Википедија:Вики гимназијалац/Калифорнија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Калифорнија
Калифорнија
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Држава САД
Главни градСакраменто
Највећи градЛос Анђелес
Службени језикенглески
ГувернерЏери Браун
 — копно390.730 km2
 — вода19.270 ст./km2
Становништво2000.
 — број ст.33.871.648
 — ISO 3166-2US-CA
Временска зонаPacific: UTC-8/-7
Поштански бројCA
www.ca.gov

Калифорнија je држава која се налази на западној обали САД. То је најмногољуднија држава САД, дом за једаног од осам Американаца (38 милиона људи), и трећа је по величини државе по површини (после Аљаске и Тексасу). Граничи са Орегоном на северу, на истоку са Невадом, Аризоном на југоистоку, и мексичкој држави Баја Калифорнија на југу. Главни град је Сакраменто.

Етимологија[уреди]

Реч Калифорнија првобитно се односила на цео регион састављен од Баја Калифорније полуострва у Мексику, садашњих америчких савезних држава Калифорније, Неваде, Јуте и, делова Аризоне, Новог Мексика, Тексаса и Вајоминга.

Верује се да је име Калифорнија потекло из измишљеног раја у коме живе Црни Амазонци којима влада краљица Calafia.[1][2] Царство кралјице Калафије је било острво где су живели грифони и друге чудне звери,и била је богата златом.

Географија[уреди]

Топографска карта Калифорније


Долина смрти

Калифорнија је 3. највећи држава у Сједињеним Америчким Државама, након Аљаске и Тексаса.[3]


У средини државе лежи Калифорнија Централна долина, омеђена приморским планинским венцима на западу, Сијера Невада на истоку, и Cascada Range на северу и Tehachapi планиноm на југу. Централна долина је Калифорнијска пољопривредна унутрашњост. Подељени на две стране Сакраменто-Сан Хоакин Делта реке, у северном делу, Сакраменто Долина служи као сливу реке Сакраменто, док јужни део, Сан Хоакин долине је прекретница за Сан Хоакин реку. Сакраменто-Сан Хоакин Делта реке служи као критично чвориште за снабдевање водом за државу.


Сијера Невада (шпански за "снежну опсегу") укључује и највиши врх у суседним државама, 48 Mount Whitney,[4][5][6] на 14,505 метара (4.421 м). Опсег обухвата Yosemite Valley, познат по својим глациалним изрезбареним куполама, и Секвоја Национални Парк, дом џиновских секвоја дрвећа, највећих живих организама на земљи, и дубоко слатководно језеро, Лаке Тахоа, највеће језеро у држави по запремини.


На истоку Сијера Неваде су Овенс долина и Моно језеро, суштинско миграционо станиште птица. У западном делу државе је Clear Lake, највеће слатководно језеро по површини у Калифорнији.


Око 45 одсто укупне површине државе је покривено шумама,и Калифорнија има највећу разноврсност борова од било које друге државе. Калифорнија има више шумског земљишта од било које друге државе, осим Аљаске. Многа дрвећа у Калифорнијској Белој планини су најстарија на свету; Bristlecone бор има старост преко 5.000 година.[7][8]На југу је велико унутрашње слано језеро Salton Sea.Долина смрти се налази северно од Мохаве која садржи најниже и најтоплије место у Северној Америци Badwater басен на -282 метра.[9]


Као део Ватреног Прстена, Калифорнија је предмет цунамија, поплава, суша, Санта Ана ветрова, пожара, клизишта на стрмом терену, а има неколико вулкана.

Клима[уреди]

Клима варира од медитеранске до субарктичке.

Већи део државе има медитеранску климу, са хладним, кишовитим зимама и сувим летима. Даље у унутрашњости, наилазе хладније зиме и топлија лета.

Северни делови државе имају просечно више годишњих падавина него на југу.

Долина смрти, пустиња са великим пространствима испод нивоа мора, сматра се за најтоплије место на свету,,[10][11] највиша температура у свету (57 °C),је тамо забележен 10. јула 1913. Најнижа температура у Калифорнији била је -45 ° (-43 ° С) 1937 у Боки.

