицајем средоземне и планинске климе које се сусрећу и узајамно мешају, тако да има прелаза са утицајем и једне и друге климе, па се може говорити о посебној зони са тзв. субмедитеранском климом. Утицај мора на климатске прилике од великог је значаја. Битне су његове две особине: оно је акумулатор топлоте и извор водене паре, што представља прворазредни фактор у температурним кретањима и количини падавина на целом подручју Боке Которске. Како се водене масе нешто теже и загревају и хладе, у површинским слојевима јављају се крајем зиме минималне,а крајем лета максималне температуре Тако да море за период од краја зиме до краја лета сакупља, и у површинским и у дубинским слојевима, топлоту добијену сунчањем, да би је опет у периоду од краја лета до краја зиме ослобађало. Овим путем с топлотом добијеном од мора, ваздух изнад обале, и даље од ове, у зимској половини године условљава блажу климу, чиме се и карактерише средоземна клима: благе и влажне зиме, топла и сушна лета. Као извор водене паре, море омогућује велике количине падавина.

Одлике:[уреди]

Поглед са планине изнад Рисна
  • Почиње херцегновским заливом, који се сужава у кумборски тјеснац, заним њиме прелази у тиватски залив, па кроз Вериге улази у рисански и которски залив. Претпоставља се да је на настанак бококоторског залива утицала флувијална ерозија и то јос у плиоцену. Ова регија је позната као и подручјеса највећом просечном количином падавина у Европи.
  • У Боки постоји девет острва: Мамула, Ваведење, Госпа од Милости, Свети Марко, Острво Цвијећа, Свети Ђорђе и Госпа од Шкрпјела.
  • Превлака је полуострво на улазу у бококоторски залив. Приликом распада СФРЈ, почетком 90-их година XX века, она се појавила као спорно питање између СР Југославије и Хрватске, а један период и као проблем од међународног значаја. По привременом споразуму из 2002. године, копнена област припада Хрватској, док је приобални појас под надлежношћу Црне Горе.
  • Укупна површина: 87,33 km2
  • Укупна запремина: 2.412,306.000 km3
  • Максимлна дубина: 60 m
  • Средња дубина: 27,3 m
  • Дужина залива: 28,13 km
  • Dužina obalе: 105,7 km

Градови и већа насеља[уреди]

Котор
  • Игало
  • Херцег Нови
  • Мељине
  • Зеленика
  • Кумбор
  • Ђеновићи
  • Баошићи
  • Бијела
  • Каменари
  • Рисан
  • Пераст
  • Котор
  • Тиват
  • Кртоле
  • Крашићи
  • Радовићи
  • Росе

Занимљивости[уреди]

Острво Ваведење
Превлака
Панорама:
Бока Которска као једини фјорд на медитерану, у јул 2000. године, постала је један од 25 најлепших фјордова на свету, с тим што се остали налазе углавном у Скандинавији. На самом врху Бококоторског залива сместен је Котор. У околним пећинам нађени су трагови људског постојања из доба нолита у облику различитих алатки и прибора, и цртежа на зидовима пећина као што су Липци код Рисна.:
На Бечком конгресу 1814. године, Котор улази у састав Аустроугарске монархије и остаје под влашћу аустроугарске св до 1918. године када оба област бива припојена Југославији и дели судбину њених народа све до данас.
Porto Montenegro је лукзузна марина која се налази у Тивту. Представља једну од најлуксузнијих марина на Јадрану. У комплексу се налази марина, резиденције, пословни простори,а планирана је и изградња хотела.:


Референце[уреди]

Kotor Bay
Best Of Boka
Via Balkans
Kotor Bay
Airpano

Галерија[уреди]