Википедија:Вики гимназијалац/Поларне пустиње

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Поларне пустиње[уреди]

Поларне области на Земљи су Арктик и Антарктик.

Арктик-ледена пустиња[уреди]

Назив Арктик потиче од грчке речи arktikos, што значи "у близини медведа" (грч. arktos-медвед), односно "северни",а односи се на сазвежђе Велики медвед помоћу којег се одређивао положај Северњаче, односно стране света.
Арктик

Географски положај[уреди]

Арктик је област која се налази око Северног пола. Обухвата и делове Канаде, Аљаске, Гренланд, Исланд и северне делове Норвешке, Шведске, Финске и Русије. Постоји више приступа који се примењују када је реч о одређивању територије коју обухвата Арктик. Најчешће се граница одређује границом појављивања поларног дана и поларних ноћи, што се приближно подудара са северним повратником. Други приступ заснива се на климатским и еколошким одликама. Према овом приступу, за границу се узима јулска изотерма од 10ºC.

Природне одлике[уреди]

Због ниских температура које владају на Арктику целе године, море је углавном залеђено. Морски лед заузима површину од 14 милиона km2 и просечне је дебљине око 3m. Највећа маса копненог леда налази се на Гранланду, а његова највећа дебљина износи 3700m.
Простор Арктика је подручје хладних типова климе: климе тундре и климе вечитог снега и леда, са ниским температурама током целе године и мало падавина, најчешће у облику снега. На Северном полу температуре су најниже током зимских месеци, достижу и -40ºC. У време кратког лета на Севрном полу температуре порасту и изнад 0ºC. Тада се део ледене површине отопи и разломи у санте леда. Осим ледених санти, присутни су и ледени брегови.

залеђена морска површина
топљење леда
Живи свет[уреди]

Биљне заједнице лишајева, маховина, ниских трава и жбуња - тундра - чини биљни свет Арктика. Биљни свет тундри је прилагођен великим хладноћама и плитком земљишту које се у току лета отапа само у површинском слоју. Арктик је богат животињским светом. Животиње су прилагођене дугој хладноћи и малој количини хране. У хладним морима живе фоке, моржеви, а на копну ирваси, поларне лисице, зечеви и поларни вукови. На обали се гнезде и бројне птице. Највећа и најкарактеристичнија животиња Арктика је бели медвед.

Демографске одлике[уреди]

Северна област је простор сталне, али ретке насељености. У европском делу Арктика живе Лапонци(Сами), у руском делу Чукчи, Јакути, Тунгузи и друге мање етинчке групе. На америчком северу и на Гренланду најбројнији су Инуити(Ескими). Становништво Арктика бави се узгајањем ирваса, ловом на фоке и китове, риболовом и све више рударством.

Природна богатства и одлике привреде[уреди]

Традиционалне привредне гране Арктика све више губе на значају,а важност добијају нове привредне гране - рударство и туризам. Хладно море на северу богато је планктоном и рибом, па је риболов важна привредна грана. Подручје Арктика богато је нафтом и природним гасом (северни делови Аљаске, Канаде и Сибира), значајна су и налазишта руде гвожђа, угља, злата и сребра, па рударство постаје све важнија грана. Преко Арктика пролазе важни ваздушни путеви, а захваљујући бродовима-ледоломцима присутан је и поморски саобраћај. Арктичке крајеве посећује све више туриста, па туризам постаје све важнији извор зараде домаћем становништву.

Антарктик[уреди]

Антарктик, који се налази на супротној страни Земљине лопте од Арктика, управо је по томе и добио име. Назив му потиче од грчке речи antarktikos, што значи "насупрот северном".

Географски положај[уреди]

Антарктик је пети континент по површини и налази се у области Јужног пола. Заједно са суседним острвима има површину од око 14 милиона km2. Смештен је на крајњем југу, окружен само антарктичким деловима Тихог, Атлантског и Индијског океана, хиљадама километара удаљен од најближих континената. Најближа му је Јужна Америка од које га дели Дрејков пролаз.

Природне одлике[уреди]

Сматра се да кроз Антарктик пролази расед и дели га на два дела: источни, већи део и западни, мањи део. Источни део је изграђен од прастарих стена и представља део старог јужног континента, Гондване, док у западном делу преовлађују веначне планине са високим вулканским врховима. Највиши такав врх је Винсонов врх(4897m). Просечна висина континента је 2000m, па је Антарктик највиши континент. На Антарктику се налази и највећа депресија на свету, односно најнижа тачка копна која није покривена морском водом - дно рова Бентли налази се на 2555m испод нивоа мора. Лед прекрива 98% Антарктика. У његовом леду налази се 3/4 залиха питке воде на Земљи. Само око 5% Антарктика је без вечитог снега и леда. На Антарктику је заступљена клима вечитог снега и леда,а главна обележја су снажни ветрови и врло ниске температуре. Антарктик је најхладнији континент. Минималне температуре се спустају испод -80ºC, а апсолутно најнижа температура која је икада измерена износи -89,2ºC. Истовремено, он је и најсувљи континент на Земљи, прима у просеку 10mm падавина годишње, а на Јужном полу их уопсте нема. Такође је и најветровитији континент.

Планина Еребус
Живи свет[уреди]

Вегетација је оскудна. Само је на Антарктичком полуострву заступљена клима тундре. У време кратког лета тло прекривају лишајеви и маховине. Постоје две врсте цвећа, које су закржљале и расту са лишајевима и маховинама. У оваким климатским условима развио се специфичан животињски свет. Специфични су пингвини, којих нема на Арктику. Ту су још и албатроси, чигре, а у мору фоке, китови и рибе.

Пингвин
Демографске одлике[уреди]

Антарктик је једини континент без сталних становника. Само повремено га настањују научници и истрживачи. На Антарктику се налази око 50-ак истраживачких станица у којима током године борави 1000-4000 научника. Према међународном уговору из 1959. године, Антарктик не припада ниједној држави и може се користити само у научно-истраживачке сврхе. Иако не припада ниједној држави, подељен је на 8 сектора. Седам сектора је под управом Чилеа, Аргентине, Велике Британије, Аустралије, Француске, Новог Зеланда и Норвешке, а један није ни под чијом управом. Разлог томе је рудно богатство које се за сад не користи, јер је од 1961. на снази забрана експлоатације рудног богатства, а забрањене су и војне активности. Основи разлог увођења ових забрана је проглашавање Антарктика светском еко-зоном.


Литература[уреди]