Флора и фауна[уреди]

Калифорнија има неколико суперлатива у својој колекцији флоре: Највеће дрвеће, највише дрвеће, и најстарије дрвеће.

Има разне врсте кактуса.

Од биљака ту су патуљасти пустињски мак,нана,Калифорнијски мак –државни цвет.

Тарнбарк храст,Калифорнијски ловор,шећерни бор,широколисни јавор такође расту овде.

Шумски подови су покривени папрати,лалама,љиљанима,дивљим рибизлама.

У пустињама у доњој зони Соноран, сисаре укључују зец, пацов, и опосум. Уобичајени птице укључују сову,и разне врсте сокола. Од гмизаваца ту су:пустињска корњача,рогата жаба.

Горњи Соноран има сисаре као што су антилопе,мачке са прстенастим репом. Птица јединствена у овој зони је Калифорнијски кондор.

У зони транзиције, постоје колумбијски црнорепи јелен, црни медвед, сива лисица, кугуар,и Рузвелт лос. Гмизавци као што су змије и звечарке насељавају зону. Птице као што су водомар и колибри напредовали су овде.

Од априла 2003, 118 Калифорнијских животиња биле су на федералном списку угрожених; 181 биљке су наведене као угрожене. У угрожене животиње спадају Сан Хоакин лисица,планински дабар,пољски миш,Моро Бај кенгур.Једанаест лептира су такође угрожена и два која су угрожена су на савезној листи.

Историја[уреди]

Насељена узастопним таласима емиграције током последњих 10.000 година, Калифорнија је једна од најважнијих културних и језичких области у претколумбовској Северној Америци. У домородачким народима Калифорније укључено је више од 70 различитих група Индијанаца. Трговина, бракови и војни савези негују многе друштвене и економске односе између различитих група. Први европски напор да истражи обалу као крајњи север била је шпанска једриличарска експедиција, коју је предводио португалски капетан Хуан Родригез Кабрило,1542 године. Неки 37 година касније енглески истраживач Френсис Дрејк је такође истраживао недефинисан део обале Калифорније 1579 године. Почетком 1565 шпански трговци су непланирано посетили Манила галију на њихобом повратку са Филипина. Себастијан Визцаино истраживао је и направио мапе обале Калифорније 1602 године за Нову Шпанију. Коначно, после Портола експедиције 1769-70, шпански мисионари почињу постављање 21 Калифорнији мисије на или близу обале Алта (горњи) у Калифорнији, са почетком у Сан Дијегу. У истом периоду, шпански војне снаге изградили неколико утврђења (пресидиос) и три мале града (Пуеблос). Два пуебла прерастају у градове Лос Анђелес и Сан Хосе.

Демографија[уреди]

Популација[уреди]

Популација Калифорније


Калифорнија је други највећи насељених-поднационалном ентитет у западној хемисфери и Америци. Поред тога, Калифорнија је дом за осам од најмногољуднијих градова у САД-у: Лос Анђелес (2), Сан Дијего (8), Сан Хозе (10), Сан-Франциско (13.), Фресно (34тх), Сакраменто (35). Број становника је 33.871,648(2000)а густина насељености 83,85//km.

Језик[уреди]

Од 2010, 57,02 % (19,429,309) Калифорнијских становника старости од 5 и старији говоре енглески код куће као примарни језик, док 28,46 % (9,696,638) говори шпански, 2,80% (954,751) кинески,2,20% (749,047) тагалог, 1,43% (486,577) вијетнамски, 1,08% (368,693) корејски, 0,52% (177,048) јерменски, персијски. Укупно, 42,98 % (14,644,136)Калифорнијског становништва старости од 5 и старији говоре матерњи језик уместо енглеског.[12] Калифорнија има више од 100 аутохтоних језика, што Калифорнију чини једном од најзначајнијих језичких подручја на свету. Сви аутохтони језици у Калифорнији су угрожени, иако сада постоје напори ка ревитализацији језика. Званични језик у Калифорнији је енглески.

