Википедија:Вики гимназијалац/Пато

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пато
Лопта за пато

Пато такође познат под именом juego del pato то је игра која се игра јашући коња и која комбинује поло и кошарку. То је аргентински национални спорт још од 1953.[1]

Историја игре[уреди]

Пато на шпанском значи патка, и назван је тако јер се раније уместо лопте користила жива патка у кошари. Раније верзије пата биле су забележене још 1610. Терен за игру је најчешће представљао раздаљину између два суседна ранча. Први тим који би са патком у кошари стигао до куће на свом ранчу био би проглашен за победника.[2]

Пато је неколико пута у својој историји био забрањен због насиља - не само према паткама, већ су и многи гаучоси били угажени, а још већи број је страдао у борби ножевима у страсној игри . Један католички свештеник је 1796. године инсистирао на томе да играчи пата који су на тај начин страдали буду ускраћени за хришћански погреб. Владине уредбе забрањивале су играње пата кроз цео 19. век.[3]

Током 30их година 20ог века пато је регулисан залагањем земљопоседника Алберто дел Кастиљо Посе, који је успоставио скуп правила инспирисан модерним полом . Игра је постала призната у тренутку кад је председник Хуан Перон прогласио за национални аргентински спорт 1953. године.[4]

Правила игре[уреди]

У савременој игри пата 2 четворочлана тима се јашући коње боре за лопту, која има шест држача прилагођене величине, а поентирају убацивањем лопте кроз вертикално постављени прстен (што је у супротности са хоризонтално постављеним обручом у кошарци). Прстенови су пречника 100цм и постављени су на врху штапа од 240цм. Затворена мрежа растеже се за 140цм и држи лопту након поентирања.[5]

Победник је тим са највише поена, после истека времена (шест " осмоминутних " периода).

Димензије терена су: дужина од 180 до 220м, ширина од 80 до 90м. Лопта је направљена од коже, са надуваном гуменом унутрашношћу и шест кожних држача . Њен пречник је 40цм од држача до држача и тежи од 1050 до 1250гр.

Играч који држи контролу над патом (тј . Држи лопту за држач) мора да јаше са испруженом десном руком, нудећи пато, како би противници имали прилику да истргну пато и украду га. Неиспружена рука током јахања са патом је одбрана под називом негадо (одбијање).

Током самог отимања пата тј cinchada, оба играча морају стајати на узенгијама и избегавати седање на седло, док руком која није укључена у отимање, држе узде. Отимање је најчешће најузбудљивији део игре.

Популарност[уреди]

Пато се игра такмичкарски и аматерски, најчешће током вашара за време викенда, у који је укључен и дома (аргентински родео). Његов статус као националне игре Аргентине је доведен у питање од стране Фудбалске асоцијације, будући да је фудбал много распрострањенији. Док су практично сви становници страствени навијачи и играчи фудбала, процењује се да 90% становништва није видело нити један пато меч, и постоје само неколико хиљада играча пата. У прилог овоме аргентинском законодавству је 2010 предложен закон којим би фудбалу доделио статус националног спорта, а пато свео на традиционални спорт. Браниоци официјалног статуса пата, истичу да је пато у потпуности домаћи спорт док је фудбал преузет из Енглеске.[6] [7] [8]

Пато је сличан игри horseball која се игра у Француској, Португалу и другим земљама.

Референце[уреди]

  1. ^ „Argentina Decree Nº 17468 of 16/09/1953”. Global Legal Information Network. Архивирано из оригинала на датум 29. 04. 2011. Приступљено 28. 12. 2012. »Decree 17468 of 9/16/1953 decrees that the national sport or game shall be the one known as 'El Pato', as developed from an old game engaged in by the gauchos, and so truly Argentinean in origin.« 
  2. ^ „Pato, Argentina's national sport”. Argentina.ar. Secretariat of Public Communication, Presidency of the Nation. 18. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 6. 07. 2011. Приступљено 28. 12. 2012. »In 1610, thirty years after Buenos Aires' second foundation and two hundred years before the May Revolution, a document drafted by the military anthropologist Felix de Azara described a pato sport scene taking place in the city.« 
  3. ^ Cobiella, Nidia Mabel. „Historia del pato” [History of pato]. Educar.org (на језику: Spanish). Приступљено 28. 12. 2012. »Consistía en arrojar un pato hacia arriba y liberar dos grupos de jinetes que se atropellaban para capturarlo como fuera, y llevarlo. Los jugadores, entonces, se pasaban el pato unos a otros lanzándolo o golpeándolo, para finalmente lograr encestarlo en una red. En ocasiones el pato se colocaba dentro de una cesta y con ella se jugaba.« 
  4. ^ Moffett, Matt (18. 06. 2010). „In Soccer-Mad Argentina, the National Sport Is a Lame Duck”. The Wall Street Journal. Приступљено 28. 12. 2012. »In 1953, President Juan Peron issued a decree making pato the national sport to preserve 'noble customs of pure, historic root.'« 
  5. ^ Ocaranza Zavalía, Nono. „Reglamento oficial del juego de pato” [Official rulebook of the game of pato]. Folkloredelnorte.com.ar (на језику: Spanish). Приступљено 28. 12. 2012. »El número de jugadores será de 4 por bando en todos los juegos y partidos debiendo numerarse del 1 al 4.« 
  6. ^ Moffett, Matt (18. 06. 2010). „In Soccer-Mad Argentina, the National Sport Is a Lame Duck”. The Wall Street Journal. Приступљено 28. 12. 2012. »In an interview, Sen. Rached adds: 'It's clear that more than 90% of Argentines have never seen a game of pato.'« 
  7. ^ Moffett, Matt (18. 06. 2010). „In Soccer-Mad Argentina, the National Sport Is a Lame Duck”. The Wall Street Journal. Приступљено 28. 12. 2012. »He says the 5,500 officially registered pato players are amateurs who must often make personal and financial sacrifices to preserve the game, which is a bit like shooting hoops from the saddle.« 
  8. ^ Moffett, Matt (18. 06. 2010). „In Soccer-Mad Argentina, the National Sport Is a Lame Duck”. The Wall Street Journal. Приступљено 28. 12. 2012. »Shortly after the kickoff of the petition, Sen. Emilio Alberto Rached opened up a political front, introducing a bill in Congress seeking national sport status for soccer and relegating pato to the rank of 'national traditional sport.'«