Википедија:Вики гимназијалац/Основни типови података у Паскалу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Osnovni tipovi podataka u Paskalu[уреди]

Osnovni tipovi podataka u Paskalu su

средња
  • celobrojni tip ili integer
  • realni ili real
  • logički ili boolean
  • znakovni ili char
  • tip string

[1]

Integer[уреди]

Na apstraktnom nivou, celobrojni tip je njegova matematička karakterizacija - prost prebrojivi uređeni skup brojeva, oblast vrednosti su nula i sve negativne i pozitivne celobrojne vrednosti, aritmetičke operacije(sabiranje, oduzimanje, množenje i celobrojno deljenje - kao rezultat se dobija ceo broj) i operacije poređenja. Celobrojni tip na simboličkom ili nivou programskog jezika, definisan je sintaksom koja zadaje njegov simbolički zapis u programskom jeziku(niz cifara dekadnog brojnog sistema ispred koga je znak plus ili minus). Celobrojni tip je podskup skupa celih brojeva koji se mogu registrovati u konkretnoj verziji programskog jezika. U matematici je skup celih brojeva beskonačan, dok u Pascalu celobrojnom tipu pripadaju sledeće vrednosti: -1-maxint, -maxint, -maxint+1, - maxint+2, ..., maxint-1, maxint - gde je maxint konstanta koja zavisi od konkretne verzije programskog jezika.

Operacije[уреди]

U skupu celih brojeva dozvoqene su operacije:

  • množenje
  • div - celobrojno deljenje; pri deljenju broja a brojem b izdvaja ceo deo količnika
  • mod - izdvaja ostatak pri celobrojnom deljenju
  • sabiranje
  • oduzimanje

Operacija / (deljenje) nije dozvoljena sa celim brojevima jer količnik dva cela broja ne mora biti ceo broj, odnosno, deljenje nije zatvoreno u skupu celih brojeva.

Prioritet operacija Operacije div, mod i * su istog prioriteta i imaju viši prioritet od + i - koje su istog prioriteta. Prioritet se može promeniti dodavanjem zagrada.

Poređenje U skupu celih brojeva dozvoljene su sve standardne relacije: =, <>, <, >, <=, >=. Relacije imaju vrednost logičkog tipa - true ili false. Relacije poređenja su dvoćlane.

Standardne funkcije

  • abs - daje apsolutnu vrednost
  • sqr - kvadrira
  • pred - prethodni
  • succ - sledeći

Operacija Sqrt (kvadratni koren) nije dozvoljena sa celim brojevima jer kvadratni koren celog broja ne mora biti ceo broj, odnosno korenovanje nije zatvoreno u skupu celih brojeva.

Konverzione funkcije

  • chr - karakter čiji je ASCII kod argument funkcije
  • ord - ASCII kod karaktera koji je argument funkcije
  • round - realan broj zaokrugljuje na ceo
  • trunc - odseca celobrojni deo realnog broja

Boolean[уреди]

Logički tip ili boolean definiše podatke koji mogu imati vrednosti logičkih konstanti true ili false. Operacije koje se mogu primeniti su logičke operacije:

  1. not - negacija
  2. and - konjunkcija
  3. or - disjunkcija

Operacija not ima viši prioritet od and, a and viši od or. Za logički tip u Pascalu važi false<true, što omogućava da se nad logičkim operandima izvode sve operacije poređenja. Pošto su konstante logičkog tipa uređene, to im se pridružuju redni brojevi, i to: false je pridružena 0, a true je pridružena 1. To su i vrednosti koje se dobijaju primenom funkcije ord.

Rezultat izvođenja operacija poređenja nad celobrojnim i realnim tipom je vrednost logičkog tipa.

Vrednosti logičkog tipa zauzimaju jedan bajt.

Real[уреди]

Realni tip ili real je podskup skupa realnih brojeva koji se mogu registrovati u konkretnoj verziji programskog jezika.

Nad idealnim operandima se mogu izvoditi sledeće operacije: *, /, +, -. Mogu se primeniti i funkcije abs, sqr, sin, cos, arctan, exp, sqrt, trunc - odseca ceo deo realnog argumenta, round - zaokružuje na ceo broj.

Realnoj promenljivoj se mogu dodeliti vrednosti izraza koje su celobrojne ali celobrojnoj promenljivoj nije dozvoljeno dodeliti realne vrednosti.

Char[уреди]

Znakovni ili char tip definiše uređeni skup osnovnih znakova Pascal jezika dozvoljenih u konkretnoj verziji programskog jezika. Znakovnom tipu pripada praznina, iako nema grafičku interpretaciju. Vrednost znakovne promenljive ili konstante je znak iz osnovnog skupa znakova, pri čemu se znakovna konstanta mora navesti između apostrofa. Za registrovanje u memoriji vrednosti tipa char koristi se jedan bajt. Za promenljive i konstante znakovnog tipa, definisane su funkcije koje znak povezuju sa rednim brojem u uređenom skupu znakova. Funkcije koje slede su inverzne.

  • Ord(c) - To je redni broj ili kod znaka c u skupu znakova.
  • Chr(i) - To je znak čiji je redni broj i, pod uslovom da postoji.
  • Pred i succ daju prethodni i sledeći znak.

String[уреди]

Tip string se koristi za rad sa nizovima simbola. Niz simbola između apostrofa predstavlja string konstantu i pripada tipu string. Ako se upotrebe kvadratne zagrade, dužina stringa je određena(npr od 0 do 50) a ako ne, dužina stringa može biti u granicama od 0 do 255. Prazan string se piše sa dva apostrofa bez simbola između apostrofa. Pri radu sa stringovima se koriste sledeće funkcije:

  • length(st) - izračunava broj simbola stringa st
  • copy(st, poz, n) - izdvaja iz stringa st podstring dužine od n simbola, počev od pozicije poz
  • concat(str1, str2, ..., strn) - nadovezuje stringove u poretku u kom su dati u spisku parametara
  • pos(str1, str2) - određuje poziciju prvog pojavljivanja stringa str1 u stringu str2; ako u str2 ne postoji str1, rezultat je 0
  • delete(st,poz,n) - uklanja n simbola iz stringa st počev od pozicije poz
  • insert(str1,str2,poz) - ubacuje str1 u str2 počev od pozicije poz

Reference[уреди]

  1. ^ Milan Čabarkapa (2008), ‘’Računarstvo i informatika za 3. razred gimnazije’’, Beograd, str. 37