Расе[уреди]

Према Цензус Бироу у 2011:

Религија[уреди]

Највеће верске деноминације по броју присталица као проценат популације у Калифорнији,2008 су католичка црква са 31 одсто,Евангелистичка са 18 одсто. Друге религије: 0,5 % муслиманска, 1 одсто хинду и 2 одсто будистичка.[13]

Највећи градови[уреди]

Лос Анђелес
Холивуд
  • Лос Анђелес-Са популацијом од 3.792.621 Лос Анђелес је један од светских центара медија, бизниса, и међународне трговине. Лос Анђелес (са Холивудом) води свет у производњи популарне забаве, као што су телевизија и музика.
  • Сан Дијего-"Најбољи град Америке", Сан Дијего се налази на граници са Мексиком. Такође је познат као "родно место Калифорнији", јер је то било и прво европско насеље у данашњој Калифорнији.
  • Сан Франциско- Сан Франциско је рангиран 44. од најбољих туристичких дестинација у свету,и био шести најпосећенији град у Сједињеним Америчким Државама у 2011. Такође је примарни банкарски и финансијски центар.
  • Фресно-Фресно је у срцу Сан Хоакин долине, водеће пољопривредне површине САД и света. Фресно је највећи град у унутрашњости Калифорније.

Главни град[уреди]

Сакраменто је главни град Калифорније од 1854 године. Некада град други по величини у држави,био је центар током Калифорнијске Златне грознице. За време тржишног бума између 2003 и 2008 број становника у градском подручју достигао је близу 2,5 милиона људи.

Према попису из 2010, Сакраменто је деветнаесто највише насељено градско подручје у Сједињеним Државама.

Привреда[уреди]

Бруто домаћи производ у Калифорнији 2008
Економске регије Калифорније
Мост Голден Гејт

Пољопривреда је важан сектор у Калифорнијској привреди. У 2008 81,500 фарми и салаша Калифорније генерисали су 36.2 милиона долара. У 2011, тај број је порастао на 43,5 милијарди долара. Према УСДА у 2011, три највећа Калифорнијска пољопривредна производа по вредности су била млеко и павлака,бадем и грожђе.[14]

Туризам у Калифорнији је веома напредан. Лос Анђелес и Сан Франциско су једни од најпосећенијих градова на свету. Такође Секвоја национални парк и Дизниленд су важна туристичка места у Калифорнији.

Што се тиче саобраћаја,Калифорнија је позната по гужвама у саобраћају. Најпознатији мост у Калифорнији је Голден Гејт у Сан Франциску. Својом наранџастом бојом и панорамским погледом на залив, овај аутопут мост је популарна туристичка атракција и такође је прилагођена за пешаке и бициклисте. Међународни аеродром Лос Анђелес (ЛАКС),је 6. најпрометнији аеродром у свету.

Политика и администрација[уреди]

Калифорнија има идиосинкратску политичку културу у односу на остатак земље. Калифорнија је била друга држава по реду која је легализовала абортус, а једина држава која је забранила брак за геј парове. Тренд државе према Демократској странци,а даље од Републиканске странке може се видети у државним изборима. Од 1899 до 1939, Калифорнија је имла републиканске гувернере. Од 1990, Калифорнија је генерално бирала демократске кандидате за савезне, државне и локалне канцеларије, укључујући и текућег гувернера Џерија Брауна. Демократе такође сада имају већину у оба дома државног законодавног тела. Тренутно има 56 демократа и 24 републиканца у Скупштини; и 26 демократа и 12 републиканца у Сенату. Тренд Демократске странке је најочигледнији у председничким изборима, републиканци нису освојили Калифорнијске изборе од 1988. У принципу, Демократска снага је центрирана у милионских приобалним регионима Лос Анђелеса,градском подручју и Сан Францицко Беју. Републиканска снага је још увек највећа у источним деловима државе.


Гувернер[уреди]

Гувернер Калифорније је шеф државне владе Калифорније, чије одговорности укључују годишње обраћање о стању државе Скупштини Калифорније, предлагање буџета, и старање да се државни закони спроводе. До сада је било 39 гувернера; многи од њих су били утицајни широм Сједињених Држава и у областима које немају никакве везе са политиком. Лиланд Станфорд је основао Универзитет Станфорд 1891. године. Ерл Ворен, касније Председник Врховног суда Сједињених Држава, је победио на изборима као кандидат три главне партије - једини кандидат у историји Калифорније који практично није имао противника. Роналд Реган, који је био председник глумачке гилде и касније председник Сједињених Држава, као и Арнолд Шварценегер су стекли славу као глумци. Греј Дејвис је био први гувернер у Калифорнији и други гувернер у америчкој историји, који је опозван од стране гласача. Најдужи мандат је имао Ерл Ворен, који је биран три пута и служио скоро десет година. Најкраћи мандат је имао Милтон Лејтам, који је служио само пет дана пре него што је дао оставку јер је постао сенатор. Тренутни гувернер је Џери Браун, који је претходно служио на истој дужности од 1975. до 1983. Он је син бившег гувернера Пета Брауна, чији мандат је трајао од 1959. до 1967.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Putnam, Ruth (1917). „Appendix A: Etymology of the Word "California": Surmises and Usage”. Ур.: Herbert Ingram Priestley. California: the name. Berkeley: University of California. стр. 356—361. 
  2. ^ Vogeley, Nancy (2001). „How Chivalry Formed the Myth of California”. Modern Language Quarterly. University of Washington. 62 (2): 165—188. doi:10.1215/00267929-62-2-165. 
  3. ^ „2000 Census of Population and Housing” (PDF). US Census Bureau. 2004. стр. 29. Приступљено 25. 12. 2009. 
  4. ^ „Whitney”. NGS data sheet. U.S. National Geodetic Survey. Приступљено 20. 10. 2011. 
  5. ^ „Elevations and Distances in the United States”. United States Geological Survey. 2001. Приступљено 21. 10. 2011. 
  6. ^ Elevation adjusted to North American Vertical Datum of 1988.
  7. ^ Lanner, RM (2007). The Bristlecone Book. Mountain Press. стр. 14. ISBN 978-0-87842-538-9. 
  8. ^ „Oldlist”. Rocky Mountain Tree Ring Research. Приступљено 8. 1. 2013. 
  9. ^ „Elevations and Distances in the United States”. Reston, Virginia: USGS. 2005. Приступљено 24. 10. 2011.  Originally published in 1995.
  10. ^ El Fadli, KI (2012). „World Meteorological Organization Assessment of the Purported World Record 58 °C Temperature Extreme at El Azizia, Libya (13 September 1922)”. Bulletin of the American Meteorological Society. 94 (2): 199. doi:10.1175/BAMS-D-12-00093.1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ) (The 136 °F (57.8 °C), claimed by 'Aziziya, Libya, on September 13, 1922, has been officially deemed invalid by the World Meteorological Organization.)
  11. ^ „World Meteorological Organization World Weather / Climate Extremes Archive”. Приступљено 10. 1. 2013. 
  12. ^ „California”. Modern Language Association. Приступљено 11. 8. 2013. 
  13. ^ „Religious Affi liation by State in the U.S” (PDF). U.S Religious Landscape Study. Pew Research Center. стр. 103. Приступљено 24. 6. 2010. 
  14. ^ Tolomeo, Vic; Kelly Krug; Flohr, Doug; Jason Gibson (31. 10. 2012). „California Agricultural Statistics: 2011 Crop Year” (PDF). National Agricultural Statistics Service. United States Department of Agriculture. Приступљено 1. 7. 2013. 


Спољашње везе[уреди]



Литература[уреди]

  • Putnam, Ruth (1917). „Appendix A: Etymology of the Word "California": Surmises and Usage”. Ур.: Herbert Ingram Priestley. California: the name. Berkeley: University of California. стр. 356—361. 

1. https://en.wikipedia.org/wiki/California 2. https://sr.wikipedia.org/sr/Калифорнија 3. https://sr.wikipedia.org/sr/Списак_гувернера_Калифорније